Ženska solidarnost počinje sa odlukom da čujem Drugu, da čujem njeno iskustvo, da pustim da njena priča izađe napolje onako kako je ona meni govori. A to znači da sam se složila da je iskustvo svake žene jednako vredno. Da sam sebi važna i da mi je druga važna.
Ženska solidarnost je odluka da priču Druge čujem, sa vrednostima i interpetacijama kakva ona sama ima. To znači da mi je stalo do nje, i da sam odlučila da imam prostor za priču Druge. Onda sam ja za Drugu javnost. Ona ima svedokinju. I njen jezik je u mom telu.
Solidarnost je izbor kojim validiram sebe i drugu. Potvrđujem svoju posebnost i njenu posebnost. Kada čujem Drugu, kada odlučim da je razumem, onda je to početak razmene, ona više nije sama, ni ja nisam sama. Naučila sam o njoj i o sebi. Njena priča podstiče moju promenu. Ja sam prihvatila da etika brige bude moj izbor.
Ženska solidarnost znači da smo donele odluku da želimo da razumemo Drugu, da je shvatimo u kontekstu hijerarhija patrijarhalnog sistema, u kontekstu društvenih diskriminacija i dnevne politike. Za to nam je potrebno da stalno izpočetka učimo ko smo mi, emotivno, društveno, politički. Da stalno izpočetka učimo ko je Druga.
Kako ću razumeti jednu mladu Albanku iz Prištine koja ima strepnju da govori srpski jezik u svom gradu 2012? Ona je gimnaziju završila u privatnim vlažnim prostorima jer je srpski režim iz mog grada pretio celom albanskom narodu na Kosovu, i do 2000. godine pogubio više od njihovih 10.000 ljudi. Kako ću razumeti strah Romkinje iz moje ulice da ide na roditeljski sastanak u belu, ne-romsku školu svoje dece? Svakodnevno neko od komšija će reći 'Prljava Ciganka'. Da li znam da devojka iz Šapca preda mnom ćuti o svojoj lezbejskoj žudnji jer joj nisam dala do znanja da u sebi imam prostora za njenu različitost. Kako ću je pitati zašto se plaši, a da ne unesem celu istoriju mržnje prema Romkinjama/Albankama/lezbejkama u tonu i izabranim rečima?
Ženska solidarnost znači da nam Naši ne ulivaju ništa više poverenja od Drugih. To znači da kada posmatramo decu, naša nam deca nisu bolja i lepša od druge. Ne dajmo se od svojih prevariti. To znači da smo izabrali saosećajnost u oba pravca, da imamo svest o sebi i drugima u isto vreme. Ne bi bilo ratova u svetu kada bi saosećajnost prema sebi i drugima bila vrednost državnih politika.
Tijana Popivoda facilitira radionice iskustva sa mladim lezbejkama u Bosni i Hercegovini 2012. Devojke imaju imena bošnjačka, hrvatska i po koje srpsko. Većina prisutnih ne sme da kaže roditeljima gdje su tog vikenda, jer biti lezbejka još nije obično u njihovim porodicama. Tijana ih sluša, nježno pita, ohrabruje, odobrava, zasmejava, vodi da vežbaju prijateljstvo sa svojim emocijama. Posle se grle i opet se grle i hodaju opuštene ulicama Sarajeva sve zajedno. Na kraju lezbejke kažu: Ona je naša.
Ženska solidarnost nije upisana u udžbenicima, niti knjigama koje čitamo na fakultetima kao što je Šekspir, Gete, Dostojevski, Gandi ili Mark Tven. Nigde tu nas nema. Kada odlučim da budem ženski solidarna, ja postajem pobunjenica poretka. To nije lako, to znači da mi je potrebno da imam još pobunjenica oko sebe koje će mi reći da sam u pravu, kako bih mogla reći sebi: Ja sam u pravu.
Ženska solidarnost je početak defašizacije svake od nas. Zato što biramo razumevanje, a ne osudu, zato što biramo empatiju, a ne mržnju. Biramo da budemo odgovorne za svoje činove, emocije i misli, i ne preuzimamo ulogu žrtve. Tako prelazimo granicu nacionalnog konsenzusa o pravljenju Neprijatelja. ŽENSKA SOLIDARNOST JE POLITIKA ANTIFAŠIZMA. Zato što nas se tiče kako su Druge/i.
Ženski solidarno znači da nam naši nisu važniji i bolji i lepši od onih drugih. Ženska solidarnost je međunarodna. Jer je nacionalni identitet samo jedna od različitosti u svetu. Biti ženski solidarna znači biti izdajica patrijarhata, jer nam naša deca nisu nužno bolja od druge dece, jer sebe vrednujem jednako kao i druge, pošto znam da hijerarhije patrijarhata vode u nasilje nad ženama, decom, zajednicama sa manje društvene moći. U rat. Kreativna nelojalnost patrijarhatu je početak ženske solidarnosti, a to znači da brinemo – politički i emotivno – o sebi i drugima jednako.
Tako je ženska solidarnost feministička politika.
Laureatkinja nagrade „Ana Klajn“
Lepa Mlađenovićdruga je po redu dobitnica nagrade „Ana Klajn“, koju fondacija Hajnrih Bel dodeljuje ženama za izuzetan doprinos u borbi za ljudska prava. U obrazloženju žirija o ovogodišnjoj laureatkinji se kaže: „Lepa Mlađenović, srpska intelektualka, aktivistkinja i borkinja za mir i ljudska prava, posebno je posvećena pitanju ženskih prava i prava osoba čija seksualna orijentacija i rodni identitet nisu u skladu s normama većine. Ključne tačke njenog rada jesu seksualno političko nasilje u ratu i miru, prevencija nasilja i rad s traumatizovanim osobama. Zbog svog zalaganja poznata i izvan granica Srbije i regiona, Lepa Mlađenovićje aktivistkinja i saosnivačica brojnih organizacija i društvenih mreža, među kojima su Žene u crnom, te Arkadja i Labris – dve organizacije koje se bore za lezbejska prava, a ona im je i glasnogovornica.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
