Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope: Korona nije opravdanje za masovni nadzor

Ona ističe da je razumljivo što Vlade preduzimaju oštre mere, s obzirom da je širom sveta od posledica  korona virusa umrlo preko 200.000 ljudi, a više od polovine tog broja u Evropi.

Kako se, korak po korak, restrikcije povlače, smatra ona, odlučujuće postaje da neke zabrane ne traju duže nego što nalaže vanredno stanje.

„Tipičan primer za ovo je nadzor građana. Digitalne alatke mogu da pomognu u suzbijanju zaraze, ali mogu biti i upotrebljene protiv nas ukoliko nam zadiru u privatnost i suzbijaju mogućnost da učestvujemo u društvenom životu. Taj rizik je postao realnost u brojnim evropskim zemljama“, ističe Mijatović za DW.

Ona ukazuje i na to da je u Rusiji vlast posegla za kamerama koje prepoznaju lica kako bi sprovela mere karantina, ali bez garancija da se ta tehnologija ne koristi u druge svrhe.

Dodaje i da u Azerbejdžanu građani putem SMS-a moraju da prijavljuju kuda se kreću kako bi ih policija nadzirala.

U Crnoj Gori je, pak, vlast objavila imena i adrese povratnika iz inostranstva koji bi trebalo da su u samoizolaciji.

Ona kaže i da u Poljskoj ljudi u karantinu više puta dnevno pomoću aplikacije moraju da potvrde gde su. U suprotnom, reaguje policija i sledi visoka novčana kazna.

Turska je, objašnjava, najavila sličnu aplikaciju kojom bi kontrolisala gde su osobe pozitivne na virus.

Londonski Gardijan je otkrio da je u Velikoj Britaniji tehnološke firme koriste poverljive podatke pacijenata u svrhe koje nisu bile predviđene.

To su, smatra Mijatović, tek pojedini primeri za trend nadgledanja građana u Evropi koji su teško spojivi sa standardima zaštite podataka.

„Evropski sud za ljudska prava se doduše izjasnio da su određena ograničenja prava kao i prikupljanje ličnih podataka mogući u određenim vanrednim situacijama. Ali Sud je naglasio da države moraju postupati odmereno i prikupljati podatke za tačno definisane svrhe. Takođe, upad u privatnu sferu mora biti prekinut čim razlog više ne postoji“, naglašava ona.

Ako vlasti ne poštuju ove granice, ističe Mijatović, rizikuju da ugroze naša prava, a da pri tome možda ne štite bolje naše zdravlje. Postoji mogućnost da izgube podršku javnosti koja je neophodna za državne napore na polju javnog zdravlja.

Ceo tekst pročitajte na portalu Dojče velea

Dunja Mijatović je od 2018. komesarka za ljudska prava Saveta Evrope. Prethodno je bila predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju