Foto: PixabayBroj mladih koji su skloni alkoholizmu zabrinjavajući je. Karakteristično je da piju brzo, a često cilj je što veća količina. Da bi duže „ostali na nogama“ u potrazi su za novim metodama opijanja.
Pored starog poznatog trenda mešanja alkohola sa energetskim pićima što može ozbiljno da ugrozi zdravlje i utiče na kardiovaskularni sistem, mladi koriste relativno novi način, verujući da tako ne mogu da se napiju.
Reč je o tabletama aktivnog uglja koje mogu da se kupe u svakoj apoteci bez recepta. Namenjene su podsticanju metaboličkih procesa u organizmu.
Neki ih uzimaju samo ujutru da bi ublažili simptome mamurluka. Međutim, aktivni ugalj absorbuje i pospešuje izbacivanje toksičnih supstanci iz organizma, pa ih deo mladih uzima posle određene količine alkohola, verujući da na taj način mogu duže i više da popiju, a da ne osete nikakvo pijanstvo.
Ipak, za to su im potrebne velike količine, pa umesto jedne tablete kao što je propisano, mladi preteruju i u stanju su da popiju po 15 do 20 kapsula aktivnog uglja za veče.
„Mladi u Srbiji piju više nego njihovi vršnjaci na zapadu, tako da ne čudi što Hitna pomoć često interveniše na javnim mestima zbog trovanja mladih alkoholom. Piju i drugačije nego iskusni stariji ljudi, troše ogromne količine, “takmičarski, na eks” i dolazi do teških opijanja“, rekla je za Danas Slavica Dejković Jakovljević, prihoterapeutkinja iz Jagodine.
Naša sagovornica koja se tokom godina specijalizovala za bolesti zavisnosti ističe da je mešanje više vrsta alkohola ili pića i drugih psihoaktivnih supstanci mnogo popularnije i češće nego ranije.
Dejković Jakovljević objašnjava da najveći broj mladih počinje da pije pre sedamnaeste godine života.
„Ono što je problem u odnosu na druge zavisnosti jeste da je to jedina „legalna zavisnost“. Alkohol kupujete u prodavnici, sve druge droge kupujete kod dilera. Tu je i stav prema alkoholu koji nije osuđujući, on se u našoj kulturi ne smatra kao nešto strašno i onda sve to utiče na taj broj“, izjavila je naša sagovornica.
Kako kaže, mladi često dolaze u prvi kontakt sa alkoholom u porodici, a deci od sedam ili osam godina nikako ne sme da se „da malo vina za krvnu sliku“ ili pene piva, što nije redak slučaj u društvu.
„Moramo da budemo svesni da je alkoholizam bolest, a ne samo loša navika ili porok. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti, te ga kao i svaku pravu bolest treba lečiti. Istraživanja o alkoholizmu ukazuju na alarmantno stanje u Srbiji. Naša zemlja je rekorder po porošnji alkohola na Balkanu, a na četvrtom mestu u Evropi sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika“, objasnila je psihoterapeutkinja.
Podseća i na zabrinjavajući podatak da je alkoholizam treća po redu bolest kada se sagleda učestalost, a ujedno ima najnižu stopu lečenja.
Sve počinje bezazleno i društveno prihvatljivo dok ne izazove ozbiljne psihičke i fizičke posledice u kasnijim godinama.
„Vreme u kome živimo prati dinamičan tempo savremenog života, stalna neizvesnost, latentni osećaj straha, socio-ekonomski problemi u porodici koji u interakciji sa konstitucionalnim predispozicijama i ostalim psihičkim opterećenjima koja prate odrastanje, dovode mlade ljude do pribegavanja uzimanju alkohola, jer se to čini kao sredstvo za olakšanje“, rekla je Dejković Jakovljević.
Kako kaže, teško da će se neko deklarisati i okaratkterisati kao alkoholičar sa 20 godina, ali upravo ta „vrata alkohola“ i alkoholizam kod mladih vode u pakao ove bolesti i zato je važno da se potraži stručna pomoć u što ranijem periodu kako bi se stvorili i naučili funkcionalniji načini za prevazilaženje životnih poteškoća.
Na kraju, naša sagovornica poručuje da „prvo čovek uzme piće, onda piće uzme piće, a na kraju piće uzme čoveka“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
