Koje su posledice kašnjenja raspodele sredstava na medijskim konkursima i koliko je time ugrožen rad medija?

„Odlaganjem isplate i zadržavanjem 310 miliona dinara, koliko je ove godine ukupno opredeljeno za devet raspisanih konkursa, direktno se ugrožava rad medija koji na taj novac imaju pravo i od kojeg u većini zavisi proizvodnja medijskih sadržaja“, upozorio je UNS.

Glavni urednik Cenzolovke Perica Gunjić pita da li imamo dokaza da Ministarstvo informisanja postoji.

– Nikog ništa ne informiše. Već dugo. Nisu nam odgovorili ni kako će da zaustave promociju nasilja u njihovim medijima, a to ih pita celo društvo – kaže Gunjić.

On smatra da je projektno sufinansiranje medija najvećim delom „legalizovana korupcija namenjena režimskim propagandnim glasilima“, tako da su, dodaje, mnogi lokalni profesionalni mediji od njega odustali iako jedva preživljavaju.

– Prema tim medijima se u ponašaju kao da prose, dok stranačkom bratstvu dele milione para građana preko medijskih konkursa. U Ministarstvu, ako ipak postoji, znaju da ovim ugrožavaju samo profesionalne medije. Propagandni tabloidi koje drže naprednjački tajkuni su puni ko krezovi i jedini interes na tim konkursima im je da otimaju pare normalnim lokalnim medijima kako bi na kraju oni odustali od novinarstva i prešli na stranu propagandista. To im je već u ogromnoj meri uspelo – ističe Gunjić.

Novinar Vremena Nedim Sejdinović upozorava da mnogim medijima, naročito malim i lokalnim, konkursna sredstva znače mnogo, nekima čak njihov izostanak ili kašnjenje može ugroziti opstanak.

– Treba podsetiti da su pojedinim glasilima sredstva sa lokala nedostupna iz političkih razloga, dok su novci sa republičkog nivoa, uza sve brojne probleme, ipak dolazili i do nekih ozbiljnih i (bar malo) kritičnih medija. Kašnjenje ne samo da dovodi do ovog problema, nego i obesmišljava projektno sufinansiranje medijskih sadržaja. Pokazalo se da je ogromna greška to što je sektor informisanja prebačen u drugo ministarstvo. Na kraju, i ovaj slučaj kazuje da je neophodno suštinsko i temeljno reformisati ceo proces – navodi Sejdinović.

Sa druge strane, dodaje, ne veruje da su bila kakva poboljšanja na medijskoj sceni moguća „dok su na vlasti likvidatori i mrzitelji medijskog profesionalizma“.

Po podacima koje je UNS prikupio iz komisija, za projekte na konkurse Ministarstva informisanja ove godine prijavilo se više od 1.200 izdavača medija, a više od 400 projekata komisije su predložile za sufinansiranje.