Foto: mitrovica.infoNa tromeđi između Krušedolskog Prnjavora, Krušedol sela i Maradika, mestu gde se dve opštine iriška i inđijska spajaju, na površini od 65 hektara prostire se jezero Šelevrenac.
Netaknuta prirodna oaza, idealno mesto za ribolov, odmor ali i šetnje, u slobodnom staništu kokoški, pataka, gusaka, morki, paunova, srebrnih fazana, muflona, ovaca, koza, srna, vijetnamskih svinja i magaraca, u ambijentu kakav se danas retko sreće, prenosi Sremskomitrovački portal.
To je prirodni rezervat Miodraga Kostića i preduzeća „MK grupe“. Ova firma je kupujući imovinu Poljoprivredno industrijskog kombinata „Agrounije“ iz Inđije, donela odluku još 2008. godine da jezero Šelevrenac i njegovu okolinu, na oko 135 hektara, ogradi i pretvori u park prirode.
Danas se na jezeru mogu videti ribolovci iz Beograda, Novog Sada i okolnih sremskih gradova, koji dolaze u ribolov.
Ribolovni dan košta 1.500 dinara, uz korišćenje čamaca i ono što obećavaju domaćini da riba dobro grize.
Jezero je prepuno ribe, šarana, soma, smuđa, štuke, mrene, bandara, crvenperke, babuške, deverike.
Ko jednom dođe u ribolov, postaje redovan gost ovog prirodnog rezervata.
Pored jezera su tereni za odbojku, bič volej i fudbal a tu je i mini-restoran sa terasom, sa koje se pruža pogled na ovo bajkovito mesto.
Pored domaćih i divljih životinja okolina jezera je i prirodno stanište roda, bele i crne čaplje, kormorana, golubova grmaša, ševa, vrana, lasti i kobaca. Iznenađenje na svakom koraku.
– Jezero je nastalo osamdesetih godina, pregrađivanjem potoka i izgradnjom brane. Restoran je zatvorenog tipa ali zato pecanje, šetnja sve je dozvoljeno i ako se nalazi u privatnom vlasništvu – kaže jedan od čuvara ovog rezervata.
Na ovom imanju su četiri radnika, koji se brinu o održavanju parka prirode, ishrani životinja, ali i opsluživanju ribolovaca sa čamcima.
Na prvom koraku u park prirode stičete utisak da ste u divljini, tu su koze, ovce, patke i guske slobodno plivaju u kanalu, šepure se i labudovi, čuje se poj ševe, gakanje vrana. Sve deluje gotovo nestvarno.
– Životinje hranimo kao nekad, ispaša, seno, malo kukuruza. Ovde proizvodimo zdravu hranu i životinje su u slobodnom prirodnom uzgoju. Ovo je baš mesto za predah, odmor u prirodnom ambijentu, pravi zoo vrt, koji privlači posetioce – dodaje sagovornik.
Ovaj prirodni rezervat je još uvek u razvoju, jezero je od Maradika udaljeno dva kilometra asfaltnog puta i pogodno je za organizovanje seminara, treninga i edukativnih kampova, ali i za jednodnevne izlete.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
