Javna rasprava o programskom sadržaju RTS-a: Gradonačelniku najviše smeta što Kragujevac nije u vremenskoj prognozi

Puna Svečana sala Skupštine grada ukazivala je na veliku zainteresovanost Kragujevčana o tome šta će u budućnosti gledati na programima Javnog servisa.

Ukazivala je i na to da RTS nije pogrešio kada je Kragujevac izabrao za prvi grad koji će u ovoj kampanji, koja traje do 15. decembra, posetiti.

Međutim, kao što često stvari na prvi pogled umeju da prevare, tako je bilo i ovog puta.

Pažljivijim posmatranjem prisutnih lako se dalo uočiti da su prve redove ispunili gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, predsednik Skupštine grada, njegov zamenik, članovi Gradskog veća.

Iza njih u narednim redovima predstavnici tužilaštva, Doma zdravlja, javno komunalnih preduzeća, privrednih društava, jednom rečju svi oni koji se finansiraju iz gradske kase.

Drugu polovinu sale ispunili su predstavnici raznih udruženja, organizacija civilnog sektora, studentskih organizacija, a tek na kraju našlo se mesta i za nekolicinu građana koji su dovoljno medijski osvešćeni da uzmu učešće u javnoj raspravi.

Ako ćemo da budemo iskreni građani su najčešće neobavešteni i nezainteresovani da učestvuju u ovakvim događajima, a ljudi iz Gradske uprave su se pobrinuli da sala usled toga ne bude prazna.

Kako dolikuje dobrom domaćinu pristunima se prvo obratio gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što se prva javna rasprava održava baš u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije, u kojoj su počele da izlaze i prve novine u zemlji Novine serbske.

Gradonačelnik nije imao neke veće zamerke na program RTS-a, a najviše mu smeta što Kragujevac, kao četvrti grad po veličini u Srbiji, nema svoje mesto u vremenskoj prognozi Javnog servisa.

Istu zamerku imao je i predsednik Skupštine Miroslav Petrašinović, koji se javio za reč, ali je on tražio i da se Veliki školski čas, koji se održava u Kragujevcu svakog 21. oktobra, emituje uživo na programu RTS 1, kao i da se svečana sednica iz Kragujevca na Sretenje, 15. februara, prenosi bar na drugom kanalu, pošto se na prvom prenose događaji iz Orašca.

Petrašinović je i pohvalio informativni program RTS-a, naročito Dnevnik i jutaršnji program, jer ih, kaže, karakteriše pristojnost u izražavanju.

Posle gradonačelnika i predsednika Skupštine grada za reč su se javljali i neki članovi Gradskog veća koji su istakli da na programima RTS-a mora da postoji mnogo više emisija koje su posvećene kulturi, a naročito onih koje promovišu kulturne događaje iz unutrašnjosti.

U gradovima širom Srbije ima mnogo i sportskih uspeha i ljudi koji se bave zanimljivim zanimanjima, pa je neophodno uvesti neku vrstu magazina koja bi bar jednom nedeljno pratila sve te uspešne ljude na nivou cele zemlje.

Najviše zamerki na rad Radio televizije Srbije imali su predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom.

Na javnoj raspravi učešće su uzeli prdstavnici udruženja gluvih i nagluvih, slepih i slabovidih i osoba sa autizmom i svi su jednoglasni u oceni da su ove grupe najmanje vidljive na javnom servisu, iako deset odsto populacije ima neki oblik invaliditeta.

– Teškom mukom smo se izborili da informativne emisije budu prevedene na znakovni jezik. Međutim, trebalo bi uvećati količinu sadržaja koji se prevodi. Jutarnji program ne možemo da gledamo, Beogradsku hroniku, neke popularne popodnevne emisije, obraćanja predsednika. Nema ni titla, niti su prevedene na znakovni jezik. Zbog toga gluve osobe ne dobijaju informacije na vreme, već kasnije u pisanim izveštajima drugih medija, istakla je Suzana Maslać Matović, iz Udruženja gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga.

Ona je dodala da su im i dalje nedostupne obrazovne, dečije ili emisije iz oblasti zdravstva koje uopšte nisu prevedene na srpski glasovni jezik.

Iz udruženja slepih su od predstavnika RTS-a tražili audio deskripciju filmova i serija i pohvalili činjenicu da se sa tim krenulo, budući da se na RTS Planeti na taj način mogu pratiti serije Koreni i Nečista krv.

Na raspravi je istaknuto i da više programskih sadržaja treba posvetiti mladima i deci, pa su tako iz studentske organizacije Prirodno matematičkog fakulteta predložili uvođenje emisije o uspešnim preduzetnicima koji bi mladima preneli znanja i veštine o pokretanju sopstvenog posla, kao i uvođenje pripremnih emisija za učenike pre upisa srednjih škola i fakulteta.

Nekoliko Kragujevčana je predložilo da se RTS posveti pravljenju dečijih emisija, koje su nekada bile veoma popularne, jer svi kanali uglavnom puštaju aminirane serije i crtane, a manji akcenat stavljaju na edukaciju dece.

Za kraj bilo je i nekoliko predloga, pre svega da se RTS preko svojih profila na društvenim mrežama posveti približavanju mlađoj populaciji, kao i da jedan novinar u kragujevačkom dopisništvu isključivo bude posvećen prenošenju kulturnih događaja, kojih je mnogo u Šumadiji.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

„Kika”, „Popečitelji” i „Eyesburn” na trećem prolećnom mini klupskom festivalu muzike, kulture i umetnosti: Počinje UMMUS fest u Kragujevcu

Cirkus zarad sitnih interesa ili do sledećeg „ćutanja”: Zbog čega su opozcioni odbornici u Kragujevcu „zanemeli” na sednici Skupštine grada