Inicijativa za unapređenje ekološke pismenosti lokalnih medija

Seminar je koga je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja realizovalo udruženje „Kraljevački razvojni centar“.

Konstatujući tokom dvodnevne rasprave da su lokalni mediji u jako teškoj, pre svega materijalnoj situaciji, učesnici seminara su istakli da je „nemoguća misija“ da u inače malobrojnim redakcijama tih medija postoje novinari koji bi se bavili samo temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Osnivači i izdavači javnih glasila u bitci za opstanak diktiraju, tačnije utiču na uređivačku politiku, lokalnih medija. I zbog toga su, delom,  teme iz oblasti životne sredine retke i nedovoljno argumentovano obrađene.

Treba li  ovo zamerati ili ih treba razumeti osnivače i izdavače i pomoći im da ojačaju kapacitete ekološke pismenosti svojih redakcija?

Ovo je, samo uslovno rečeno, dilema jer zna se da živimo u vremenu apsolutne dominacije politike u svim sferama i segmentima društva. Zato donosiocima odluka i na lokalnom nivou teme iz oblasti zaštiti životne sredine teško da mogu doneti ono njima najvažnije – medijsku vidljivost u pozitivnom kontekstu pa, dakle, i glasove na izborima.

Ove teme se, nažalost, u svim istraživanjima javnog mnjenja jako nisko kotiraju. Tome i ne treba bolja potvrda od obilja divljih deponija, zagađenih vodotokova, planinskih reka zarobljenih u cevovode profita vlasnika mini hidro elektrana, zagađenog vazduha…..i gromoglasne tišine većeg dela društva.

Na ovim opštim primerima jasno je ustanoviti direktnu uzročno posledičnu vezu između obima i kvaliteta informacija iz oblasti ekologije u medijma, posebno lokalnim, i građanskih inicijativa i aktivizma za očuvanje i unapređenje životne sredine.

Prema nekim podatcima u Srbiji je trenutno oko 2.000 registrovanih javnih glasila. Njihov broj je, od donošenja Zakona o javnom informisanju i medijima 2014. godine, rastao za bezmalo 400 novih sve do 2017. godine.

Zbog brojnih problema, a pre svega zbog slabih materijalnih i kadrovskih resursa, kao i velike nezainteresovanosti lokalnih samouprava za položaj lokalnih medija trend rasta broja lokalnih medija je zaustavljen. Šta više, krenuo je u suprotnom smeru, jer se broj aktivnih lokalnih medija smanjuje, što kroz pasivizaciju što kroz formalno brisanje iz Registra medija.

Zato je, zaključili su učesnici seminara u Vrnjačkoj Banji, jako važno da Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo zaštite životne sredine, kroz međusektrosku saradnju osmisle i sprovedu  program pomoći lokalnim medijima u funkciji jačanja kompetencija njihovih  redakcija za praćenje sektora zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Taj program snaženja lokalnog „zelenog pera“  trebalo bi sprovesti kombinacijom edukacija za novinare lokalnih medija o raznim temama iz oblasti zaštite životne sredine i većom  podrškom  lokalnim i drugim medijima kroz sufinasiranje medijskih projekata koji će se baviti  temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Trećinu normi evropskog zakonodavstva koje trebaju biti implementirane u naš pravni poredak kroz predpristupne procedure koje su u toku treba implementirati u oblast zaštite životne sredine, a 80 odsto njih, u sistemu podeljenih nadležnosti ustanovljenom „Lisabonskim ugovorom“ iz 2009. godine, direktno će se primenjivati na lokalnom nivou.

Zato je pitanje onima kojima je inicijativa i upućena, a to su pomenuta ministarstva, da li je realno očekivati izmene lokalnih normi takvog obima bez većeg uljučivanja građana u te procese?

Kao što već rekosmo uzročno posledična veza između obima i kvaliteta informacija iz oblasti ekologije u medijma, posebno lokalnim, i građanskih inicijativa i aktivizma za očuvanje i unapređenje životne sredine je realnost.