Kako ekskurzije mogu da budu jeftinije?

Uoči nove ture prolećnih đačkih putovanja roditelji ponovo nezadovoljni skupim aranžmanima, ali većina ipak pristaje da ih plati pod parolom „kako da ne ide moje dete, kad svi idu“.

Turističke agencije se pravdaju poskupljenjem goriva i svih stavku koje utiču na ukupnu cenu aranžmana, ali nude i rešenje kako ekskurzije i rekreativne nastave mogu da budu i nekoliko hiljada dinara jeftinije.

Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečji i omladinski turizam u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija JUTA, kaže za Danas da cenu đačkih putovanja izuzetno poskupljuju gratisi.

– Sve škole traže gratise za učenike slabijeg materijalnog stanja, ali ljudi ne shvataju da gratise ne daje turistička agencija, već se uračunavaju u cenu aranžmana, pa su svoj deci koja plaćaju ekskurziju putovanja skuplja zbog dece koja dobijaju gratis. Obično na 18 ili 20 plativih učenika ide jedan gratis – navodi Serdar.

Praksa svedoči da neke škole automatski traže određeni broj gratisa, nekada podjednak broj po svakom odeljenju, bez prethodne analize kojoj deci je ovakva vrsta pomoći neophodna. U nekim centralnim gradskim školama ima primera da se za gratis ne prijavi niko, pa se on deli na više učenika, uz obrazloženje „da ne bi propao“, jer očito ni razrednim starešinama nije poznato da gratis zapravo plaćaju svi roditelji.

– Roditelji misle da gratis daju agencije ili hoteli. Hoteli daju dva gratisa za vozače na 50 učenika, a mi moramo da sublimiramo u cenu aranžmana i gratis za lekara, profesore koji vode decu na ekskurziju, vođu puta. Gratis za blizance takođe plaćaju sva ostala deca koja idu na putovanje. Što manje gratisa, to je niža cena. Ako bi se ukinuli gratisi za učenike cena aranžmana bi se smanjila – kaže Serdar.

To što pored razrednih starešina ekskurzija obavezno ima vođu puta, koji je takođe neko od nastavnika iz škole, a neretko se putovanju priključi i direktor, škole pravdaju namerom da se poveća bezbednost.

I sam pravilnik o organizaciji đačkih putovanja predviđa da stručni vođa putovanja može biti direktor škole ili učitelj, odnosno nastavnik koga on ovlasti, a „radi obezbeđivanja veće sigurnosti učenika direktor može da odredi da pored nastavnika razredne nastave, odnosno odeljenjskog starešine, nastavu u prirodi, odnosno ekskurziju prati još najviše jedan nastavnik koji izvodi nastavu učenicima tog odeljenja“.

– Često škole traže jednokrevetne sobe za nastavnike, koje se plaćaju identično kao dvokrevetne, a kada ide 10 profesora, plus lekar koji je obavezan, vodič ili dva vodiča koja su suprotnih polova, pa moraju da budu u jednokrevetnim sobama, dođe se i do 15 gratisa – navodi sagovornik Danasa.

Još jedna stavka, na koju se roditelji često žale, su nastavničke dnevnice, koje nisu identične za sve, već zavise od škole do škole.

Dnevnice ili takozvanu naknadu za brigu o deci određuje savet roditelja svake škole, a roditeljima se često predoči bruto iznos, u koji su uračunati porezi i doprinosi, dok je neto iznos mnogo manji i to je zapravo novac koji ide u ruke prosvetarima.

Iz JUTE već godinama ukazuju da porezi i doprinosi značajno opterećuju dnevnice nastavnika. Problem je, kažu što se dnevnice ne isplaćuju u školama preko putnih naloga, već agencije sa učiteljima i nastavnicima sklapaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima na koje moraju da se plate veliki porezi i doprinosi, a potom i PDV prilikom svake isplate novca.

Tako na primer, dnevnica samo za jedan dan od 500 dinara, preraste u 1.000 dinara, što je iznos koji agencija fakturiše roditeljima.

– Ukoliko agencija isplaćuje dnevnice profesorima, one se opterećuju za 60 odsto zbog poreza i doprinosa i to značajno poskupljuje putovanje, posebno ako su višednevna. Ako bi škole isplaćivale dnevnice onda se na oporezivi deo plaća svega 10 odsto na ime poreza i doprinosa, što je neuporedivo manje – navodi Serdar.

Na pitanje zašto škole izbegavaju da se time bave, on kaže da je problem u tome što Ministarstvo finansija nije precizno odredilo ko i na koji način isplaćuje dnevnice. Ističe da predstavnici turističkih agencija pokušavaju zajedno sa Ministarstvom prosvete da urgiraju kod Ministarstva finansija da se u zakon ubaci odredba da škole isplaćuju nastavničke dnevnice, što bi za roditelje bilo povoljnije.

Serdar kaže da bi i rekreativna nastava koja se izvodi za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, takođe mogla da bude povoljnija ukoliko bi se izmenila odredba u pravilniku da objekat za smeštaj dece mora imati minimalno tri zvezdice.

– Deci to ne znači ništa, mogu ići u odmarališta i objekte niže kategorije gde su isti uslovi kao u hotelima sa tri zvezdice, ali je cena drastično niža. Deca iz Hrvatske, Slovenije, Evropske unije odlaze u kampove, u šatore, tako je smeštaj neuporedivo jeftiniji, a druženje pravo. Deca treba da budu smeštena u višekrevetnim sobama, ali neke škole traže da to budu dvokrevetne i trokrevetne. Naravno da su na kraju cene astronomske kad se uračunaju i dnevnice vodiča, lekara, nastavnika, a na sve to idu gratis, prevoz… – ističe Serdar, uz napomenu da je bezbednost učenika prilikom prevoza jedina stavka na kojoj ne sme da se štedi i da je manja verovatnoća da će doći do kvara na novijim autobusima, nego starim.

Zarada agencija do 10 odsto

– Svima je u interesu da ekskurzije budu što jeftinije da bi išlo što više učenika. Nikome nije cilj da đačka putovanja budu preskupa. Na dvodnevnim trodnevnim ekskurzijama agencije mogu zaraditi maksimalno 10 procenata, a ni približno toliko ne ostane agencijama ako su šestodnevna i sedmodnevna putovanja u pitanju – kaže Zoran Serdar.