Merkelova preti novim sankcijama

U jučerašnjem obraćanju nemačkim parlamentarcima, Merkelova je rekla da će EU proširiti blokadu bankovnih računa i izdavanje viza osobama povezanim sa ukrajinskom krizom.

SAD i EU već su uvele sankcije pojedinim ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, a one obuhvataju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje njihove imovine u Americi i zemljama Unije, zbog, kako je rečeno, nezakonitog referenduma na Krimu. U međuvremenu, ruska državna Duma juče je skoro jednoglasno ratifikovala sporazum o pripajanju Krima i Sevastopolja Rusiji. Od ukupno 450 poslanika, „za“ su glasala 443 poslanika, a jedan je bio „protiv“. Sporazumom, Krim i Sevastopolj postaju ravnopravni članovi federacije.

Lideri EU trebalo je sinoć u Briselu da odluče o uvođenju zabrane izdavanja viza i zamrzavanje ruskim zvaničnicima, o kojima je juče pričala Merkelova. Međutim, kako piše Beta, malo je verovatno da bi Unija mogla da uvede i ekonomske sankcije Moskvi. Kako su novinarima rekli diplomatski zvaničnici EU, Nemačka i većina članica Unije smatraju da se ekonomske sankcije moraju zadržati kao pretnja sa teškim posledicama za obe strane ako bi Rusija „pokušala da uzdrma i istočnu Ukrajinu“. Osamostaljenje Krima se ne može vratiti nazad, uverenje je većine vlada i političkih krugova u EU, ali se moraju ostaviti vrata za dijalog s Rusijom kroz međunarodnu „kontakt grupu“ s ciljem da se nađe mirno rešenje pregovorima. navodi Beta.

Ruski opozicioni aktivista Aleksej Navaljni ocenio je da bi sankcije zapadnih zemalja Rusiji bile efikasnije kada bi se uvele „mafiji“ Kremlja i kada bi se blokirala sredstva ruske elite u zapadnim zemljama. Navaljni, u komentaru objavljenom juče u Njujork tajmsu koji je napisao iz kućnog pritvora, naveo je da bi meta tih sankcija trebalo da bude krug Putinovih najbližih saradnika, za koje je naveo da su „mafija Kremlja koja pustoši blago naroda“. Sankcije bi, smatra Navaljni, trebalo da budu uvedene šefu grupe Volga Genadiju Timčenku, uticajnim biznismenima Arkadiju i Borisu Rotenbergu, Juriju V. Kovalčuku, za koga se veruje da je Putinov bankar, predsedniku Ruskih železnica Vladimiru Janukinu, oligarsima Romanu Abramoviču i Ališeru Usmanovu i šefovima Rosnjefta i Gasproma, Igoru Sečinu i Alekseju Mileru.

Odluci Saveta EU o uvođenju sankcija „određenim osobama, pravnim licima i telima“ odgovornim za zloupotrebu državnih fondova i kršenje ljudskih prava u Ukrajini pridružilo se više zemalja koje nisu članice EU, među kojima su Crna Gora, Island, Albanija, Lihtenštajn, Norveška i Moldavija. BiH nije odgovorila na zahtev EU, jer o tome nije postignuta saglasnost u Predsedništvu.

Na pitanje Danasa da li Srbija razmatra uvođenje sankcija, u Ministarstvu spoljnih poslova nam je rečeno da vlada u tehničkom mandatu ne može da komentariše političku situaciju u svetu. „Nova Vlada Srbije će se izjasniti o situaciji u Ukrajini i na Krimu“, rečeno je Danasu u tom ministarstvu. Inače, ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića o stavovima EU povodom krize u Ukrajini u sredu je obavestio šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport, koji mu je preneo poruku visoke predstavnice Ketrin Ešton. Mrkić je o Ukrajini razgovarao i sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Čepurinom, koji mu je dostavio poruku kolege Sergeja Lavrova.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je juče, tokom susreta s predsednikom Putinom u Moskvi da je „veoma zabrinut“ zbog ukrajinske krize. Putin je pozdravio ulogu koju su UN do sada imale u rešavanju sukoba u svetu.

Poreklo krize oko Krima mnogo je dublje od toga kome treba da pripadne to strateško poluostrvo na Crnom moru i od tinjajućeg gneva Rusije zbog ophođenja Zapada prema njoj posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, piše u analizi agencija AP. U tekstu pod nazivom „Kriza otkriva ruski postsovjetski gnev“ navodi se da je najveća pritužba Rusije to što je NATO priključio ne samo bivše sovjetske saveznike, poput Poljske i Rumunije, već i tri republike koje su bile deo SSSR – Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Poslednja kap koja je prelila čašu bio je potez EU da približi Ukrajinu Zapadu kroz sporazum o pridruživanju.

Ruska administracija počela je žiteljima Krima da uručuje pasoše, javila je juče agencija RIA novosti, prenela Beta. „Proces je počeo. Već smo uručili jedan deo pasoša i taj posao će svakim danom biti sve intenzivniji“, rekao je šef ruske imigracione službe Konstantin Romodanovski. On nije precizirao kako će živeti i raditi stanovnici Krima koji ne žele da prime rusko državljanstvo.

Komandant ukrajinske mornarice Sergej Gajduk, koga su proruske snage u sredu zatvorile, pušten je na slobodu, saopštilo je ukrajinska vlada.

Svađa u Savetu bezbednosti

Rusija i SAD razmenili su pretnje na napetoj sednici Saveta bezbednosti UN oko Ukrajinske krize, tokom koje je ruski izaslanik upozorio da „uvrede“ američke ambasadorke ugrožavaju spremnost Moskve da sarađuje sa Vašingtonom po drugim diplomatskim pitanjima. Ruski ambasador Vitalij Čurkin bio je usamljen u odbrani akcije svoje zemlje na Krimu, a američka ambasadorka Samanta Pauer rekla je da SAD odbacuju „rusku vojnu intervenciju i otimanje teritorije Krima“. On je rusku aneksiju Krima uporedila sa krađom: „Lopov može da ukrade imovinu, ali to ne daje lopovu pravo vlasništva“. Čurkin je uzvratio rekavši da je „potpuno neprihvatljivo i čuti te uvrede za našu zemlju“. „Ukoliko delegacija SAD očekuje našu saradnju u SB po drugim pitanjima, onda gospođa Pauer to mora vrlo jasno da shvati“, ali dok je Čurkin to govorio, Pauer je već otišla i prepustila vođenje sastanka svom zameniku.

Ukrajina gubi i nalazišta gasa

Gubitkom Krima, Ukrajina je izgubila ne samo pomorske baze nego i nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru, nad kojim će verovatno kontrolu preuzeti Gazprom, piše agencija Frans pres. Nove krimske vlasti odlučile su da nacionalizuju naftno i gasno preduzeće u Simferopolju, ispostavu preduzeća Naftogas Ukrajine. To preduzeće kontroliše 11 nalazišta prirodnog gasa, dva naftna, i četiri nalazišta kondenzata gasa. Takođe, poseduje 13 naftnih platformi u Azovskom i Crnom moru, na kojima radi 4.000 ljudi.