Guča od Belorusije do Argentine

Najveći broj stranaca pristigao je u Guču četvrtog i petog dana, a među njima najbrojniji su Francuzi.

– Sviram harmoniku, ali sam veliki ljubitelj trube. Primećujem dosta sličnosti između srpske i francuske muzike. Ovde sam prvi put i za sada mi se jako dopada – kaže dvadesetčetvorogodišnji Gijom koji je u Guču došao sa devojkom. U prestonici trube upoznao je grupu svojih sunarodnika iz Francuske i sada svi zajedno kampuju. Ima ih kaže 11. Ostatak ekipe zatekli smo kako se kupaju u reci. Nije im smetalo što je voda bila prilično prljava. Kažu, vrućina je i valja se rashladiti, dok nam nazdravljaju pivom.

– Za Guču smo čuli od prijatelja koji su bili prošle godine. Odlično su se proveli, tako da smo mi još tada rešili da obavezno posetimo Sabor. Nas devetoro je došlo i kampujemo pored reke. Volimo vašu muziku, jer prvi zvuci trube mame osmehe i ne mogu da vas drže na mestu, već morate da ustanete i zaigrate, kaže dvadesetsedmogodišnji Džili, koji se bavi stvaranjem elektronske muzike. Psovke još nije naučio, ali ga je zato zanimalo kako se na srpskom kaže hvala, nema na čemu, dobar dan, do viđenja i izvolite.

Svoje mesto u kampu, u kojem su mahom stranci, tražila su i trojica mladića iz Barselone. Stigli su u Guču pre deset minuta sa ogromnim rančevima. Letnje odmore koriste da bi proputovali Evropom, a Guča je jedno od mesta koje su imali želju da posete.

– Ubeđeni smo da ćemo se odlično provesti, jer nam se i na prvi pogled dopada ovo što vidimo ovde. Ostaćemo do kraja festivala i kampovaćemo sa grupom Italijana koje smo malopre upoznali – priča Uriol Garsija Altoris, dvadesetsedmogodišnji nastavnik matematike.

Olga Beljskaja, studentkinja iz Belorusije, imala je veliku želju da poseti sabor trubača nakon što je pre dve godine odgledala dokumentarni film o Guči.

– Volim srpsku muziku i žao mi je što u mojoj zemlji nema više balkanskih žurki, jedino se ponekad organizuju u Minsku. Ne razumem zašto u Guči nema više mladih iz Srbije koji, čini mi se, sabor gledaju sa blagim podozrenjem za razliku od ljubitelja trube iz inostranstva koji jedva čekamo da dođemo, kaže Olga. Dodaje da je na sabor došla sama, ali da je u Guči upoznala Jordana Griotija iz Argentine i da vreme uglavnom provode zajedno.

Jordan se na njene reči osmehuje dodajući da je prvi put u Srbiji i da je u Beograd došao pre deset dana.

– Imao sam nameru da posetim Guču, jer je ovaj festival jako popularan u mojoj zemlji. U Argentini svi vole Kusturicu i Gorana Bregovića, a srpska muzika, posebno trube, kod nas su veoma popularne – priča tridesetogodišnji Jordan i dodaje da sa nestrpljenjem očekuje nastup Gorana Bregovića, jer je već jednom bio na njegovom koncertu i kako kaže, lepo se proveo.

Za razliku od većine inostranih posetilaca sabora koji kampuju, Alfredo Uras i Florali Moaje iz Italije u Guču su došli preko turističke agencije i smešteni su u jednom od lokalnih hotela. Smatraju da su smeštaj isuviše skupo platili.

– Za četiri noćenja na bazi polupansiona platili smo 360 evra, a hotel je prilično prljav. Ipak ovde smo došli zbog muzike tako da nećemo dozvoliti da nam ova „sitnica“ pokvari raspoloženje, naglašava Alfredo.

Francuski muzičari iz benda „Les 38 tonnes“ su već četvrti put u Srbiji. Nastupaju po restoranima i manjim binama, ali će u četvrtak učestvovati na takmičenju internacionalnih bendova na glavnoj bini.

– U Guču je došlo nas 15, dok bend ima 25 članova. Nastupamo širom sveta, a sviramo različite vrste muzike, od francuskih šansona, preko valcera, pa do srpske trube. Uživamo u srpskoj kuhinji, pre neki dan smo jeli i svadbarski kupus i oduševili smo se, a sviđa nam se i prasetina sa ražnja, priča Erik Tatoli, vođa benda. Nakon Guče nastupaće i u restoranima u Beogradu, a nameravaju da svirku organizuju i u Knez Mihailovoj ulici.

Slaba prodaja suvenira

– Suveniri se slabo prodaju ove godine. Nema narod para, ako neko i kupi, to je uglavnom poslednjih dana sabora. Stranci kupe pokoju grnčariju, a majice zaobilaze, jer natpise ionako ne razumeju, priča Žika P., prodavac suvenira u Guči.

„Fanfara“ iz Brajtona

U Guči je svirao britanski orkestar „Fanfara“ koji izvodi muziku inspirisanu balkanskom tradicijom. Ansambl „Fanfara“ je grupa muzičara perkusionista i limenih duvača iz Brajtona u Velikoj Britaniji koji sviraju trube, saksofone, klarinete, baritone i helikone. Neki od njih imali su prilike da rade i sa Bobanom Markovićem. Članovi benda potiču sa Kariba, iz Južne Afrike, Rusije, Švedske, Velsa i Irske. Osnovani su 2003, i do sada svirali na festivalima kao što su „Glastonberi“ i „Dablin Frindž Festival“, uz redovne svirke na venčanjima, zabavama i u noćnih klubovima u Brajtonu i Londonu. „Fanfara“ redovno nastupa sa ruskom pevačicom Polinom, mešajući pri tom tradicionalne, revolucionarne pesme i igre sa brzom i soulfull duvačkom muzikom. Mnogi članovi ansambla „Fanfara“ su kompozitori i muzički urednici koji su svirali i na karnevalima na Kubi, u Sidnejskoj operi, kao i na Borneo festivalu world muzike.

Domaći prave probleme

– Nije bilo incidenata u kojima su učestvovali strani državljani. Više problema prave domaći gosti kad malo popiju. Bilo je nekoliko tuča, ali bez većih posledica. Nemam puno posla, ali i kada imam, brzo ga rešavam – kaže kroz osmeh policajac Dragoslav R., zadužen za čuvanje reda u Guči.