Suzana SrećkovićKragujevčanke sve češće idu inostranstvo da neguju stare i vode brigu o domaćinstvu.
Nedostak šansi za zaposlenje u zrelijim godinama, u rodnom gradu, natera Kragujevčanke bez posla da sve češće tragaju za agencijama koje nude angažman u zemljama Evropske unije.
Jedna od njih je Suzana Srećković, koja sa navršenih 56 godina života, u potrazi za šansom da radi i zaradi, ovih dana odlazi u jedan nemački gradić.
“Nemam izbora, ja ovde sa ovoliko godina života nemam nikakvu šansu da se zaposlim. Prvo sam bila besna, onda očajna, pa depresivna. Prošla sam kroz pakao dok nisam prelomila”, priča Srećković.
U potrazi za bilo kakvim zaposlenjem ona se, nakon što je ostala bez posla u Kragujevcu, javljala na razne konkurse domaćih poslodavaca. To je put kojim su krenule i brojne druge Kragujevčanke bez posla.
Kao i druge Kragujevčanke bez posla koje su napustile Srbiju, nije birala. Tražila je bilo šta što bi joj omogućilo koliko toliko stabilan prihod. Svaki pokušaj završavao se bez uspeha.
Imala je kvalifikaciju, radno iskustvo, ali životno doba bilo je presudno. Neki od potencijalnih poslodavaca su joj to i otvoreno rekli.
Šansa se ukazala jedino za posao domaćice u staračkom domaćinstvu u Nemačkoj.
“Teško sam donela ovu odluku, dugo sam vagala, premišljala se. Na neki način, odlazak iz mog grada i moje zemlje, doživljavam i kao lični poraz. Ali ja ne mogu od svoje dece koju sam iškolovala do fakultetske diplome da tražim novac. Sramota me je to da radim”, nastavlja isposvest ova majka dvoje već odrasle dece.
Dileme oko odlaska na rad u inostranstvu više nije bilo od trenutka kada je i suprug ostao bez posla.
“Tada je počela moja intenzivna potraga za poslom van granica Srbije. U jednom trenutku sam htela da se prijavim za odlazak na Aljasku, ali za tako nešto potrebno je da budem zaposlena. Ja i idem zato što posla za mene, u ovim godinama, ovde jednostavno nema”, kaže Suzana Srećković.
Da sreća prati uporne pokazuje i njen primer. Suzanina rođaka već godinama radi kao domaćica baš u Nemačkoj.
Njen predlog da joj pronađe nešto tamo, Suzana oberučke prihvata i poslednja tri meseca provodi učeći nemački.
“Samo sam imala u svesti da je rođaka mašinski inženjer, poliglota, da je ovakvim poslovima počela da se bavi nakon što je firma u kojoj je radila propala. Ona već godinama radi za jednu porodicu u Nemačkoj”, kaže Suzana.
Iskustvo ove rođake je presudilo.
“Kada mi je ispričala sve detalje, uključujući i neka loša iskustva, dakle ništa nije sakrila od mene, ja sada idem pevajući”, tvrdi ova žena dok ipak ne može da sakrije gorčinu što u njenom gradu za nju više nema šansi za zaposlenje.
Objašnjavajući zašto Kragujevčanke bez posla biraju Nemačku, Srećković objašnjava da je plata je više nego dobra u prođenju sa onim što može da se zaradi ovde.
Nemačka za svoje starije građane plača za angažovanje negovateljice i ispomoć u kući. Ta novčana pomoć se dobija bez obzira da li stari žive sami, sa decom ili nekim srodnikom.
Domaćice se angažuju za celodnevnu brigu, obezbeđen im je smeštaj i ishrana, što znači da žene oko toga nemaju nikakvih troškova
“Zvuči strašno kad shvatiš da sa nekim nepoznatim treba da provodiš dane i noći, svakodnevno. A zapravo nije. Ja neću imati slobodan dan, ali ću imati par slobodnih sati svakog dana, kada mogu da prošetam, odem negde na kafu”, kaže Suzana Srećković.
Čula je i za iskustva drugih žena koje rade u stranim zemljama, neka su loša, neka dobra.
“Meni je nekada bilo žao takvih žena kao što sam ja sad”, kaže uz uzdah.
Ono što je očekuje u Nemačkoj je posao domaćice. Pospremanje kuće, priprema obroka, davanje terapije, nabavka namirnica, pomoć u oblačenju i kupanju, biće deo njenih obaveza.
“Idem u petak, radujem se. Najvažnije mi je da sam izašla iz crnila u koje sam upala. Ali ni plata od oko 1.500 evra nije zanemarljiva motivacija”, iskrena je.
Suzana Srećković je samo jedna od mnogobrojnih Kragujevčanki bez posla koja se odlučila na rad u inostranstvu u godinama kada bi već rado razmišljala o penziji.
“Kada mladi ljudi odlaze iz zemlje takođe nije lako, kada to rade ljudi u zrelim godinama, znajte da iza toga stoji veliki očaj”, dodaje na rastanaku Suzana Srećković.
Kada Kragujevčanke bez posla mogu da biraju gde će otići da rade, najčešći izbor pada na Nemačku. Sada već veliki broj njih radi tamo, posebno žene u ozbiljnim godinama.
Imati nekog svog u tuđoj zemlji je već prednost je samo jedan od razloga. Obezbeđen smeštaj, ishrana, najčešće korektan odnos, za naše uslove dobra zarada, opredeljuje Kragujevčanke bez posla da izaberu baš tu zemlju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
