Tridesetčetvorogodišnji Radiša Todoranović pre par godina nije ni sanjao da će stolarske alatke koje je u slobodno vreme koristio za hobi, postati njegov posao. I to posao na koji se ovaj mladi čovek ne žali jer je po svemu sudeći spojio lepo i korisno – radi ono što voli, a na zarađeno se mnogo ne žali.
– Od ovog rada može da se živi. Bilo bi sigurno mnogo bolje kada bi izdaci bili manji, i tu pre svega mislim na poreze i doprinose, zatim kiriju pošto je moja radionica u iznajmljenom prostoru, a nije zanemarljivo ni prisustvo nelojalne konkurencije – priča za Danas vlasnik Samostalne zanatske radnje Galbini (zlatnici) Radiša Todoranović.
Elektrotehničar po obrazovanju, Todoranović je sedam godina proveo u Vojsci Srbije kao starešina po ugovoru. Nezadovoljan materijalnim položajem, međuljudskim odnosima koji su u to vreme vladali u karauli u kojoj je bio pešadijski vodnik, napustio je vojsku i krenuo u samostalan posao.
– Kafane nisu bile aktuelne u to vreme, pa sam uz podršku prijatelja krenuo u stolare i, evo, izgleda da nisam pogrešio. Posla imam dovoljno, mnogo se ljudi odlučuje za izradu nameštaja po meri, a ja poštujem želje i ideje svojih mušterija bez obzira na to radi li se o modernom nameštaju ili etnostilu. A prvi veliki posao koji sam uradio bio je baš u etnostilu i bilo je to opremanje Tenkine kuće u kojoj se nalazi opštinska Turistička organizacija – objašnjava svoje postupke mladi majstor koji je radionicu u kojoj nastaju njegovi proizvodi potpuno opremio praktično sopstvenim snagama, dakle nije koristio kredite koji se nude preduzetnicima. U njoj osim nameštaja po meri, nastaju i vrata i bućke, drevna alaska alatka za lov na soma, koje su čak prodavane na francuskom tržištu.
U prvo vreme uspevao je sam da odgovori porudžbinama, ali kako posla ima u Galbini, uhlebljenje je dobio i Boris Lazić:
– Plata je redovna, naučio sam dosta toga, a gazdom sam zadovoljan i ne bih ga menjao – ispričao nam je ovaj momak. Njegov gazda ne krije da mu je u planu zapošljavanje još radnika i proširenje delatnosti.
U nekoj drugoj sredini možda se ova preduzetnička priča ne bi izdvojila iz mnoštva. U Donjem Milanovcu to nije slučaj pošto se privatna inicijativa svodi na otvaranje ugostiteljskih objekata i prodavnica. Proizvodnja, ako je suditi po primeru Radiše Todoranovića, nije bauk i mnogi bi od njega štošta mogli naučiti.
I subotom i nedeljom
– Nemam dovoljno slobodnog vremena. Veliki su doprinosi za zaposlene, pa se radi i subotom i nedeljom da bismo nadomestili manjak radnika, a svakog ko radi treba pošteno platiti – kaže Todoranović, dodajući da bi verovatno mnogo toga bilo drugačije kada bi se ovdašnji preduzetnici udružili. – Nema dovoljno volje i snage preduzetnika da se nešto promeni, a udruženje bi svakako pomoglo da se poboljšaju uslovi za rad i poslovanje preduzetnika – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
