Helsinški odbor: Osuda rehabilitacije nacionalizma

Od promocije knjige Borisava Jovića, preko javnih istupa Nikole Šainovića, do najnovije ofanzive grupe akademika SANU, može se iščitati samo jedan cilj – pokušaj potpunog oslobađanja od odgovornosti ključnih aktera velikodržavne i nacionalističke politike.

Činjenica koja zabrinjava više od rehabilitacije kreatora ratne politike i od skandaloznih i ekstremističkih napisa i feljtona u šovinističkim provladinim listovima – jeste ćutanje čitavog društva na ove krajnje zabrinajvajuće tendencije. Iz toga se može izvući zaključak, da Srbija kao što je konsenzualno ušla u ratove za realizaciju velikodržavnog koncepta, uz marginalne otpore pojedinaca i grupa, tako i danas, uz opštu saglasnost, prihvata rehabilitaciju ključnih aktera jedne zločinačke politike, navedeno je u saopštenju Odbora.

Helsinški odbor podseća predsednika SANU i njegove kolege da je javni govor o tome da li je Memorandum autorizovan ili nije, besmislen, jer su ga gotovo svi akademici „autorizovali“ u stotinama javnih nastupa u tadašnjim medijima pod kontrolom države.

Delatnost SANU u pripremi rata i ratnoj propagandi nije stvar slobodnog uverenja, već je reč o istorijskoj činjenici. Ne samo da su pred Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju izneti brojni dokazi, svedočenja i dokumenti, već su isto tako brojni naučni radovi i odbranjeni doktorati u Srbiji i više u svetu, do kraja rekonstruisali ulogu Akademije u pripremi rata.

Umesto raskida sa tom pogubnom političkom ulogom koju je SANU imala, umesto otvorenog govora o mračnoj strani svoje istorije, predsednik Akademije se odlučio na prikrivanje činjenica, falsifikovanje istorije i reprodukovanje čaršijskih narativa, kao zamenu za naučno utemeljena fakta i interpretacije.

Aktuelna vlast, njeni poslušnički i ekstremno nacionalistički mediji, kao i elita okupljena oko SANU, umesto raskida sa ratnom i ekspanzivnom idejom, odlučili su se na njenu rehabilitaciju i reafirmaciju, čime se stvaraju kulise za novi sukob na Balkanu.

Sve te revizionsitičke, ali i revanšističke tendencije slute nove obračune i govore da većinska Srbija umesto diskontinuiteta radije bira nastavak nacionalističke politike iz 90-ih i potpunu identifikaciju sa njom.
Odgovornost međunarodne zajednice je da takvim opasnim intencijama ne pruža podršku i ne saučestvuje u sistematskoj rehabilitaciji onih koje je sama privela krivičnoj odgovornosti, navedeno je u saopštenju Helsinškog odbora.