Gde je 50 miliona dinara od lečenja stranaca u Srbiji: Niko nije nadležan u Ministarstvu zdravlja

Razlog – ovaj posao nije u nadležnosti nijednog organizacionog dela Ministarstva, iako bi prema postojećim propisima morao biti.

Hitna medicinska pomoć u Srbiji mora se pružiti svakoj osobi, uključujući i one čije se identitet ne može utvrditi, kao i osobe koji nisu osiguranici RFZO.

U takvim slučajevima ustanova koja je pružila pomoć šalje fakturu Ministarstvu, koje potom treba da taj novac isplati ustanovi.

U praksi se međutim dešava nekoliko problema.

Prvo, same ustanove nisu evidentirale redovno potraživanja. One koje jesu, nisu dostavljale fakture Ministarstvu, ili zato što nisu bile upoznate sa načinom na koji to mogu uraditi (pošto im Ministarstvo prethodno nije dostavilo uputstvo) ili zato što su u prethodnom periodu imale negativno iskustvo sa naplatom potraživanja.

Tako se dešavalo da trošak usluga ustanove na kraju plate iz svog džepa.

Iz svog džepa su plaćale i one ustanove koje su dostavljale uredno Ministarstvu potraživanje zato što nije bilo dovoljno novca za ove namene.

Tako na primer u periodu od 2019. godine do sredine 2022. godine UKC Srbije nije naplatio 133 miliona dinara a naplatio je 363 miliona dinara.

Posebno se ističe podatak da zato što nije, kako to navodi DRI, „obavljalo posao iz svoje nadležnosti“ Ministarstvo nije naplatilo potraživanja od stranaca kojima je ukazana hitna medicinska pomoć.

U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti stoji da „Ministarstvo preduzima mere preko nadležnih organa da od stranca naplati troškove (hitne medicinske pomoći) u korist budžeta Republike Srbije“.

Ovo se međutim nije desilo zato što, kako navodi samo Ministarstvo, nijedan sektor nije za to nadležan.

Tako je Ministarstvo zdravlja propustilo „priliku da u korist budžeta Republike Srbije naplati najmanje 50 miliona dinara, koliko je u posmatranom periodu Ministarstvo platilo UKC Srbije za pružene usluge“ strancima.

DRI navodi i primer susedne Hrvatske, gde ukoliko stranac ne izmiri troškove pružene zdravstvene usluge u roku od osam dana, zdravstvena ustanova obaveštava o tome Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema hrvatskim propisima nenaplaćene usluge država Hrvastka može da potražuje od zemlje čije državljanstvo ima ili u kojoj boravi stranac.

U svojim preporukama DRI navodi da Ministarstvo treba da utvrdi nadležnosti za naplatu hitnih medicinskih usluga od stranaca. Takođe se daju i druge preporuke koje bi trebalo da omoguće da ustanove redovno edidentiraju usluge koje ne mogu naplatiti a Ministarstvo da pokriva ovaj trošak.