Foto: J. Patarčić/DanasSezona prodaje bostana je uveliko u toku, a Subotičani lubenice i dinje najradije kupuju iz kamiona, parkiranih u blizini pijaca. Baš takav je kamion Nenada Arsića, bostandžije iz Tavankuta, koji se ovim poslom bavi punih 25 godina.
Već iz daljine se jasno vidi da je oko Nenadovog širom otvorenog kamiona, parkiranog kod pijace “Zelenac” na Prozivci, od ranog jutra gužva.
Veliki izbor lepo zaokrugljenog bostana primamio je Subotičane da, nakon kupovine namirnica za kuću, zastanu i počaste se slatkom lubenicom.
“Koliko košta lubenica”, upitala je znatiželjno jedna starija gospođa.
“30 dinara kilogram”, odgovara ljubazno Nenad.
“E onda ćete mi dati jednu od sedam-osam kila”, odlučno će gospođa.
Dok pakuje lubenicu u duplu kesu, da slučajno ne bi pukla na povratku do kuće, Nenad započinje priču o idealnom bostanu, za koji kaže da su najpre potrebni iskustvo i dobra sorta, kao i da lubenica dobije sve što joj je potrebno i da se zna kada treba da prestane da se zaliva.
“Da bi bio idealan, bostan mora da bude formast i lepog oblika. Mora da bude lepe zelene boje i da šare, koje se nalaze između zelene, budu izražajno bele boje. Tako možemo da znamo da je lubenica zrela, jer ako je i šara zelene boje, znači da je lubenica još uvek zelena. To su prve stvari koje mi, bostandžije, možemo da prepoznamo”, kaže Nenad, pokazujući na jednoj od mnogobrojnih lubenica na njegovom kamionu koliko široke šare treba da budu.
Kao sledeću važnu stavku, na koju nam skreće pažnju, izdvaja peteljku.
Dok okreće lubenicu sa te strane, Nenad objašnjava da peteljka mora da bude sveža, pa uzima nož u ruku kako bi zasekao njen vrh.
“Kada se iseče, u sredini mora da bude bela tačka. To znači da je zrela. Pogledajte sada kako iz nje izlazi med. Pratite i tu kada se stvori crveno, to sigurno znači slast”, pokazuje Nenad neke od caka za prepoznavanje slatke lubenice.
I zaista, posle svega nekoliko sekundi, taj providni “med” koji je curio na početku, počeo je da poprima crvenkastu boju.
Ton je takođe nešto po čemu iskusne bostandžije poput Nenada, lako mogu da prepoznaju slatku lubenicu.
“Ko je dobar sluhista, prepoznaće ton. Slušajte”, kaže Nenad, dok prstima lagano kucka lubenicu.
“To je malo prodoran ton. Znači da je zvuk ušao u nju i ona je dovoljno zrela da je pustila ton i zbog toga je prodoran”, ističe Nenad.
U to, kamionu prilazi jedan sredovečan gospodin, tražeći da baš po tonu izabere lubenicu.
“Dajte jednu da lepo zvoni”, kaže kroz osmeh ovaj gospodin.
“To je zato što je gospodin kupac koji kupuje kod nas i tačno zna da mi po tonu znamo da nađemo dobru lubenicu”, nadovezao se Nenad.
Za one koji su manje iskusni, postoji još jedan vrlo jednostavan način da izaberu slatku lubenicu.
Trik je u tome, objašnjava naš sagovornik, da u levu ruku uzmete lubenicu, a da je desnom polako i blago potapšete, u šta smo se i sami uverili.
“Osetite vibraciju na dlanu? To znači da je lubenica zrela. Ako nema te vibracije, onda lubenica nije zrela”, objašnjava Nenad dok nam leva ruka vibrira od lubenice.
Nenadov kaminon je na ovom mestu već punih mesec dana, a kaže da mu je danas baš poslednji dan.
Na prodaju se ne žali, kaže ide odlično, a najviše prodaje takozvane “porodične” lubenice.
“Kod mene su kupci naučili da ja to zovem porodična lubenica, a to je od osam-devet, pa do 12-13 kilograma. Ima nekoliko mušterija koje traže najveću, od oko 20 kilograma, mada smatram da više ne idu te od 20 kilograma. To je nekad bilo, kada su bila veća domaćinstva, kada su bili paori. Oni su kupovali te velike lubenice za puno radnika”, kaže naš sagovornik.
“Od osam do 12-13 kilograma je idealna lubenica. Koja je lubenica veća, ta je dobila i dovoljno šećera i dovoljno soka. Zato uvek treba malo veća lubenica, bar da je preko osam kilograma, 10 i 12 kilograma. To je idealna, najlepša lubenica, sočna i ukusna i mirisna”, ističe Nenad.
Na kraju, možda i najvažniji savet koji može da nam da, naš sagovornik kaže da lubenice treba kupovati isključivo od bostandžija, baš na kamionima.
“Bostandžije se uvek trude da imaju dobru lubenicu, da bi im se mušterije i sutra vratile. Veliki marketi kupuju lubenice od ljudi koji rade jako veliki obim i beru ih redom. Ne kažem da će tamo biti loše, ali ja kao bostandžija vodim računa i jako pazim koju ću lubenicu sada, a koju ću ostaviti za sledeću berbu. Zato bostandžije imaju bolju lubenicu”, zaključuje Nenad Arsić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
