Glavonić: Ne može da bude mira između onih koji su ubijani i onih koji ubijaju

On je za vojvođanski portal Autonomija kazao da su „ti mali koraci svakako bitni, jer staze nastaju hodanjem“, te ukazao da je „što više glasova i koraka koji se bave pokušajima da se u džungli laži neke istine vide jasnije – to bolje“.

„Međutim, nije mi namera da ono što ja radim bude korak ka nekom pomirenju jer mislim da nekakvog pomirenja i ne sme da bude. Ne može da bude mira između onih koji su ubijani i onih koji ubijaju, između fašizma i antifašizma“, rekao je Glavonić.

Prema njegovim rečima, tamo gde vlada nacionalizam najčešće nema komunikacije, bira se put manjeg otpora, skretanje pogleda, „zbog toga što su i sećanja i mišljenja pažljivo konstruisani i nametani“.

Naveo je i da, „jednostavno – postoji jak pritisak i planska borba protiv sećanja, protiv solidarnosti“.

„Način na koji se ovde razgovara o određenim temama je u svrhu stvaranja buke kako se ne bismo čuli, kako se ne bi stiglo do teških pitanja i probudila radoznalost, kako se nivo komunikacije nikad ne bi izdigao iz blata i dnevnopolitičkog“, ocenio je Glavonić.

Smatra i da se to radi „kako bi se sakrilo ono što je opasno po laž koja je dugo građena“

Prema njegovim rečima, najnasilniji elementi društva su „te ćutnje i ta neznanja“.

Glavonić je široj javnosti poznat po svom dugogodišnjem radu na priči vezanoj za ratne zločine čija posledica su bile hladnjače i masovne grobnice kosovskih Albanaca u Srbiji otkrivene tokom 2001.

Iz toga su proistekla dva filma – dokumentarni „Dubina dva“ (2016) i igrani „Teret“ (2018).