Jacenjuk premijer, na Krimu ruske zastave

On je u govoru poslanicima ukazao na tešku finansijsku krizu, navodeći da je potrebna „vlada kamikaza, oštre i nepopularne mere štednje da bi se Ukrajina spasila“. S druge strane, oglasio se i svrgnuti predsednik Viktor Janukovič, koji sebe i dalje smatra zakonitim šefom države, a sve odluke privremene vlade nelegitimnim.

Janukovič je u saopštenju, koje su preneli ruski mediji, rekao da sporazum između njega i lidera opozicije od 21. februara „nije realizovan“, jer na ulicama mnogih gradova „vlada ekstremizam“. Odlučan je, kako je naveo, da se do kraja bori za „ostvarenje važnih kompromisnih rešenja za izlazak Ukrajine iz duboke političke krize“. Janukovič je ipak saopštio da je prinuđen da od Rusije traži da mu zbog „dejstva ekstremista“ osigura ličnu bezbednost. Kako javlja Interfaks, ruske vlasti su prihvatile njegovu molbu da mu pruže zaštitu na teritoriji Rusije.

Tenzije na Krimu, autonomnoj oblasti Ukrajine, između pristalica Rusiji naklonjene politike i onih koji podržavaju nove ukrajinske vlasti, nastavljene su i juče. Nekoliko desetina protivnika privremene vlade zauzeli su sedišta gradskih vlasti i pokrajinskog parlamenta u Simferopolju. Na pitanja novinara odgovorili su bacanjem šok bombe, prenela je Beta. Istakli su ruske zastave i transparent „Krim je Rusija“. Odmah nakon toga, vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov saopštio je da je policija stavljena u pripravnost. Prema njegovim rečima, „preduzete su mere za suzbijanje ekstremističkih akcija kako se ne bi dozvolilo da situacija eskalira u oružani sukob u centru grada“.

Jacenjuk je rekao je da je integritet zemlje u opasnosti, i da na Krimu ima separatizma. „Kažem Rusima: Ne suprotstavljajte nam se, mi smo prijatelji i partneri. Krim je bio i uvek će biti deo Ukrajine“, rekao je Jacenjuk. Ipak, ruska televizija RT javila je da je krimski parlament najavio referendum o budućnosti te autonomne oblasti. Referendum će se ticati, kako je saopšteno, „unapređenja statusa autonomije i proširenja njenih ovlašćenja“.

Frans pres je neposredno pre toga javio da je premijer Krima Anatolij Mohilijov pozvao stanovništvo te autonomne republike „na uzdržanost“ i „mirno rešavanje“ krize. Inače, Moskva optužuje Kijev da ne kontroliše radikalne elemente koji prete delu populacije Ukrajine koji govori ruski jezik.

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov pozvao je juče ruske trupe da ne izlaze iz svoje baze Sevastopolj, dodavši da će se takav pokušaj smatrati „vojnom agresijom“. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova uručilo je otpravniku poslova ruske ambasade Andreju Vorobijevu diplomatsku notu u kojoj se traže hitne bilateralne konsultacije sa Rusijom.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pozvao je juče Rusiju da se uzdrži od „poteza koji bi mogli da izazovu zaoštravanje“ krize u Ukrajini, nazivajući „opasnim i neodgovornim“ akcije oružanih grupa na Krimu, ali je naglasio da nema naznaka da bi Rusija mogla krenuti u vojnu intervenciju u Ukrajini. „Zabrinut sam zbog razvoja događaja na Krimu. Pozivam Rusiju da ne čini ništa što bi moglo da izazove zaoštravanje nasilja ili nesporazume“, naveo je Rasmusen na otvaranju sastanka ministara odbrane Alijanse u Briselu.

Zabrinutost je izrazilo i britansko Ministarstvo spoljnih poslova, ocenivši da vežbe ruske vojske uz granicu sa Ukrajinom „ne pomažu“ u trenutku kad sve strane treba da rade na smirivanju napetosti. I SAD su kritikovale Rusiju zbog iznenadnih vojnih vežbi blizu granice sa Ukrajinom.

Francuzi protiv finansijske pomoći

Pariz – Iako kriza u Ukrajini budi empatiju kod Francuza, većina njih se ipak protivi da Francuska i EU finansijski pomognu toj zemlji, piše francuska štampa. „Ukupno 65 odsto Francuza se protivi finansijskoj pomoći Ukrajini, a čak 67 odsto ne želi da ta zemlja postane punopravna članica EU“, navode mediji. Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht nedavno je izjavio da je Evropska komisija spremna da s Ukrajinom potpiše trgovinski sporazum. On je rekao da je na pregovoračkom stolu još sporazum o pridruživanju Ukrajine s EU, ali da takvo partnerstvo ne bi značilo da Ukrajina bude punopravna članica Unije.