Foto: Viber grupa "Uživo sa subotičkih ulica"Nedavno je jedan Subotičanin na Čantavirskom putu dok je išao na posao ugledao mladunče lava, a kako je kasnije ustanovljeno u pitanju je ženka koja je prema procenama stara do šest meseci.
Mala lavica je zatim prebačena u zoološki vrt na Paliću gde je utvrđeno da je neuhranjena i prema poslednjim informacijama u teškom je stanju.
Ovo nije prvi put da se u Vojvodini pojavljuju velike divlje mačke, prošle godine nedaleko od Apatina je uočen crni panter i oko toga se digla velika medijska prašina.
Međutim, ovaj panter nikad nije uhvaćen i nikada zapravo nije potvrđeno da li je stvarno boravio u Vojvodini.
Snimci ove životinje su bili mutni i nejasni i na njima je mogao biti čak i neki crni pas.
Ako je ovaj panter zaista bio u Vojvodini onda se postavlja pitanje odakle to da su dve velike divlje mačke viđene u ovom delu zemlje u razmaku od manje od godinu dana.
S obzirom na to da ni lavić ni panter nisu pobegli iz zoološkog vrta na Paliću, jedna od pretpostavki je da su ove dve životinje bile žrtve krijumčarenja i nelegalne trgovine divljim životinjama.
Prema dostupnim podacima, najčešće se krijumčare egzotične ptice dok slučaj krjumčarenja velikih divljih mačaka poput lavova i pantera kroz Srbiju nikad nije zabeležen.
Prema našim saznanjima slučajevi otkrivanja krijumačarenja egzotičnih divljih životinja preko granica Srbije su veoma retki.
Ali to ne znači da u prošlosti nije bilo nekih interesantnih slučajeva. Kako je Danas ranije pisao neki ljudi su pokušavali da prošvercuju goluba u rukavu, tukana u koferu, majmuna i krokodila u auto-prikolici a bio je i slučaj kada je otkriveno šest preplašenih i zagrljenih makaki majmuna pronađenih u gajbicama ispod gomile odeće u gepeku automobila na graničnom prelazu Horgoš.
Kako su ranije za Danas rekli iz Uprave carina mnoge životinje tokom transporta uginu izmučene, zbog stresa, ili ubrzo potom, jer ne mogu da se prilagode i oporave.
Кrijumčari ih prevoze u lošim uslovima, često ih imobilizuju na različite načine, ptice drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, kako ih ne bi odale prilikom prelaska granice.
Kada carinici otkriju da neko pokušava da prošvercuje divlje životinje prvo se mora utvrditi da li se radi o zaštićenim vrstama.
Kada se utvrdi da je u pitanju neka od zaštićenih vrsta carinici onda kontaktiraju CITES grupu pri Ministarsvu životne sredine.
U Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina rade oficiri za vezu zaduženi za sprovođenje CITES Кonvencije koji sarađuju sa drugim službama koje se bave istim problemom, posebno sa Grupom za CITES Ministarstva zaštite životne sredine.
Srbija je potpisnica Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za preko 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka.
Ako nisu u pitanju zaštićene vrste carinici onda kontaktiraju vetrinara i životinja se zbrinjava u najbližem zološkom vrtu, najčešće su to zoološki vrtovi na Paliću i u Beogradu.
Prema članu 236 Krivičnog zakonika Srbije, krijumčari mogu da budu kažnjeni zatvorskom kaznom u trajanju od 6 meseci do 5 godina, novčanom kaznom i merom bezbednosti oduzimanja predmeta usled prenošenja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta, njihovih proizvoda ili derivata preko carinske linije, ili uz upotrebu sile ili pretnje, naoružan ili u grupi, izbegavajući mere carinskog nadzora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
