Ko upravlja Sindikatom radnika u prosveti Srbije? 1Foto: Medija centar

Dugogodišnji raskol u Sindikatu radnika u prosveti Srbije (SRPS) kulminirao je odlukom četiri, od ukupno šest članica tog sindikata, da osnuju privremeni organ upravljanja do održavanja kongresa na kome bi trebalo da se izabere novo sindikalno rukovodstvo.

Odluku o osnivanju privremenog organa upravljanja SRPS-om doneli su Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), Forum srednjih stručnih škola, Forum beogradskih gimnazija i Sindikat obrazovanja Požarevca, koji ne priznaju Slobodana Brajkovića za predsednika SRPS-a.

S druge strane su Sindikat obrazovanja Beograda (inače Brajkovićeva matična organizacija) i Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, kojima je upućen poziv da delegiraju svoje legitimne predstavnike u privremeni organ upravljanja.

Sukob unutar SRPS-a, čiji su osnivači Sindikat obrazovanja Beograda i NSPRV traje godinama, a 2017. NSPRV je pokrenuo sudski spor zbog, kako su tada rekli za Danas, puča koji je izvršio Brajković.

Sporno im je bilo to što je, umesto da se održi kongres, sazvana sednica Republičkog odbora SRPS-a na kojoj je promenjen Statut sindikata, odnosno ukinuta je funkcija generalnog sekretara, na kojoj se u tom trenutku nalazio predsednik NSPRV-a.

Iz NSPRV-a i još nekih pridruženih članica SRPS-a su i pre četiri godine ukazivali da Brajković kao penzioner ne može da vodi sindikat, a to ponavljaju i sada.

Aktuelni predsednik NSPRV-a Dušan Kokot kaže za Danas da nema nijednog dokumenta koji dozvoljava da se četvorogodišnji mandat produži na devet godina, koliko je Brajković na čelu SRPS-a.

Svi pokušaji većine organizacija članica SRPS-a, koje, kako kažu, okupljaju i apsolutnu većinu članova tog sindikata, da iniciraju zakazivanje kongresa ostali su bez uspeha.

– Rokovi za sazivanje najvišeg organa Sindikata istekli su daleke 2017. godine. Od tada pa do danas, Brajković konstantno krši Statut i uspostavlja apsolutizam u odlukama SRPS. Više od dve godine, samozvani, a odavno penzionisani „lider“ SRPS, odluke donosi sam, odnosno bez konsultacija sa većinom organizacija članica SRPS. Na taj način Slobodan Brajković, kome po Statutu SRPS nema mesta ni u članstvu, a kamoli na čelu organizacije, obesmišljava Statut. Kako se problemi samo produbljuju, a kongresa na kome bi se uvažila volja Statuta i članstva SRPS nema ni u najavi, doneli smo odluku o uspostavljanju privremenog organa upravljanja – kaže za Danas Kokot.

Mandat tog tela je oročen do održavanja kongresa, u privremenom organu upravljanja svaka organizacija može da ima jednog legitimnog predstavnika, a kako SRPS po Statutu ima šest organizacija, za svaku odluku potrebna su četiri glasa.

Takođe je odlučeno da do 10. januara sve organizacije, članice SRPS-a, dostave dokumentaciju kojom potvrđuju ukupan broj svojih članova, nakon čega će se početi sa pripremom kongresa koji treba da bude održan najkasnije do 28. februara.

Slobodan Brajković, međutim, ne priznaje novoustanovljeni privremeni organ upravljanja, jer, kako kaže, pomenute člance imaju manjinu u Republičkom odboru SRPS-a.

On za Danas ističe i da kongres može biti održan tek po okončanju sudskog spora.

A sud treba da kaže koji je Statut validan: stari, po kojem predsednik i generalni sekretar SPRS-a mogu da budu birani isključivo iz reda osnivača ili novi, po kojem predsednik i zamenik sindikata može biti i iz neke od pridruženih članica.

Brajković ističe da je u poslednje četiri godine samo jednom izostao sa ročišta jer je imao koronu i da sudski postupak traje dugo jer se predstavnici NSPRV nisu redovno pojavljivali. Dodaje da je naredno ročište zakazano za početak marta iduće godine i da će tada biti doneta konačna odluka.

Na pitanje zar ne mogu da svi članovi sednu za isti sto i da se dogovore, pa ako treba donesu nov Statut, Brajković kaže da sudski postupak mora da se završi i da mu ne pada na pamet da plaća sudske troškove ako se utvrdi da je u pravu.

Napominje i da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja zabranilo sve aktivnosti SRPS-u do okončanja sudskog postupka, pa taj sindikat ne može ni da učlanjuje nove članove, niti da nekog iščlani.

Na pitanje kako se oseća kao predsednik sindikata koga ne priznaju četiti članice, Brajković odgovara da ga „priznaje većina članstva“ i da „neće da ostavi na cedilu SRPS“, ali da mu nije stalo da bude predsednik. Ponavlja da, dok sud ne kaže koji Statut je validan, kongresa ne može da bude.

S druge strane, Dušan Kokot demantuje da postupak pred sudom traje godinama jer se predstavnici NSPRV-a nisu pojavljivali i ukazuje da se ne zna kada će sudski proces biti završen i da je ovo tek prvostepeni postupak.

Komentarišući Brajkovićeve navode da su manjina, Kokot odgovara da je zato i zatraženo da se svi prebroje i da se na osnovu toga utvrdi broj delegata za kongres. Kaže i da je u maju ponudio Brajkoviću mirno rešavanje spora uz dva uslova:

– Da u Statut bude vraćena organizacija Nezavisni sindikat javnih službi Srbije, koja je bez obrazloženja izbrisana i da nijedna organizacija ne može da bude izbačena iz SRPS-a bez saglasnosti osnivača. Da svako plati svoje troškove i kraj priče. Odgovor do danas nismo dobili – navodi Kokot

On smatra da kongres može da se održi i da nigde ne piše da se mora čekati da se završi sudski postupak, već da su to „oni sami smislili“.

Ko je posle svega legitiman predstavnik SRPS-a u pregovorima sa nadležnim ministarstvima teško je reći.

Kokot kaže da do konstituisanja tela i organa SRPS (nakon Kogresa), privremeni organ upravljanja jedini ima mandat za pregovore sa predstavnicima nadležnih ministarstava i da će o tome obavestiti državne organe. Brajković pak tvrdi da je on legitiman predstavnik i najavljuje da će se tim povodom obratiti Ministarstvu prosvete.

Ni jedna ni druga strana za sada ne napušta SRPS jer su svi svesni da bi time izgubili reprezentativnost.