Istekao mandat predsednici Vrhovnog suda: Da li će sledeći predsednik biti nezavisan u svom radu?

Vasović je na čelu najvišeg suda u Srbiji provela pun mandat od pet godina.

Ona je na tu funkciju izabrana 2021. godine, kao jedini kandidat.

Kako KRIK piše, ona se pred istek mandata našla u nemilosti režima sredinom prošle godine.

Tada se našla pod napadom režimskih medija i ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke. Razrešena je i dužnosti članice ispitne komisije za pravosudni ispit, i to odlukom ministra pravde Nenada Vujića.

Režimski tabloidi su je optužili za „anti-državnu delatnost“, a uticajni članovi SNS-a da je deo kriminalne grupe koja kontroliše pravosuđe, navode iz Krika.

Vasović je, inače, izabrana pre ustavnih reformi, kada je Narodna skupština birala predsednika Vrhovnog suda na predlog Državnog veća sudija.

Nakon što su 2023. godine izvršene ustavne reforme, predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, koji čine sedam sudija i četiri istaknuta pravnika koje postavlja Narodna skupština.

Da bi neko bio izabran za predsednika Vrhovnog suda, potrebno je da bude izglasan većinom od najmanje osam članova VSS.

Takođe, kandidat za predsednika Vrhovnog suda može biti samo sudija tog suda, a ne nižih sudova.

Mandat predsednika Vrhovnog suda i dalje traje pet godina i predsednik se ne može ponovo kandidovati za predsednika Vrhovnog suda.

Boljević: Sledeći predsednik može biti nezavisan, ali to zavisi i od njegovog integriteta

Sudija Vrhovnog suda Dragana Boljević za Danas kaže da je konkurs za izbor novog predsednika Vrhovnog suda raspisan blagovremeno, pre više od šest meseci.

„On je bio raspisan od strane bivšeg sastava VSS. Šta se dalje dešavalo i zašto taj konkurs nije finaliziran, ne znam, to je pitanje za Savet, ali moja pretpostavka je da je stari Savet dugo vremena bio blokiran u svom radu. Pošto konkurs nije završen, onda nije bilo uslova da se izabere predsednik Vrhovnog suda“, kaže Boljević.

Ona dodaje da je novi saziv VSS postavio, u skladu sa zakonom, vršioca funkcije predsednika Vrhovnog suda – Miroljuba Tomića, i da će on sutra, na opštoj sednici Vrhovnog suda, stupiti na dužnost.

„On može da vrši funkciju samo jednu godinu, a do tada će se valjda završiti izbor novog, ali će, po svemu sudeći, morati da se raspiše novi konkurs“, kaže Boljević.

Kada je reč o tome da li je moguće da budući predsednik bude neko ko će u svom radu biti nezavisan, ona smatra da, nakon ustavnih reformi, predsednik Vrhovnog suda ima apsolutnu samostalnost u radu, jer ga više ne bira Narodna skupština.

„Svaka država, ne samo naša, i te kako je zainteresovana za to ko će obavljati ovu važnu funkciju. Međutim, to što je država zainteresovana za to ko će biti predsednik Vrhovnog suda i što s pažnjom gleda na rad ovog suda, ne bi trebalo da bude prepreka da bude nezavisan. Njemu niko ne može da naredi bilo šta, a tek on ne može da naredi sudijama bilo šta“, navodi ona.

Ipak, ona napominje da bi tako trebalo da bude, ali da će se u praksi pokazati da li će zaista biti tako.

„To će zavisiti i od karaktera osobe koja to radi, pa se nadamo da ćemo imati jednu osobu od integriteta kada se taj izbor završi. U svakom slučaju, nakon ovih ustavnih reformi postoji veći prostor da ta osoba bude nezavisnija nego što je bila ranije, pošto je ranije ipak morala Skupština da izglasa predsednika Vrhovnog suda“, kaže Boljević.

Majić: Nebitno ko će biti izabran, pravosuđe povereno lojalistima

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić kaže za Danas da nije optimista da će sledeći predsednik Vrhovnog suda biti nezavisan.

„Stanje u pravosuđu, naročito sada, je takvo da bi izbor nezavisnog kandidata bio veliko iznenađenje i sumnjam da će do toga doći. Poput drugih delova sistema, i pravosuđe je povereno lojalistima“, kaže Majić.

On smatra da je u ovakvim političkim okolnostima potpuno svejedno ko će biti izabran na ovu funkciju.

„Ko god da bude izabran u ovakvim okolnostima, nije realno očekivati značajnije pomake. Do poboljšanja stanja u pravosuđu može doći tek nakon oslobađanja otete države i objektivnog sagledavanja doprinosa pojedinih sudija i tužilaca sunovratu pravne države“, navodi Majić.