Količina elektronskog otpada raste četiri puta brže nego otpada iz domaćinstva 1Foto: Pixabay/ID 2725881

Elektronski otpad sadrži preko 1.000 različitih hemijskih supstanci, od kojih su mnoge štetne po zdravlje ljudi i ugrožavaju životnu sredinu. Zbog brzog zastarevanja proizvoda, ova vrsta otpada nastaje u ogromnim količinama, a procenjuje se da svaki građanin godišnje prosečno baci oko sedam kilograma elektronike.

Istraživačica saradnica sa Geografskog fakulteta Milica Lukić objašnjava da je, zbog određenih svojih karakteristika, elektronski otpad izdvojen iz komunalnog i tretira se kao „opasan“.

“Te karakteristike su pre svega prisustvo metala koji mogu biti jako opasni po životnu sredinu i zdravlje čoveka, a takođe različite mašine i uređaji sadrže u sebi različite tečnosti koje mogu biti toksične, kancerogene. Pa se zbog toga zahteva posebna procedura prikupljanja i tretmana elektronskog otpada”, ističe Lukić.

U Srbiji se električni i elektronski otpad tretira u centrima za reciklažu i otkup metala ili izvozi u inostranstvo. Međutim, iako je opasan, najveći deo ovog otpada završava u vodi, zemljištu, pa i u telu čoveka.

„Nažalost, što je praksa u našoj zemlji, pa imamo sliku da stari frižideri i veš mašine završavaju u koritima reka, može da dođe do raspadanja aparata… Metali tada završavaju u vodi ili zemljištu i putem hrane ulaze u lanac ishrane i dolaze do tela životinja i čoveka i završavaju u našim organima“, navodi Lukić.

Kako bi se količina ove vrste otpada smanjila, preporučuje se da građani racionalno koriste električne uređaje, a elektronski otpad odnesu u reciklažne centre. Takođe je važno i ne menjati često električne uređaje, te mobilni telefon treba koristiti duže od dve godine i stari odneti na popravku pre kupovine novog.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.