Kako utvrditi koje srednje škole su najbolje?

U prilog tome svedoče poslednji objavljeni podaci Ministarstva prosvete za 2021. godinu po kojima su se na listi najpopularnijih škola i profila (prema broju prijavljenih na jedno mesto) našli medicinska sestra-tehničar u Medicinskoj školi u Novom Pazaru, zatim tehničar drumskog saobraćaja u leskovačkoj Tehničkoj školi „Rade Metalac“, tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje u Grafičko-medijskoj školi u Beogradu, te tehničar drumskog saobraćaja u Prvoj tehničkoj školi u Kruševcu i medicinska sestra u Medicinskoj školu „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju.

Donji prag takođe nije pokazatelj kvaliteta neke srednje škole iako se, bar što se tiče Beograda, upravo na osnovu tog podatka često može čuti u javnosti da su gimnazije za koje je bilo potrebno najviše poena i najbolje škole.

– U našoj zemlji ne postoji rang-lista najboljih škola, niti takvu evidenciju vodi Ministarstvo prosvete. Da bi se utvrdilo koje su škole najkvalitetnije potrebna je kompleksna analiza, a pre svega da se definiše metodologija koja bi se koristila za rangiranje. U obzir bi se morali uzeti ulazni podaci, to jest sa kolikim brojem poena se upisuje u srednju školu i kako su učenici dalje prošli što se tiče upisa na fakultet – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On ističe da se u javnosti kao merilo za proglašavanje neke gimnazije najboljom uzima broj poena poslednjeg primljenog učenika, ali da taj podatak nije merodavan.

– To što je donji prag za upis u neku gimnaziju 94, 95 ili 96 poena, nije nikakva garancija da će takva škola dati najkvalitetnije znanje i da su svi nastavnici dobri. Ja radim u Osmoj gimnaziji, a mogao bih da radim u Prvoj ili Trećoj, kao što i moj kolega koji predaje u osnovnoj školi može da radi i u srednjoj školi. Često se i dešava da nastavnici predaju paralelno u gimnaziji i srednjoj stručnoj školi. Dakle, kadar je isti i od nastavnika zavisi kako će realizovati propisani plan i program i koje će metode rada koristiti – navodi Markov.

Dodaje da u svakoj školi ima nastavnika koji samo „odrade“ svoj posao, ali i onih koji se više trude, kao što ima nastavnika koji su osavremenili nastavu, kao i onih koji drže eks katedra predavanja.

– Pravila nema. Za Osmu gimnaziju, recimo, nije potreban jako visok broj poena, ali se dešavalo da naši učenici budu prvi na rang-listama Elektrotehničkog i Pravnog fakulteta ili da budu u vrhu – ističe sagovornik Danasa.

Rang-liste najpopularnijih škola koje objavljuju mediji pred svaki upis u srednje škole prave se isključivo prema donjem pragu, odnosno broju poena koji je imao poslednji primljeni učenik.

– Ako se ovako postave stvari na toj listi nalaze se sve gimnazije iz centra grada – Treća, Četrnaesta, Prva, Peta gimnazija, a što idete dalje ka periferiji opada broj poena. Osma, Šesta i Dvanaesta gimnazija imaju dodatni problem jer su teritorijalno jedna blizu druge. Najmanje poena za upis je potrebno u gimnazijama na obodu Beograda, ali to ne znači da su to loše škole – ističe Markov.
Prilikom tumačenja ovih podataka roditelji i deca često zanemaruju upisne kvote. Ako neka gimnazija, recimo, upisuje 90 učenika na prirodnom smeru onda se broj poena poslednjeg upisanog učenika ne može upoređivati sa brojem bodova poslednjeg na rang-listi gimnazije koja prima 150 ili 180 đaka i na osnovu toga izvući zaključak da je prva škola teža od druge.

Inače, po pravilu u većini gimnazija je na prirodno-matematičkom smeru potreban veći broj poena za upis, zbog čega u javnosti vlada uverenje da ovaj smer upisuju bolji đaci i da je teži, što takođe ne mora da bude tačno.

Aleksandar Markov kaže za školu može da bude prednost ako dobije đake sa većim brojem poena jer sredina u kojoj je dosta kvalitetnih učenika može da bude podsticajna za rad i učenje.

– Ali to ipak ne može da bude garancija kvaliteta, jer neko ko želi da uči i ko je svestan da mu treba znanje biće jednako dobar i u Sedmoj, gimnaziji „Patrijarh Pavle“, Osmoj ili Trećoj. Učenici koji znaju više svakako će se više truditi, ali ako profesor uspe da podstakne učenike koji su došli sa manjim brojem bodova da se više trude i iz njih „izvuče“ maksumum, on je, po mom mišljenju, napravio veći uspeh nego onaj koji radi sa najboljim đacima. Izuzimam specijalizovane gimnazije poput Matematičke i Filološke, koje upisuju talentovani učenici i tu je koncept rada drugačiji nego u klasičnim gimnazijama – kaže Markov.

On napominje i da se neretko dešava da se škola proglašava za nepopularnu i da je učenici izbegavaju ako u njoj rade profesori koji slove za stroge, a kao primer navodi pokojnog profesora matematike u Šestoj gimnaziji Jovana Kneževića, poznatog po nadimku „Joca ubica“.

Na pitanje ima li istine u pričama da je u istoj školi jedna smena lakša, a druga teža, Markov kaže da se i to dešava, ali da nema utemeljeno objašnjenje.

– Dešava se da se odeljenja formiraju prema tome koji jezik kao drugi strani uče učenici ili koji su izborni program odabrali pa da se zbog toga naruši praksa da se odeljenja ujednače prema prethodnom uspehu učenika. Može da se dogodi i da se profesori starog kova drže zajedno i gledaju da rade u istoj smeni pa se na osnovu toga jedna od smena proglašava za težu – ističe Markov.

Kvalitet rada obrazovnih ustanova u Srbiji „meri“ se eksternom evaluacijom, i to u šest oblasti, od nastave i učenja, obrazovnih postignuća učenika, organizacije rada i rukovođenja do etosa, a škole na kraju tog procesa dobijaju ocene. Međutim, one se nigde javno ne objavljuju, pa roditelji ne samo da ne znaju kako je neka škola ocenjena, već nisu informisani ni čemu ova procena služi.

Spoljašnja provera kvaliteta rada obrazovnih ustanova se ne sprovodi u kontinuitetu, a sami prosvetni radnici imaju primedbe na taj postupak. I naš sagovornik kaže da se škole i školska dokumentacija uoči dolaska eksternih evaluatora neretko „šminkaju“, čega su, kako kaže, svesni i oni koji ovu proceduru sprovode.

Upitan da li bi državna matura mogla dati podatke o tome koje su škole najbolje, Markov kaže da bi pored mature u tome moglo pomoći i eksterno testiranje koje bi se sprovodilo periodično, čime bi se dobila objektivnija slika šta se i kako radi u školama.

– Ja bih svakako preporučio da se upiše gimnazija koja je najbliža mestu stanovanja umesto da neko ko živi u Obrenovcu putuje u centar grada ili sa Vidikovca na Dorćol. Mislim da je za decu mnogo bitnije gde su im se upisali drugari nego što gledaju broj poena za upis – navodi naš sagovornik.