Nova godina, kao praznik, u Srbiji se nije proslavljala sve do druge polovine 19. veka. Čak i tada, prvo su je po kućama, slavili doseljenici „iz preka”.
Običan svet, nove godine je dočekivao po kućama, a narod se radovao novom danu kada se lomi vasilica umešena od proje i paprene masti.
Tek 1890. godine, kada je u Beogradu počeo da se oseća „duh Evrope”, štampa beleži prve oglase u kojima kafedžije i ugostitelji reklamiraju organizovane dočeke novog leta, uz obavezan angažman glumaca (komičara, naravno), muziku i vanredno bogatu trpezu.
Ulaskom u 20. vek nove godine počinju „obavezno” da se proslavljaju na ovim prostorima i dočekuju sa društvom po hotelima i kafanama ili velikim kućnim žurevima.
Preduzimljivi ugostitelji organizuju novogodišnje lutrije (dobitak najčešće prase ili ćurka, ali je bilo i zlatnika u krofnama), zabave, plesove i prikazivanje filmova u okviru novogodišnjih kermesa.
Sa proslavljanjem i svečanim obeležavanjem novih godina javlja se i još jedan nov običaj – slanje novogodišnjih čestitki.
Reč čestitka, kako je zabeležio u petprošlom veku Vuk Stefanović Karadžić, dolazi od prideva čestit, a jedno od njegovih značenja u to vreme po Karadžiću bio je i srećan. U svom „Srpskom rječniku” Karadžić beleži: „Čestit je onaj koji donosi radost, sreću i blagostanje.
Foto: Zbirka fotografija iz Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kragujevac
Jedinstvenu kolekciju novogodišnje-božićnih čestitki u svojoj Istorijskoj zbirci baštini Narodni muzej iz Kragujevca. Reč je o čestitkama s početka prošlog veka, iz albuma poznatog Kragujevčanina Svetozara J. Nikolića.
– Čestitke od pre 12 decenija, kao i sažeti natpisi na njihovim poleđinama na pravi način „oslikavaju” život jedne srpske građanske porodice u tom periodu, kakvi su bili kragujevački Nikolići, smatra istoričarka Bojana Topalović, muzejski savetnik iz kragujevačkog Narodnog muzeja.
Po njoj čestitka se često upotrebljava posle 1900. godine i kao vid razmene informacija unutar porodice.
– Srpsko građansko društvo na početku 20. veka prihvata, pod zapadnoevropskim uticajem, nove forme društvenog života, odražavajući pri tome nasleđeni sitem vrednosti i sve bitne elemente tradicionalizma.
Foto: Zbirka fotografija iz Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kragujevac
Izgradnja novog sitema kulturnih i životnih vrednosti građana uslovljava oblikovanje novog kulturnog modela ponašanja.
Prihvatanje novina, kao što je slanje čestitki o pojednimi praznicima, pre svega za Božić, Uskrs, krsnu slavu i Novu godinu, govori o promenama u društvenim shvatanjima i o novim vrednostima preuzetim od evropskih uzora, kaže Bojana Topalović.
Kolekcionar božićnih i novogodišnjih čestitki Svetozar J. Nikolić (1877 – 1967) jedna je od najživopisnijih ličnosti kragujevačkog društvenog života sa kraja 19. i početka 20. veka.
Bio je trgovac, mehaničar, graver i pečatorezac. Jedan od prvih i najpoznatijih kragujevačkih foto-amatera, a stručno se usavršavao u Beču (postoji njegova obimna prepiska sa porodicom), putovao po Nemačkoj i Švajcarskoj.
Bio je veoma aktivan u društvenom životu grada, osnivač i član kluba foto – amatera, udruženja lovaca i velosipedista. Učesnik je balkanskih i Prvog svetskog rata.
Sa suprugom Ankom imao je troje dece, sinove Prvoslava i Dragoslava i ćerku Branislavu.
– Uprkos svim poslovnim i porodičnim obavezama i afinitetima, Nikolić je i čovek koji je na početku 20. veka imao dovoljno senzibiliteta i svesti da „oblikuje” i sačuva porodične albume, iz kojih potiče i ova jednistvena zbirka čestitki. Tada je postojala građanska praksa oblikovanje porodičnih albuma sa fotografijama, ali u isto vreme počinje da se neguje kult očuvanja najraznovrsnijih suvenira „sećanja” – pisama, dnevnika, spomenara i, između ostalog, i razglednica i čestitki, navodi naša sagovornica.
U tom periodu „postojala je moda ili trend” da ako čovek samo „mrdne” iz svog mesta boravka obavezno se javlja svojoj rodbini i prijateljima, pa makar otišao do Vrnjačke ili Mataruške banje, podrazumevale su se razglednice.
Čestitke iz Nikolićeve zbirke veoma su raznovrsne .
– Najveći broj čestitki koje je porodica Nikolić primila potiče iz perioda od 1900. do 1914. godine. U njoj su i čestitke iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, ističe Bojana Topalović.
Najstarija novogodišnja čestitka u ovoj kolekciji potiče iz 1900. godine, što znači da je štampana krajem 19. veka, a najstariju sačuvanu božićnu Nikolić je dobio 1904. godine iz Pirota.
Foto: Zbirka fotografija iz Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kragujevac
– Prvi i nastariji primerci čestitki potiču iz Nemačke, jer su Nemci među prvima usvojili i usavršili tehniku štampanja čestitki – navodi Bojana Topalović.
Pored dokumentarne istorijske vrednosti, čestitke su po njenom mišljenju značajne i po svojoj likovnosti, jer „odgovarajuća slika upotpunjava doživljaj onoga o čemu se piše”.
Najstarija novogodišnja čestitka u prvom planu prikazuje devojku, a u pozadini svečano postavljen sto.
Uobičajene ili manjih dimenzija, formata vizit karte, tradicionalne ili moderne, šaljive ili kičaste, čestitke iz Nikolićeve zbirke toplim rečima prenose želje za dobro zdravlje i sreću.
Na njima su standardni (jelka, detelina sa četiri lista, potkovica, razigrani prasići, amori, patuljci, irvasi, venčići, imele, pšenica, zvončići, idilične slike iz bračnog iporodičnog života ili dobrog provoda sa društvancetom u kafani) ili originalni motivi, poput novogodišnje čestitke iz 1910. godine „poniznih služitelja poštanskog magacina” na Savi u Beogradu.
Na tri primerka manjih formata iz 1931. i 1932. godine građanima Kragujevca Nove godine čestitaju raznosači depeša: Danilo Jov. Đorđević, Radisav Jakovljević, Života Milošević i Stevan Ostojić, stari poštar čika Milan ili „Vaši usližni kelneri restorana Talpara”.
Ima i šaljivih motiva, a najoriginalniji je onaj gde u veselom raspoloženju društvo sa cilindrima jaše prasiće po snegu.
Na božićnim čestitkama preovlađuju verski i religiozni motivi (najviše je sa motivom Hristovog rođenja), bilo da su rađene po pravoslavnim ili zapadnim crkvenim kanonima i sa karakterističnim natpisima: „Sretan Božić” i „Hristos se rodi”.
Sem crkvenih motiva, na nekim od božićnih čestitki su i likovne kompozicije idiličnih zimskih pejzaža sa pticama ili jelenima, radosna deca na snegu okružena poklonima i Deda Mraz u različitim situacijama.
Po mišljenju Bojane Topalović, vizuelni motivi na ovim čestitkama usmereni su na „proslavljanje kulta porodice i uobličavanje identiteta prazničnih dana”.
Kolekciju iz Nikolićeve zaostavštine dopunjuju i dve čestitke kojima prijatelji Svetozaru i Anki čestitaju krsnu slavu svetog Nikolu, što takođe postaje pomodni običaj početkom prošlog veka.
Iz ove zbirke saznajemo i to da su ovi proizvodi mahom bili uvozni (Nemačka je snabdevala čitavu Evropu) a kod nas su se njihovim izdavanjem bavili preduzetni duvandžija Moša Koen (koji je u Beogradu imao svoju radnju „1001 sorta dopisnih karti Beograd”), Solomon J. Koen (vlasnik firme „Napoleon”), knjižari sa Terazija Rajković i Ćuković.
Jedna od čestitki iz 1903. godine ima pečat kragujevačkog knjižara-duvandžije Ilije Đ. Anastasijevića koji je imao radnju pored hotela „Takovo”, ali ih je on „samo prodavao, a ne i štampao”.
Svaka od sačuvanih novogodišnje-božićnih čestitki, uvozna ili domaća, šaljiva ili ozbiljna na svoj način priča o nekim lepšim, starim dobrim vremenima pokušavajući da bogatim koloritom dočara priču o ljubavi, sreći, blagostanju ali i porodičnim vrednostima.
Istorija čestitki ogledalo života naših predaka
Počelo sa Božićem i Danom zaljubljenih
Foto: Zbirka fotografija iz Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kragujevac
Slanje čestitki porodici i prijateljima datira od pre oko dvesta godina. Prvi primerci bili su pravi pravcati umetnički likovni radovi i uglavnom su ih slali i dobijali isključivo pripadnici najviših klasa i aristokratije.
U Zapadnoj Evropi i Americi najviše su bile zastupljene božićne i čestitke za Dan zaljubljenih, a zatim su sledile čestitke namenjene čestitanju Uskrsa, Noći veštica i Danu zahvalnosti.
Krajem 19. i početkom 20. veka razmena čestitki postaje opšteprihvaćeni način komunikacije i u srpskim gradskim porodicama, samo su praznici bili drugačiji. Čestitali su se Božić, Uskrs, krsne slave i nove godine.
U to vreme slanje prigodnih poruka smatralo se obaveznim društvenim činom i građani su, jednostavno, očekivali od svojih najbližih, prijatelja i poznanika takav gest.
– Kratki i sažeti natpisi na čestitkama i razglednicama omogućavaju nam da spoznamo lične želje, interesovanja, sklonosti i životne vrednosti naših predaka s početka 20. veka, kaže istoričarka Bojana Topalović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Zbirka fotografija iz Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kragujevac
