Franko Simatović zatražio oslobađanje ili blažu kaznu za zločine u Bosanskom Šamcu

Prvostepenom presudom u junu 2021, Simatović (72) je, zajednom sa nekadašnjim šefom SDB Srbije Jovicom Stanišićem, proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina – progona, ubistva, prisilnog premeštanja i deportacije – koje su u Bosanskom Šamcu, u aprilu 1992, počinile Crvene beretke.

Po presudi, Simatović i Stanišić prethodno su počinioce zločina obučavali u kampovima SDB Srbije i uputili ih u BiH.

Tokom rasprave o žalbi, Simatovićev branilac Vladimir Petrović naglasio je da „nema ni reči da je ta obuka sprovedena u nameri da se počini zločin, niti da su pripadnici jedinice upućeni (u BiH) s tom namerom“.

Simatović „nije obučavao, ni poslao te ljude da počine zločine“ i „nema veze sa masakrom u selu Crkvina“ kod Bosanskog Šamca gde su pripadnici te jedinice streljali 16 Muslimana, tvrdio je Petrović.

Po Petrovićevim rečima, pogrešan je zaključak iz presude da je Simatović, u martu i aprilu 1992, imao „visok položaj u SDB Srbije“, budući da je on tada bio u beogradskom centru Službe, „šest nivoa ispod načelnika“.

Drugi Simatovićev branilac, Mihajlo Bakrač tvrdio je da je presuda zasnovana na neodrživim i neverodostojnim svedočenjima dva svedoka.

Za svedoka Stevana Todorovića, ratnog šefa policije u Bosanskom Šamcu, advokat Bakrač je kazao da je on pred Haškim tribunalom priznao krivicu za progon nesrba iz tog grada i da je potom osuđen na dve godine kraću kaznu nego Simatović.

Za drugog, zaštićenog svedoka optužbe Simatovićev branilac je tvrdio da je bio počinilac streljanja u Crkvinama i da mu se stoga ne može verovati.

U presudi, sud se oslonio na iskaz tog svedoka da je Simatović u logoru Pajzoš kod Iloka polaznicima obuke održao govor pre nego što ih je uputio u Bosanski Šamac.

Za taj logor, odbrana, međutim, tvrdi da je bio pod komandom JNA u kritično vreme.

Bakrač je ukazao i da u prvostepenoj presudi nije utvrđeno šta je tačno bila jedinica koja je počinila zlodela u Bosanskom Šamcu i da li je pripadala SDB Srbije.

Pozivajući se na beleške generala Ratka Mladića iz tog vremena, Simatovićev branilac je tvrdio da je obuka Crvenih beretki iz Bosanskog Šamca sprovedena preko JNA.

„Postoji razumna sumnja da je Simatović imao išta s organizacijom te obuke. Ne postoji nijedan dokaz da je Simatović znao za takve aranžmane rukovodstva Bosanskog Šamca i generala JNA. Nema dokaza da je obuka sprovedena u kampovima kojima je komandovao Simatović“, naglasio je Bakrač.

Po odbrani, Simatović nije komandovao Crvenim beretkama, već je samo s jedinicom „delio obaveštajne podatke“ koje je sticao kao zamenik načelnika Obaveštajne uprave SDB Srbije.

Simatovićev advokat tvrdio je, pozivajući se na svedoka Todorovića, da su vođe počinilaca zločina u Bosanskom Šamcu – ; Srećko Radovanović zvani Debeli i Slobodan Miljković zvani Lugar – bili „dobrovoljci Srpske radikalne stranke iz Kragujevca“ i da su „prezirali MUP i SDB Srbije“.

Branioci drugooptuženog Simatovića su na kraju argumenata o žalbi podvukli da je bez presedana u međunarodnom pravu što proces traje već 20 godina, zatraživši da apelaciono veće to uzme kao olakšavajuću okolnost pri donošenju konačne presude.

Svoju žalbu na prvostepenu presudu, sutra će obrazložiti tužioci.

Tužioci zahtevaju da Stanišić i Simatović, kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, budu proglašeni krivim i za druga zlodela u BiH, u Kninskoj Krajini i u istočnoj Slavoniji, za koja su prvostepenom presudom oslobođeni, te da im kazne budu pooštrene.

Po nepravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović nisu bili članovi zločinačkog udruženja čiji je cilj bilo uklanjanje nesrba s delova teritorija Hrvatske i BiH, ali su znali za njegovo postojanje.

Od izricanja presude, juna 2021., Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Pravosnažna presuda Stanišiću i Simatoviću trebalo bi da bude izrečena do juna ove godine, najavila je predsedavajuća apelacionog veća Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013., Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Sud je Stanišiću kao izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Branilac Holms danas je rekao da je Stanišić u pritvoru proveo već 2.471 dan.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je, do 30. juna prošle godine, Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina zatvora.