Ideja o Alaniji je još snažna

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (10)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragan Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radio Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

Lider Južne Osetije Eduard Kokojti izjavio je 11. septembra – dve sedmice posle ruskog priznanja – da je cilj ujedinjenje s Rusijom, ali je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odmah odgovorio da se „Južna Osetija neće nikome pridružiti”.

Posle propasti carske Rusije 1917, čiji je bila deo od 1801. Gruzija je proglasila nezavisnost. Novu državu priznalo je nekoliko zapadnih zemalja. U maju 1920. potpisan je sporazum o prijateljstvu između Gruzije i Rusije (SSSR), kojim je prema tvrdnji gruzijskih izvora, Rusija priznala Južnu Osetiju kao integralni deo Gruzije. Oseti ističu sasvim suprotno: da su se dobrovoljno pridružili Rusiji 1774. i da u pomenutom dokumentu iz 1920. nije ništa pomenuto u smislu razdvajanja Severne i Južne Osetije. Oseti tvrde da su postali podanici Rusije posle potpisivanja Kučuk-kanardžijskog mira 1774. kojim je okončan šestogodišnji rusko-turski rat. Tim dokumentom ozvaničena je pobeda Rusije i njeno zaposedanje regiona oko Crnog mora i Kavkaza. Gruzini, s druge strane, smatraju da u to vreme Osetija nije ni postojala kao teritorija. Prema njihovom mišljenju, u pomenutom ugovoru se i ne pominje da su se Oseti navodno dobrovoljno podredili ruskoj upravi i stoga to ne može da služi kao legalni osnov za ujedinjenje. Oseti, pak, tvrde da su bili nepodeljen narod sve do dvadesetih godina kad su boljševici uspostavili kontrolu nad Kavkazom i dodelili južni deo teritorije Sovjetskoj Gruziji.

Kad je Gruzija napustila Rusiju 1918, Južna Osetija je smatrala da je bilo prirodno da ne ostane u okviru Gruzije. Zbog toga je proglasila nezavisnost 8. juna 1920. Gruzija je poslala trupe da bi slomila, kako je ona smatrala, pobunu u Južnoj Osetiji koja je ugrožavala njen teritorijalni integritet. Prema osetskim izvorima, 5.000 Oseta ubijeno je i 13.000 umrlo kasnije od gladi i raznih epidemija. Južna Osetija smatra da je to prvi genocid Gruzije nad njom. Prema Gruziji, bio je to prvi pokušaj Oseta da osvoje gruzijsku zemlju, kao i nastojanje Rusije da destabilizuje Gruziju podržavajući Južnu Osetiju u nastojanju da se otcepi.

Gotovo vek kasnije predsednik Rusije Vladimir Putin podsetio je na gruzijske zločine nad Osetima: „Mi podsećamo da su 1920. gruzijske snage izvele tri kaznene operacije protiv osetskog naroda. Nasledili smo veoma tešku istoriju, koje treba da se sećamo i delujemo veoma pažljivo”. Putinova izjava izazvala je žestoke reakcije u Gruziji. Potpredsednik gruzijskog parlamenta Mihail Mačavarijani je uzvratio da Putin ima loše savetnike za istoriju, a i knjige iz kojih se obaveštava nisu pouzdane.“Kad je reč o sukobima u dvadesetim godinama prošlog veka mora da je čitao tu priču u nekoj knjizi. Kakvi sukobi? O čemu vi govorite?” Gruzinima je zasmetalo i to što Putin nije naveo da su u maju 1920. gruzijske snage izvele operaciju kao odgovor na pobunu Oseta. Gruzijski istoričar Bono Kupatadze kaže da je pobuna delo boljševika, koju su iskoristili separatističke težnje Oseta da bi ponovo apsorbovali gruzijsku teritoriju i obnovili nekadašnje granice ruskog carstva. On potvrđuje da je zaista reč o brutalnom obračunu.

Crvena Armija okupirala je Gruziju 1921. i pripojila je SSSR-u. Godinu dana kasnije proglašena je Južnoosetijska autonomna oblast u okviru Gruzije. Tbilisi gleda na Južnu Osetiju kao na veštačku i na silu stvorenu tvorevinu. Tada je Chinvali određen za glavni grad oblasti. Gruzija tvrdi da su u njemu Gruzini bili u ogromnoj većini i da su protestovali protiv te odluke. Sada je etnička mapa grada dramatično promenjena.

Nastavlja se