Foto: M. S. / DanasFotografija mladunčeta lava koje leži na putu u blizini Subotice, na području koji je nekoliko hiljada kilometara daleko od njenog prirodnog staništa, pokazatelj je da krijumčaranje i nelegalna trgovina divljim životinjama u Srbiji predstavlja problem i da nadležne institucije ne rade mnogo povodom toga.
Direktorka Zoološkog vrta Palić, u kom je smešteno mladunče lava pronađeno kod Subotice, Sonja Mandić kaže za Danas da ovaj zoološki vrt funkcioniše kao prihvatilište od 2004. godine što je i formalno regulisano 2011. godine.
„Mi smo prošle godine dobili u prihvat putem policijske zaplene dve odrasle ženke mrkog medveda, dobili smo jednog malog kajmana, jedan veći broj pitona, takođe u junu prošle godine jednu jedinku afričkog lava“, kaže Mandić.
Reč je o mladunčetu lava koje je u junu 2022. godine pronađeno u jednom privatnom stanu u Subotici, u tom trnutku je imalo tri meseca.
Policija je tada podnela krivičnu prijavu protiv 36-godišnjeg muškarca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljena trgovina i uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra.
Iste godine imali smo i slučaj malog odbeglog lava u Budvi, on je navodno bio u privatnom vlasništvu stranog državljanina, ali kako je WWF tada saopštila podataka o njegovom uvozu nije bilo što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem.
„Što se tiče prihvata mi primamo veliki broj životinja, nisu samo u pitanju životinje iz policijskih zaplena, jedan veliki deo su i životinje koje su donete iz prirode i koje su povređene“, priča Mandić.
Za razliku od životnja primljenih u prihvat koje imaju prirodno stanište u Srbiji za zoološke vrtove znatno veći teret predstavljaju životinje koje nisu sa ovog područja.
„Što se tiče zmija, lavova i životinja koje uošte nisu sa ovog područja mi pokušavamo da nađemo rešenje sa rezervatima prirode na području sa kojeg oni inače potiču. Apelujemo na ljude da ne drže divlje životinje, očigleno postoji interesovanje i neko pomodarstvo pa jednostavno postoji i tržište“, zaključila je Mandić.
Redakcija Danasa je postavila pitanja i Beogradskom zoološkom vrtu, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.
Pitanja o podacima o krijumačrenju divljih vrsta preko graničnih prelaza u Srbiji smo postavili i kancelariji CITES za Srbiju odnosno Ministarstvu zaštite životne sredine, ali ni od njih nismo dobili nikakve odgovore.
Prema zajedničkom izveštaju Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija i Interpola godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim divljim vrstama životinja, na svetskom nivou, u poslednjih nekoliko godina dostiže 23 milijarde američkih dolara.
Prema njihovim procenama, ovaj vid kriminala to čini jednim od najunosnijih na svetu i zbog svog odnosa niskog rizika i visoke dobiti zaostaje samo za trgovinom drogom i oružjem.
Davor Marković iz Udruženja za proučavanje i zaštitu ptica, koji je istraživao nelegalnu trgovinu i krijumčarenje divljih vrsta kaže za Danas da su pod ogromnim pritiskom od strane krivolovaca i ilegalne trgovine gotovo sve životnjske vrste.
„U internacionalnoj bazi podataka Ujedinjenih nacija trenutno se nalazi zabeleženo oko 180.000 individualnih slučajeva zaplene, iz 149 zemalja“, kaže Marković.
On dodaje da su među vodećim faktorima koji se odnose na tržišnu potražnju divljih vrsta pogrešno percipirana medicinska svojstva ili društveni status, kao i oportunistička kupovina vođena željom za posedovanjem egzotičnih kućnih ljubimaca i divljih životinja.
„Republika Srbija se i nakon više od 20 godina nalazi na vrhu evropske crne statistike zaplene, zbog čuvenog slučaja koji nosi pseudonim “Balkanske ptice”, kada je na slovenačko-italijanskoj granici zaplenjeno više od 120.000 jedinki ubijenih divljih ptica, poreklom iz Srbije, tada SR Jugoslavije“, priča Marković.
Što se tiče prekograničnog prometa divljim vrstama najvažniji pravni akt je svakako Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES) koju je ratifikovalo 184 država sveta, među kojima je i Republika Srbija.
Kako Marković dalje navodi na društvenim mrežama poput Instragrama, Fejsbuka i Tiktoka mogu se naći profili koji se javno bave prodajom divljih i egzotičnih životinja.
„To su trgovci živim primercima divljih vrsta, koji ove životinje nude javno, naočigled svih. Ukoliko svi ovi trgovci nemaju dokumentaciju, u šta izražavam sumnju, govorimo o jednoj vrsti javnog crnog tržišta. Prema nezvaničnim informacijama, protiv mnogih takvih trgovaca su podnete krivične prijave od strane organizacija za zaštitu životinja, ali mi epilozi nisu poznati“, objašnjava Marković.
Jedan ovakav profil, koji je u trenutku pisanja ovog teksta bio javni, dospeo je u pažnju javnosti nakon slučaja mladunčeta lava koje je pronađeno na putu u blizini Subotice.
U pitanju je profil „dani_tarzan“, na kom mlađi muškarac iz Srbije postavlja slike i snimke egzotičnih životinja poput lavova, tirgrova, papagaja, zmija, majmuna…
U opisu ovog instagram profila stoji „Gase mi redovno insta, zapratite na TikTok Dani.tarazan“. U opisu TikTok profila stoji „Želite ljubimca ili nešto više“.
Prema poslednjem Nacionalnom izveštaju o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji Svetske organizacija za zaštitu prirode (WWF), a koji se odnosi na preiod od 2016. do 2020. godine, najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, ali su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja.
U izveštaju je navedeno da su od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija, poput pitona.
Tokom izrade ovog izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva, od kojih 110 prekršaja a 55 su krivična dela.
Kako je navedeno u 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 odsto je završilo osuđujućom presudom.
„Na osnovu analiziranih prikupljenih podataka u okviru projekta zaključeno je da je kaznena politika u Srbiji blaga kada je reč o sankcionisanju kažnjivih dela protiv divljih vrsta što možemo i pokazati na prethodno opisanom slučaju“, navodi se u zaključku ovog izveštaja.
U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora.
Životinje koje policija zapleni smeštaju se u zoološke vrtove na Paliću i u Beogradu.
Krijumčarenje prepariranih primeraka egzotičnih vrsta i njihovih derivata
Naš sagovornik Davor Marković se bavio i temom trgovine prepariranih primeraka egzotičnih vrsta i njihovih derivata, kao što su zubi, kandže i slično, a koje se nude na prodaju na jednom domaćem internet oglasniku.
„U periodu od oktobra 2022. godine otkrio sam 90 individualnih oglasa od kojih se mnogi odnose na egzotične vrste. Među tim vrstama se nalaze zebre, leopardi, krokodili, kajmani, aligatori, morske kornjače, škorpije, tarantule, testerače, kobre, pitoni, kenguri i varani“, priča Marković.
Kako on kaže, najčešće se na prodaju nude preparirani krokodili i njihove kože.
„S obzirom na to da u oglasima gotovo nigde nije bilo istaknuto da su preparati i derivati legalni, odnosno da uz njih ide i odgovarajuća dokumentacija, koja ih može činiti legalnim, izvodi se zaključak da se radi o primercima koji su u Srbiju uneti nelegalno“, ,objašnjava Marković.
„S obzirom na sveprisutnost i javnost oglasa, nije mi poznato da u Srbiji postoji neka institucija koja se proaktivno bavi ovom problematikom, iako reakcija na prijave uglavnom dobija epilog u vidu zaplene“, dodao je on.
On napominje da naš Zakon o opštem upravnom postupku omogućava republičkim inspektorima za zaštitu životne sredine da odbace prijave, ukoliko građani ne otkriju na kojoj tačno adresi se nalazi divlja životinja ili njen derivat čije nelegalno posedovanje ili trgovinu prijavljuju.
„Dakle, nije dovoljno da građani izvrše svoju dužnost i da problem prijave nadležnim institucijama, već se od građana očekuje i da praktično sprovedu istragu, naravno, ogromna većina inspektora za zaštitu životne sredine ovu mogućnost ne zloupotrebljava“, ističe Marković.
„Divlje vrste i njihove derivate je moguće imati legalno“
Ako prođemo vikendom kroz Knez Mihailovu ulicu u Beogradu, ali i kroz neke druge prometne pešačke zone u Srbiji, videćemo ljude koji za novac prolaznicima nude fotografisanje sa egzotičnim životinjama.
Prema Zakonu o dobrobiti životinja, javno prikazivanje životinja može se vršiti samo na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine.
Organizator javnog prikazivanja životinja dužan je da najmanje sedam dana pre održavanja javnog prikazivanja životinja Ministarstvu prijavi vreme i mesto javnog prikazivanja životinja.
„U praksi, dokumenta za držanje bilo kakvih životinja, pa tako i egzotičnih, poseduje toliko mali broj od ukupnog broja odgajivača, vlasnika i trgovaca, da se on svodi na nivo statističke greške“, tvrdi Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
