Crkva Svetog Đorđa, Užice, Trg Svetog Save
Foto: N.Kovačević U Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Zrnjaninu verskim zajednicima, na osnosvu raspoložovih podataka, uglavnom preko konkursa, 2021. godine podeljeneo je 73,35 miliona dinara. Više od polovine, 40 miliona, izdvojio je Niš koji je za izgradnju i uređenje crkve Svetog Vasilija Ostroškog u poslednje četiri godine potrošio više od 132 miliona dinara.
Za tekuću godinu, kroz konkurse, u Užicu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Vranju, podeliće se 43,3 miliona dinara.
Zanimljiv primer Užica koje će, osim sredstava preko konkursa, za SPC, preko infrastrukturnih objekata izdvojiti još nepoznat iznos. Medju objektima kojima će Užičani svojim parama pomoći je i gradnja crkve u naselju Krčagovo.
Crkvu u ovom naselju je pomogao je i ministar inostranih poslova Nikola Selaković, koji često ističe da je Užičanin, iako je iz Nove Varoši. On je i predsednik Građevinskog odbora za izgradnju crkve u Krčagovu, za koju je, krajem prošle godine, obezbedio oko 220 kvadratnih metara mermernih ploča za pod.
Sa druge strane, Danijel Dašić, programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji se bavi budžetskim pitanjima, kaže da je moguće da su za crkve i verske organizacije izdvojena i dodatna sredstva, i to kroz vanredne transfere, odnosno kroz budžetske rezerve, o čemu odlučuje Gradsko veće.
Užice: Dupla podrška pravoslavnim hramovoma o trošku svih Užičana
Osim novca iz gradskog budžeta, Srpska pravoslavna crkva u Užicu dobiće i dodatnu podršku u vidu infrastrukturnih radova za potrebe njenih hramova za šta će biti angažovana lokalna javna preduzeća.
U ovoj godini, iz gradske kase, SPC će dobiti sedam miliona dinara, a konkurs za ta sredstva raspisaće se do kraja januara ili početkom februara. Osim toga, moći će da računa i na dodatnu podršku lokalne samouprave, jer će deo radova na hramovima i oko njih obaviti gradska javna i javno-komunalna preduzeća, čime će ukupan iznos biti mnogo veći.
Sredstva od sedam miliona dinara su planirana u ovogodišnjem budžetu i namenjena su za finansiranje, odnosno sufinansiranje, programa izgradnje, održavanja i obnove tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Kako je u prošlogodišnjem konkursu, kao prvi kriterijum za raspodelu budžetskog novca, naveden broj vernika kompletan iznos je dodeljen hramovima SPC, jer je u gradu najveći broj pravoslavnih vernika.
I ove godine, iako konkurs još uvek nije raspisan, izvesno je da će kompletan iznos budžetskog novca za tu namenu dobiti SPC. Novac će, kako najavljuju gradski čenici i sveštenici, biti utrošen za završetak gradnje hramova u naseljima Krčagovo i Bela Zemlja, ali i za projekte postojećih crkava Svetog Đorđa i Svetog Marka u gradskom središtu.
Nikola Makismović, direktor JP Užice razvoj i član Građevinskog odbora za izgradnju crkve u naselju Krčagovo i Crkvenog odbra u gradu, potvrdio je za Danas da „u iznosu od sedam miliona dinara iz budžeta nisu uračunati radovi koje će obaviti gradska javna preduzeća“.
„To je iznos mimo radova, koji podrazumevaju asfaltiranje putnog pravca prema crkvama u Krčagovu i Beloj Zemlji, završetka vodovoda i drugih instrastrkurnih poslova, koje će obaviti naša javna preduzeća Niskogradnja i Vodovod“, kazao je za Danas Maksimović.
On je objasnio da je za gradnju crkve Pokrova presvete Bogorodice u Krčagovu „Grad izdvojio značajna sredstva za izgradnju kompletne vodovodne i kanalizacione mreže i priključenje na gasovod“.
Urađena je, navodi, projektna dokumentacija za saobraćajnicu od Ulice Norveških interniraca do tog hrama, te da je u panu da se taj put asfaltira ove godine i da se uradi parterno uređenje ispred crkve. Rešiče se, kaže, i problem kišne kanalizacije. Pored crkve, dodaje, izgradiće se i manje dečje igralište, a u toku ove godine i projektno-tehnička dokumentacija za parohijski dom, kako bi dogodine počeli radovi.
Za novi hram na Beloj Zemlji, objasnio je, „trenutno se pravi presek izvedenih radova, kako bi se sagledalo šta je još neophodno da se završi u samom objektu, a gradiće se put i do te crkve“.
Radova će, najavljuje, biti i u hramu Svetog Đorđa, u centru grada. Ideja je, dodaje, da se napravi nova prodavnica za prodaju suvenira i sveća.
Osim toga, gradnju crkve u naselju Krčagovo, pomogao je i visoki funkciner države i SNS Nikola Selaković, koji često ističe da je Užičanin, iako je iz Nove Varoši. On je i predsednik Građevinskog odbora za izgradnju crkve u Krčagovu, za koju je, krajem prošle godine, obezbedio oko 220 kvadratnih metara mermernih ploča za pod.
Gradu, Selakoviću i drugim donatorima, zahvalni su sveštenici SPC u Užicu.
„Želim da izrazim veliku zahvalnost predsedniku i svim članovima Građevinskog odbora na velikom trudu i zalaganju. Zahvalnost dugujemo i Gradu, ali i svim ostalim donatorima, koji su omogućili da u toku prošle godine uradimo veliki deo posla. Pored radova u unutrašnjosti crkve, izgrađen je zvonik visok 18 metara i pomoćne prostorije za paljenje sveća. U ovoj godini želja nam je da se uredi prostor oko hrama, da dobijemo kišnu kanalizaciju i saobraćajnicu, uz pomoć Grada i države, kao i do sada”, poručio je užički sveštenik Ivan Despić.
Dejan Krčevinac, predsednik opozicione Užičke odbrambene lige u Skupštini grada, kaže za Danas da je protivnik takvog načina trošenja budžetskog novca, po kome se praktično dva puta zahvata novac od građana Užica, jednom iz budžeta, a drugi put od lokalnih javnih predzeća.
„To je ono o čemu mi stalno pričamo, a to je da se pare građana Užica preusmeravaju na stvari koje nisu prioritetne. U sadašnjoj i teškoj situaciji, mislim da nam Crkva neće pomoći da nam se poboljša kvalitet života. Jedino ako nam bog otvori nova radna mesta i spreči ljude da odlaze iz Užica, ali nisam baš siguran da će se to desiti“, dodao je Krčevinac.
Istakavši da bi „Crkva trebalo da prikuplja dobrovoljne priloge za svoje projekte od vernika i uspešnih privrednika, kao što je na takav način započeta gradnja hrama na Beloj Zemji, Krčevinac je pručio da se „protivi praksi da se za hramove novac uzima iz gradskog budžeta i od gradskih javnih preduzeća“.
„Nekada se nije izdvajalo ništa iz budžeta, pa je onda bilo milion, dva ili tri, a ove godine smo, što je dobro, došli do iznosa od sedam miliona dinara za SPC“, naveo je Maksimović.
Prošle godine, nakon dva konkursa, a prema odluci gradske komisije, SPC je za gradnju i opremanje hramova u Krčagovu i Beloj Zemlji dobila ukupno pet miliona dinara. U maju, isplaćena joj je suma od tri miliona, a potom u novembru još dva miliona dinara.
Kragujevac: I za katolike i adventiste
Na konkursu koji je Grad Kragujevac raspisao u februaru prošle godine za projekte u oblasti vera, sa 7 miliona dinara podržano je ukupno 11 projekata realizovanih u 2021. godini.
Među finansijski podržanim projektima najviše je onih sa kojima je konkurisala SPC i njoj bliske organizacije, ali i druge poput katoličke crkve Svetog Josipa kao i adventističke.
Tako su se među finansiranim projektima našli Radio Zlatousti sa projektom video i audio produkcija emisija i promo spotova pod imenom “Obnova života”, zatim rekonstrukcija dela parohijskog doma u Sušici, izgradnja dva letnjikovca, jedan crkvene opštine u Beloševcu pri hramu Svetog cara Lazara i drugi u porti hrama Začeća Svetog Jovana Krstitelja u Jovanovcu.
Grad je finansirao i projekat unapređenja rada Bogoslovije u Kragujevcu, kao i završetak radova na zvonari hrama Svete Petke u Vinogradima.
Od istih 7 milion dinara finansirano je postavljanje etažnog grejanja za salu parohijskog doma u Bresnici, ali i izrada studeničkog kamena za trotoar pravoslavne crkve u Maršiću.
Takođe, urađena je pristupna staza oko crkve u Grošnici, i rekonstruisan drveni krov na crkvi u Ramaći.
Saniran je rekonstruisan krovni pokrivač katoličke crkve Svetog Josipa u Kragujevcu, kao i fasada objekta Hrišćanske adventističke crkve.
Sve ovo je urađeno od sredstava predviđenih konkursom iz februara 2021. godine.
Međutim, samo dva meseca kasnije, tačnije 29. aprila 2021. godine, grad Kragujevac raspisuje još jedan javni konkurs.
Ovog puta za za finansiranje odnosno sufinansiranje projekata izgradnje verskih objekata verskih organizacija i zajednica na teritoriji grada.
Za ovu namenu opredeljena su sredstva u iznosu od 12.108.000,00 dinara, a planirana su Odlukom o budžetu grada Kragujevca za 2021. godinu.
Na ovom konkursu pojavljuje se samo jedan projekta i to SPC, odnosno Eparhija Šumadijska, iako su pravo da konkurišu imale sve crkve, verske zajednice, verske organizacije, kao i druge verske institucije.
Već 12. maja iste godine, Gradska uprava za društvene delatnosti donosi rešenje o raspodeli sredstava za finansiranje projekata izgradnje verskih objekata po kome su sva sredstva u iznosu od preko 12 miliona dinara, dodeljena šumadijskoj eparhiji.
U rešenju komisije koja je razmatrala i ocenjivala pristigle prijave na ovaj konkurs, piše:
“Razmatrajući dostavljeni Izveštaj nadležne uprave, Komisija je utvrdila da je po raspisanom konkursu pristigao 1( jedan) predlog projekta Srpske Pravoslavne Crkve Eparhije šumadijske u Kragujevcu pod nazivom: ‘’Kupovina zemljišta za izgradnju hrama Svetih Kirila i Metodija u Kragujevcu’’, koji ispunjava konkursne uslove.”
Ono što je jasno je da je nešto više od 12 miliona dinara dodeljeno Šumadijskoj eparhiji za kupovinu zemljišta koje se, prema informaciji dobijenoj iz Uprave grada, nalazi na potezu između Erdoglije i Šumarica.
U Generalnom urbanističkom planu Kragujevca do 2025. godine, Danas nije uspeo da pronađe bilo kakv trag o izgradnji ovog ili sličnog objekta.
U ovoj, 2022. godini budžetom je planirano ukupno 17.311.960 dinara za rekreaciju, sport, kulturu i vere, od čega 14.840.000 dolazi direktno iz gradskog budžeta, a 2.471.960 dinara iz ostalih vidova finansiranja.
Tačni iznosi u raspodeli budžetskih sredstava za verske zajednice u Kragujevcu, znaće se po objavljivanju konkursa koji još nije raspisan.
Majdanpek: Bez konkursa
Budžetom opštine Majdanpek za 2022. godinu u za funkcionalnu klasifikaciju Rekreacija, sport, kultura i vere predviđeno je 80 miliona dinara. Bez obzira na naslov u kome se pominje vera, sredstva za ove namene nisu opredeljena. Za usluge rekreacije i sporta (dotacije nevaldinim organizacijama) predviđeno je 34,6 miliona dinara, usluge kulture odnosno funkcionisanje loklanih ustanova kuilture 38,49 miliona dinara i za usluge emitovanja i štampanja sedam miliona dinara.
Za razliku od nekih lokalnih samouprava u Srbiji, u Majdanpeku nisu raspisivani konkursi za verske zajednice, ali je opština pomagala Srpsku pravoslavu crkvu.
-Pored ostalog, zajedno sa Ministarstvom za veru opština je pomogla rekonstrukciju parohijskog doma, kao i ikonopisanje hrama Svetog oca Nikolaja u Donjem Milanovcu – izdvojio je kao značajniju pomoć predsednik Crkvene opštine Donji Milanovac Nenad Radaković.
Niš: Najviše para za crkvu Svetog Vasilija Ostroškog
Grad Niš je iz kase svih građana za izgradnju i uređenje crkve Svetog Vasilija Ostroškog u poslednje četiri godine izdvojio više od 132 miliona dinara, pokazuju budžetske odluke.
U odlukama o budžetu nije navedeno da su u tom periodu finansirane potrebe i drugih crkava i verskih organizacija, ali stručnjaci ocenjuju da to ne znači da ih nije bilo, pošto subvencionisanje “može da ide i iz budžetskih rezervi”.
Prema podacima iz budžetskih odluka, Grad Niš je u 2019. godini za radove na uređenju crkve Sveti Vasilije Ostroški izdvojio 19.930.000 dinara, u 2020. za radove na unutrašnjem uređenju- 60 miliona, a u 2021. za završetak radova na izgradnji- 40 miliona dinara.
U budžetu za ovu godinu planirano je da se za završetak izgradnje izdvoji još 12.373.000 dinara.
Danijel Dašić, programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji se bavi budžetskim pitanjima, kaže da je moguće da su za crkve i verske organizacije izdvojena i dodatna sredstva, i to kroz vanredne transfere, odnosno kroz budžetske rezerve, o čemu odlučuje Gradsko veće.
– Crkve i verske organizacije u Nišu pomažu se iz budžeta još od devedetih godina prošlog veka. U to vreme se, recimo, iz budžeta izdvajalo za parterno uređenje Hilandarskog metoha. Obrazloženja koja smo povremeno čuli bila su da je crkvi oduzeta imovina, pa su takva davanja neka vrsta nadoknade, bezmalo vrsta restitucije- kaže Dašić za Danas.
On kao velike probleme vidi netransparentnost u javnom finansiranju crkava I verskih organizacija, kao i to ko određuje da je, recimo, izgradnja jedne crkve javni interes svih građana.
– Verujem da izgradnju crkava ne bi trebalo finansirati novcem svih građana, pogotovu ne kao „kapitalne projekte“, kakvim je proglašena izgradnja i uređenje crkve Sveti Vasilije. Ima većih prioriteta u situaciji u kojoj živimo, a pritom je to je dodatno davanje za instituciju koja ne plaća porez. Čini mi se da vlast budžete vidi i kao budžete oproštaja njenih grehova- kaže Dašić.
Potrebe crkava i verskih organizacija mogu se finansirati i kroz konkurse za tu namenu, kao i krot konkurse za projekte udruženja građana, ali njih u Nišu u prošloj godini nije bilo.
Novi Sad: Za održavanje verskih objekata 21 milion dinara
U budžetu Grada Novog Sada za dotacije verskim zajednicama planirano je 21,4 miliona dinara od ukupno 35,86 milijardi dinara koliko bi trebalo da se prikupi u gradskoj kasi. Taj novac namenjen je za izgradnju, održavanje i obnovu verskih objekata, koji kao spomenici kulture uživaju zaštitu, da bi se sprečila njihova devastacija.
Novac se deli po sprovedenom javnom konkursu, koji se raspisuje jednom godišnje, na kojem će Komisija odabrati projekte u čijoj će realizaciji i Grad učestvovati.
U drugoj polovini prošle godine je po konkursu za sufinansiranje projekata izgradnje, održavanja i obnove verskih objekata na teritoriji Grada Novog Sada izdvojeno 10 miliona dinara.
Za drugu fazu uređenja fasade grkokatoličke crkve Sveti Petar i Pavle odobreno je 2.586.200 dinara, Hrišćanskoj nazarenskoj zajednici za zamenu stolarije i ozvučenje sale uplaćeno je 163.800 dinara, Subotičkoj biskupiji za II fazu investicionih popravki na Župi Sveta Elizabeta obezbeđeno je 1.790.000, dok je Crkvenoj opštini novosadskoj Eparhije bačke SPC za uređenje prostora za narodnu kuhinju odobreno 5.460.000 dinara.
Novi Pazar: za verske zajednice 1,5 miliona dinara
Novi Pazar ne finansira verske zajednice na godišnjem nivou – kaže član Gradskog veća Mirsad Jusufović i dodaje da se, svake godine, za tu namenu opredeljuju sredstva u gradskom budžetu.
U ovom gradu deluju SPC i dve Islamske zajednice (IZ) Srbije i u Srbiji. Niko se od njih nije obraćao gradskoj upravi da dodeli sredstva za njihove redovne aktivnosti.
-Iz budžetskih sredstava finansiramo projekte, na osnovu zahteva, džematskih odbora (udruženja muslimanskih vernika) i crkve. Takvih projekata, u toku godine, ima više. Trudimo se, da u skladu sa finansijskim mogućnostima, pomognemo realizaciju što većeg broja projekata, koje u većini slučajeva sufinansiramo – objašnjava Jusufović.
Prošle i ove godine u gradskoj kasi opredeljen je isti iznos za verske zajednice – 1,5 miliona dinara.
Vranje: Milion u prošloj godini
Grad Vranje finansiranje crkava i verskih zajednica realizuje kroz Javni konkurs na koji se mogu javiti sve verske zajednice registrovane na području grada.
Iz budžeta je u 2021.godini bilo opredeljeno milion dinara koja su podeljena na osnovu konkursne dokumentacije, potvrdjeno je Danasu u Gradskoj upravi u Vranju.
Za 2022.godinu Konkurs za sufnanisiranje projekata iz ove oblasti još uvek nije raspisao, a očekuje se da iznos bude isti kao na prošlogodišnjem konkursu.
Zrenjanin: Glavne dotacije iz državnog budžeta
Iako se izdržavaju sopstvenim prihodima kao i velikim dotacijama države i Pokrajine, priznate crkve i verske zajednice konkurišu kao nevladine organizacije i na opštinskim i gradskim konkursima za sredstva iz budžeta gradova.
Nisu to značajna sredstva jer glavne dotacije crkvama idu iz državnog budžeta. Prema istraživanju Insajdera, Srbija je od 2002. do 2017. godine izdvojila iz budžeta više od 88 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica, od čega je ubedljivo najveći pojedinačni dobitnik Srpska pravoslavna crkva.
Samo u Zrenjaninu u ovom trenutku realizuje se program za pomoć crkvama u iznosu od 5 miliona dinara budžetskih sredstava.
Ovaj iznos sredstava planiranih za finansiranje programa i projekata crkava i verskih zajednica u Zrenjaninu vodi se kao stavka u prošlogodišnjem budžetu, koja je došla na realizaciju krajem prošle godine.
Konkurs je raspisan krajem oktobra 2021. godine, rang lista objavljena je 7. decembra a sada, nakon mesec dana, se sprovodi.
Prihvaćena su 24 projekta, koja su podnele SPC Perlez, Zrenjanin, Tomaševac, Klek, Sutjeska, Banatski Despotovac, Lazarevo, Orlovat, Farkaždin, Stajićevo, Melenci, Knićanin, Lukino selo, Ečka, zatim Islamska zajednica, Jevrjeska opština Zrenjanin, Rumunska pravoslavna opština Ečka, Reformatska crkvena opština Zrenjanin i Slovačka evangelistička crkvena opština Belo Blato.
Od ukupnog buždeta, koji iznosi 5 miliona dinara, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim hramovima ide 4,4 miliona dinara, dok je 600.000 dinara raspoređeno na četiri verske zajednice.
Prema javnim podacima, Rimokatolička biskupija, kao druga po snazi crkva u zemlji i Zrenjaninu, nije učestvovala na konkursu.
Manje verske zajednice dobile su na osnovu konkursa i manje sredstava. Tako je Islamska zajednica dobila 150.000 dinara za unutrašnje i spoljašnje uređivanje svog objekta u ulici Ive Lole Ribara u Zrenjaninu., dok je Slovačka evangelistička crkvena opština Belo Blato dobila isti iznos za izgradnju parohijskog doma.
Jevrejska opština dobila je 100.000 dinara za urešenje i sanaciju Memorijalnog groblja i spomen ploče.
Rumunska pravoslavna opština Ečka dobila je 100.000 dinara za farbanje ograde i dva toaleta dok je Reformatska crkvena opština dobila 100.000 dinara za krečenje parohijskog doma, odnosno molitvene sale.
Najviše novca dodeljenog SPC ide za presecanje vlage u vrkvi u Tomaševcu i za izgradnju hrama na Bagljašu, u Zrenjaninu, dok je za izgradnju pravoslavnog hrama u Jankovom Mostu dodeljeno 400.000 dinara.
Za izgradnju hrama u Kinićaninu izdvojeno je 150.000 dinara a za pribavljanje zemljišta zanovu crkvu u Drvarskoj ulici u Zrenjaninu, obezbeđeno je 250.000 dinara.
Gradiće se pravoslavni hram i u Lukinom selu, za šta je izdvojeno 150.000 dinara.
Planirana sredstva u budžetu se vode kao dotacije nevladinim organizacijama, u okviru projekta Podrška verskim zajednicama.
Budžetska sredstva se raspoređuju za obavljanje graditeljske, dobrotvorne i naučne delatnosti crkava, a naročito, kako se navodi u konkursu za izgradnju tornjeva i zvonika, obnovu ikona, izgradnju novih hramova, obnovu kapela i grobalja, organizovanje crkvenih manifetsacija, podršku naučnoj i izdavačkoj delatnosti i crkvenim horovima.
U proteklih deset godina Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Banatskoj eparhiji vraćeno je u restituciji više hiljada hektara oranica, a crkva se pokazala kao sposoban gazda jer svoje zemljište daje u zakup po vrlo visokim cenama.
Ne zaostaje ni Zrenjaninska biskupija, kojoj je isto vraćen u restituciji deo oduzete imovine a proteklih godina imala je i milionske dotacije Mađarske države u obnovu zgrade internata u Zrenjaninu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
