Ko su Kurta i Murta iz narodne izreke i kako su pronašli svoj put do studentskih blokada?

U jeku studentskih blokada i masovnih protesta širom Srbije, ponovo su pronašao svoj put u oslikavanju trenutne situacije. „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“ izreka je koju sada neretko upotrebljavaju, osporavajući značaj aktuelnih dešavanja.

U nešto drugačijem obliku Žarko Trebješanin, psiholog, upotrebio je ovaj frazeologizam navodeći da je glavna poruka studenata da „nije bitno ko je na vlasti, da li se zove Kurta ili Murta, već to da nas niko ne jaše“.

Narodna izreka koristi se kada se na društvanom položaju suštinski ne dešavaju ni promene, ni boljitak, već se samo smenjuju akteri, s toga se najčešće koristi u kontekstu političkih dešavanja.

Ko su zaista Kurta i Murta koji su jahali istog konja?

Za početak, u pitanju su antologijski likovi koji ne postoje u stvarnom životu i ne odnose se na konkretne ličnosti.

Kurta potiče od turske reči kurt, u značenju vuk, a Murta od imena Murad – poželjan ili Murteza što znači odabran ili zadovoljan.

U Rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti pod odrednicom Kurta nalazi se definicija ovog izraza: kaže se kada smena ličnosti na vlasti, na kakvom položaju uopšte, društvena ili politička promena ne predstavlja suštinsku promenu odnosa, ne donosi poboljšanje prilika i sl.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

O ovom frazeologizmu pisali su lingvita Egon Fekete i profesor Mato Pižurica.

Fekete ga je svrstao u kategoriju frazema u kojima antroponimi (dakle Kurta i Murta) nemaju nikakvu anegdotsku ili istorijsku podlogu i ne odnose se na konkretne ličnosti, već egzistiraju iz silabično-metričkih razloga, kao npr. i frazeologizmi tata-Mata, Cile-Mile, hajde Jovo nanovo i sl. Dakle, samo rima i ponavljanje glasova uslovilo je izbor Kurte i Murte.

Pižurica dodaje da Kurta (u značenju vuk) i Murta (hip. od Murat) očigledno pripadaju korpusu prepoznatljivih orijentalnih imena turskog porekla, te da se njihova upotreba ovde može razumeti kao prokletstvo nepromenjivosti, najpre u doslovnom ropstvu, a kasnije u najrazličitijim vidovima podređenosti i obespravljenosti.