Šta piše u izveštaju koji je Srbiju označio kao jednu od zemalja sa najviše rasprostranjenim kriminalom u Evropi?

U indeksu koji je objavila Globalna incijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) daje se sveden presek stanja kriminala u državi, ali i sposobnosti institucija da se kriminalu odupru.

– Crnogorski kriminalni akteri, uglavnom u formi mafijaških grupa, dominiraju kriminalnom ekonomijom u Srbiji, dok Kina i Rusija, takođe, imaju snažan uticaj, što im omogućavaju jake političke veze i ekonomski prodor u zemlji. Tu je i sve veći turski uticaj, posebno u regionu Sandžaka. Mafijaške grupe u Srbiji uživaju zaštitu od političkih ličnosti i koriste se kao produžena ruka države u kontroli privatnog sektora. Njihovi članovi se često regrutuju iz huliganskih grupa, navodi se u Globalnom indeksu u delu koji se odnosi na Srbiju.

Kako se ističe, nekažnjivosti omogućava srpskim bandama da budu uključene u tržišta droge i oružja na lokalnom i transnacionalnom nivou bez većih posledica.

– Njihov profit je takav da su uložili znatna sredstva u legalnu ekonomiju. Veza između kriminalnih aktera i političara u Srbiji se proteže na kontrolu medija, privatizaciju i javne nabavke, čineći neke kriminalce gotovo nedodirljivim, napominje se.

U izveštaju se naglašava da je većina velikih privatnih preduzeća uglavnom u vlasništvu ljudi povezanih sa političarima na visokom nivou.

– Ova preduzeća su obično uključena u finansijski kriminal, posebno koruptivne projekte javnih nabavki. Oni koji to nisu često se kontrolišu zastrašivanjem i korišćenjem državnih resursa, kao što su inspekcije i revizije, ističe se u izveštaju.

U delu u kojem se govori o borbi protiv organizovanog kriminala, konstatuje se selektivna primena zakona.

– Iako su političari na visokom nivou davali izjave protiv organizovanog kriminala, sprovođenje pravnog okvira koji se odnosi na organizovani kriminal i dalje je neefikasno, posebno u politički osetljivim slučajevima, ističe se.

Analizirajući konkretne kriminalne grane, autori izveštaja akcenat stavljaju na trgovinu drogom, naoružanjem i ljudima.

Kada je u pitanju trgovina drogom, najrasprostranjenije tržište se odnosi na heroin, imajući u vidu da Srbija služi kao čvorište koje povezuje istok i zapad. U zemlji postoji nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje krijumčare ovu drogu, a primetno je i nasilje povezano sa tržištem heroina.

Slična situacija je i sa opojnom drogom kokain, gde je Srbija tranzitna i odredišna zemlja. U izveštaju se konstatuje da srpske kriminalne grupe sarađuju sa crnogorskim, te da su stvorili kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se iz Južne Amerike distribuira u Evropu. Potrošnja ove droge u zemlji, iako u porastu, i dalje je ispod proseka.

Ilegalna droga koja se najviše koristi u zemlji je kanabis, a razlog za zabrinutost je opadanje godina starosti korisnika ove droge.

Osim narkotika Srbija je i dalje zemlja izvora, tranzita i odredišta za žrtve trgovine ljudima.

– Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove, u susednim zemljama, dok se muškarci najčešće trguju radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji. Strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno se susreću sa prinudnim radom u Srbiji, konstatuje se u izveštaju uz dodatak da je povećanje neregularnih migranata dovelo do povećanja krijumčarenja ljudi što je posledično dovelo i do eskalacije oružanih sukoba između grupa koje se time bave.

Indeks naglašava da Srbija ostaje jedan od najvećih proizvođača oružja u istočnoj Evropi, a vatreno oružje se preusmerava na ilegalno tržište.

– Poboljšana granična kontrola, određeni stepen zasićenosti tržišta i povećanje kapaciteta za sprovođenje zakona doveli su do značajnog pada nivoa trgovine oružjem, o čemu svedoči smanjenje broja vatrenog oružja i municije presretnutih na granici poslednjih godina. Međutim, tržište nelegalnog vatrenog oružja je i dalje značajno, navodi se.

Što se tiče ilegalne trgovine akciznim proizvodima, Srbija je istaknuto tranzitno područje za duvanske proizvode, uglavnom krijumčarene iz Azije i Bliskog istoka.

– Oni obično stižu na Balkan preko jadranskih luka i uglavnom se proizvode u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Kini. Glavni negativni efekti nedozvoljene trgovine duvanom u Srbiji su narušavanje lokalne privrede i izgubljeni carinski i poreski prihodi. Iako se cigaretama iz Srbije uglavnom trguje u zapadnoj i centralnoj Evropi, postoji interna tražnja, a neke ostaju u Srbiji da se prodaju na sivom tržištu, navodi se uz ocenu da je najčešće krijumčarena roba u zemlji – gorivo.