Foto: A. J.Mi smo izgubili druga, a novinarstvo je izgubilo novinara sa velikim N, poručila je danas predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić, na komemoraciji preminulom novinaru Denisu Kolundžiji (52) u Novom Sadu.
U organizaciji Fondacije “Slavko Ćuruvija” i NDNV-a, u prostorijama ovog udruženja, na komemoraciji su govorili novinari Igor Mihaljević i Aleksandar Reljić, predsednica NDNV-a Ana Lalić, glavni urednik portala Cenzolovke Perica Gunjić, direktor Televizije N1 Igor Božić i novinarka Cenzolovke Danica Đokić.
– Denis Kolundžija je bio naš drug. Novinarstvo je branio kako je najbolje umeo, pisanjem. Mi smo izgubili druga, a novinarstvo je izgubilo novinara sa velikim N. Pitaj Denisa, zna Denis, vidi sa Denisom, je rečenica koju smo nebrojeno puta izgovorili. Branio je pojedinca i nije se mirio s tim da su institucije ili vladavina prava urušeni”, kazala je Ana Lalić.
Ona je istakla, da je Kolundžija znao da novinarstvo ima smisla samo ako se suprostavlja zloupotrebi moćnika, ali i građanskoj neodgovornosti.
– Pamtićemo ga po pronicljivosti, analitičkom talentu, provokativnosti, po manirima solidarnosti, svestranosti i doslednosti – dodala je Lalić.
Igor Mihaljević je kazao kako je imao čast, privilegiju i sreću da radi sa Denisom u Dnevniku kog opisuje kao „urbanog eruditu“ čiji je znak odobravanja uvek čekao u redakcijskim raspravama.
– Kolundžija je kao vrhunski novinar prezirao kliše koji su smrt autentičnosti, originalnosti, stvaralaštva, pa na kraju krajeva i ljubavi, jer sve to počiva na jednoj istoj reči. I da, on jeste bio najbolji poznavalac vojvođanskih i američkih izbora i političkih struktura, ali voleo bih da ispred njegovog imena ipak stoji da je bio ogroman čovek i prijatelj. On je odbio da bude upravnik logora zvanog Republika Srbija i umesto toga ostao je logoraš do kraja, koji se borio da pobegne iz njega i da ga oslobodi – izjavio je Mihaljević.
Igor Božić je istakao da je ovo u poslednjih nekoliko godina verovatno „dvadeseta smrt kolega koji nisu dočekali penziju. Satire nas profesija, umiremo mladi, i to nije fer“.
– Denisi mi je jako značio za kontrolu informacija i to je radio samo zato što je bio kolegijalan, iako nismo pre toga bili drugari niti smo delili redakciju. Niste mogli da ne primetite da on ima najbolje namere. Ubrzo sam shvatio da smo na istim talasnim dužinama, da je vrlo širokih svatanja i da obožava Roling Stonse baš kao i ja. Cela naša redakcija je u njemu imala prijatelja i čoveka koji će im pomoći ako im za bilo šta zatreba – rekao je Božić.
Glavni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić kazao je da je Kolundžija “živeo i disao novinarstvo”, i da je bio čovek koji je bio “brižan i prepun ljudskosti, neobičan, poseban, potpuno unikatan”.
– On je bio taj koga sam pozvao da bude zamenik glavnog urednika u Cenzolovci iako je živeo u Novom Sadu, a redakcija je u Beogradu, ali koga drugog odabrati kada znate Denisa Kolundžiju. Zvali smo ga dobrim duhom Fondacije jer je unosio ljudskost u odnose tako zaboravljenu u ovom surovom svetu u kom je profesionalizam važniji od svega. On je novinarstvo živeo, ali ne po cenu ljudskosti – izjavio je Gunjić.
Novinar Aleksandar Reljić dodao je da „novinarstvo nije posao nego život“ i da o tome svedoči biografija i Denisa Kolundžije.
– Novinarstvo na prelazu u 21. vek je bilo intenzivno i bili smo prinuđeni da ga dišemo. I on ga je zaista disao, od početka svoje karijere do tog 21. januara. Nema teme kojoj se nije davao celim bićem. Nama je bilo važno da posle te postmiloševićevske ratnohuškačke propagande dokažemo da smo drugačiji i da ističemo etičke vrednosti naše profesije. Denis se etičkog kodeksa novinara držao do poslednjeg svog slova. Bio je primer kako novinar i novinarstvo ne smeju biti površni i po tome je bio jedinstven, izuzetno sistematičan i temeljan – kazao je Reljić.
Kolundžija je iznenada je umro 21. janura u Novom Sadu u 52. godini života.
Pisao je za Autonomiju, VOICE, Cenzolovku, BIRN, Newsweek Srbija, Vreme, Građanski list, Dnevnik, Vojvodinu, Novosadski nedeljnik, Vojvođanski magazin, Kibic fenster, Café Vojvodina, a radio je i na novosadskom IN radiju i u televizijskoj Grinfild produkciji.
Pratio je rad Skupštine Vojvodine od 2000. godine i imao blog vojvodjanska.rs posvećen pokrajinskom parlamentu.
Autor je knjige „Višestranačka Skupština Vojvodine 1992-2012.“ objavljene oktobra 2012. godine.
Iza sebe je ostavio suprugu Kseniju i sina Relju. Ispraćaj Denisa Kolundžije je sutra u 11.15 sati na Novom groblju u Novom Sadu.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
