Koliko su mediji doprineli drastičnom padu Srbije na indeksu sloboda?

Iako pravni okvir garantuje medijske slobode, ističe se da su one narušene različitim pritiscima od strane vlasti. Kao neki od primera navodi se nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, političke i finansijske pritiske, pretnje novinarima, te visoka stopa autocenzure.

„Iako su novinari često mete zastrašivanja i nasilja, krivci retko bivaju izvedeni pred lice pravde. Vlada je više puta podbacila u zaštiti novinara“, podvlači Fridom Haus.

Medijsko okruženje karakteriše ekstremna propaganda i manipulacija činjenicama oko određenih tema, uključujući odnos vladajućih partija i opozicije i odnose Kosova i Srbije. Izdvajaju takođe i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „redovno i javno omalovažava nezavisne medije“.

Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je 181 napad na novinare tokom 2023. godine, uključujući fizičke napade, materijalnu štetu, pretnje i pritiske.

Kada je reč o slobodi izražavanja, ističu da je debata u Srbiji generalno otvorena, ali da je obrazac odmazde protiv kritičara vlasti doprineo neprijateljskim okruženju.

„Oni koji se smatraju protivnicima vlasti – uključujući novinare, univerzitetske profesore, lidere civilnog društva, poznate ličnosti i obične građane – suočeni su sa klevetama putem provladinih medija, krivičnim istragama i drugim merama odmazde poslednjih godina“, ocenjuje se u izveštaju.

Najviši zvaničnici Srbije, kako se navodi u izveštaju, redovno učestvuju u diskreditovanju nepolitičkih ličnosti zbog njihove javne kritike vladine politike.

Ćirić: Da profesionalni standardi budu iznad politički podobnog novinarstva

Komentarišući izveštaj Fridom Hausa, Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije kaže za Danas da je stanje u medijima odavno opšte mesto izveštavanja međunarodnih organizacija koji se odnose na pad političkih prava i građanskih sloboda u Srbiji, i da ni ovaj nije izuzetak.

– Objektivnost i profesionalni standardi u srpskom novinarstvu, milom ili silom, manje ili više, ustupaju mesto uslužnom, politički podobnom novinarstvu koje svoju verifikaciju i potvrdu u dobroj meri dobija na konkursima za sufinasiranje medijskih projekata. U takvoj situaciji kritičko mišljenje, traganje za istinom, svete činjenice i slobodni komentari, nažalost, sve češće gube bitku…Mi u UNS-u, međutim, smatramo da uprkos nekim izgubljenim bitkama, rat nije izgubljen, nastavljamo borbu za dosledno poštovanje profesionalnih standarda, za poštenu raspodelu sredstava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, za bolji ekonomski položaj novinara – ističe Ćirić.

Samo na taj način, dodaje on, možemo da se izborimo za bolje ocene međunarodnih organizacija o stanju medijskih i svih drugih sloboda u Srbiji. Naglašava da javni servis ima veću odgovornost.

– RTS kao javni servis koji svi mi finasiramo ima još veću odgovornost u celoj ovoj priči, njegovi propusti mnogo skuplje koštaju i zbog toga odgovorni u ovom mediju moraju preduzeti sve, čini mi se, više nego do sada, da profesionalni standardi budu iznad politički podobnog novinarstva – dodaje on.

Cvejić: Rukovodstvo RTS-a funkcioniše po principu seoskog pandura

Potpredsenik stranke Srbija Centar i bivši član REM-a Slobodan Cvejić kaže za Danas da nije problem samo u tome što je ukupan skor Srbije na indeksu sloboda opao za tri poena u odnosu na prošlu godinu, nego i što je to dugoročni trend.

„I 2023. je opao dva poena u odnosu na 2022. Ovo govori da vlast koalicije SNS i SPS vodi sistematsku politiku uništavanja srpskog društva“, kaže Cvejić.

Dodaje da ograničavanje medijskih sloboda predstavlja jedan od glavnih alata aktuelne vlasti.

„Pretnje novinarima, sistematsko proganjanje nekih medijskih kuća, zanemarivanje medijskog pluralizma na lokalnom nivou, klijentelistički aranžmani sa televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uticaj na RTS i potpuna kontrola REM-a, glavne su poluge SNS-ove manipulacije biračima“, priča Cvejić.

Navodi da se ovako stvara prostor za satanizaciju političkih protivnika i „prikrivanje budžetske pljačke i zataškavanje korupcionaških afera“.

„Na ovaj način se stvara lažna slika o Vučiću kao uspešnom vođi i Srbiji kao ‘ekonomskom tigru’, a građanima zapravo oduzima mogućnost izbora između realnih političkih opcija. Većina građana Srbije nema tu slobodu izbora“, smatra Cvejić.

Što se tiče Radio televizije Srbije, naš sagovornik kaže da ona ima posebno mesto u ovakvoj slici Srbije kakvu vidi Fridom haus.

„Medijski javni servis bi trebalo da bude poslednja odstupnica demokratije u jednom društvu. Klijentelistički odnos očekujemo pre između koruptivnih političkih krugova i privatnih medijskih kompanija i tada bi trebalo da na RTS-u možemo da čujemo kritiku toga i poziv da se odbrani demokratija i sloboda, apel nadležnim institucijama da rade svoj posao“, navodi Cvejić.

Na RTS-u se prema mišljenju našeg sagovornika pluralizam može videti samo van udarnog termina.

„Emisije sa pravim dijalogom i pravim pitanjima, prosto štrče u odnosu na ukupan program RTS-a.Na RTS-u nećete čuti pitanja: gde je državna tužiteljka, šta to, pobogu, radi viši javni tužilac, za čiji interes radi REM? Na žalost, rukovodstvo RTS-a funkcioniše po principu seoskog pandura: bijem za vlast, kad vi dođete na vlast to ću da radim i za vas“, zaključuje Cvejić.