U nekim drugim oblastima reč provincija još nekako i može da prođe, u fudbalskoj terminologiji ona odavno označava omalovažavanje. Posle utakmice Novi Pazar – Crvena zvezda svako ko o novopazarskom fudbalu govori kroz sintagme – provincijski klub ili provincijski fudbal – nema dobru nameru.
Najbolju potvrdu za ovu tvrdnju dali su fudbaleri Crvene zvezde onog trenutka kada je arbitar Boško Jovanetić označio kraj derbija. Ne da su samo odahnuli, nego su kao nikad u ovom prvenstvu jedan drugom potrčali u zagrljaj. Ne može se poreći da je takav izliv emocija usledio zato što su se krupnim korakom približili dugo čekanoj tituli, ali zar nije na mestu postaviti i pitanje da li bi jedna tako važna pobeda u njima proizvela toliku količinu radosti da je ostvarena na nekom drugom stadionu, pred malobrojnim i nezainteresovanim gledaocima i protiv ekipe čija se uloga u igri svodi samo na statiranje i uveličavanje slavlja protivnika?
„Skandinavska“ odbrana i velemajstor Milijaš
Zvezda je u Novom Pazaru pobedila i potvrdila da nema veliki tim, ali i da je još uvek dovoljno jaka da može da trijumfuje protiv svake superligaške ekipe smeštene između treće i 16. pozicije na tabeli. Koliko je to bila neobična utakmica vidljivo je iz sledećih primera. Novi Pazar, izuzmemo li Kecapovu priliku iz 45. minuta prvog poluvremena, nije imao nijednu gol šansu. Do 30. minuta Njegušev tim kretao se travnjakom kao da je Zvezdina polovina terena preorana, bolje reći kao da su samo oni tamo videli znak na kojem piše – radovi na putu prema golu. Golman Crvene zvezde Bajković imao je toliko posla ( prvu loptu fudbalera Novog Pazara, i to centaršut, uhvatio je tek u 85. minutu ) da je u toku utakmice komotno mogao da odšeta do obližnjeg restorana po osveženje i sendvič. Šta je parodoks? Sve ovo je istina, kao što je istina i da Novi Pazar nije bio loš takmac, protivnik po meri ekipi koja merka titulu. Imao je od tog 30. minuta pa sve do kraja utakmice razdoblja u igri kojima može da se ponosi.
Kad je to sve tako, a jeste, potrebno je dati odgovor na najjednostavnije pitanje, zašto je onda Pazar izgubio? Prosto, protivnik je šablonski odigrao brzopoteznu šahovsku partiju u kojoj se Novi Pazar nije snašao. Rečnikom igre na šezdeset četiri polja Beograđani su primenili skandinavsku odbranu, dobro otvorili meč i odmah preuzeli inicijativu, da bi kao i u svakoj ,,skandinavki“ kratko sačekali da jednim potezom namame i nadmudre protivnika. S tim što u takvoj partiji postoji jedna vrlo bitna ,,kvaka“ – potreban vam je velemajstor da biste je dobili. Zvezda ga je imala u Milijašu. Novi Pazar je izgubio i zato što nije imao nekoga ko bi iz ničega konstruisao nešto grandiozno i nezaboravno. Samo je u tome razlika između dva vodeća tima Superlige i svih ostalih klubova. Kad je najvažnije uvek se kod njih pojavi neki ,,arhitekta“, pa se tako on u Zvezdinom slučaju jedne nedelje zove Lazović, druge Mrđa, treće Ninković, u Pazaru je to bio Milijaš. U tome je sva filozofija njene pobede, odnosno poraza Novog Pazara. Problem je i nikako neće biti dobro budu li naši najbolji klubovi i dalje igrali onako dekadentno, a tako su u Pazaru igrali i Zvezda, onomad i Partizan. Uskoro bi kao posledicu takvih njihovih nastupa mogli i na Gradskom stadionu brojati 600, što je prosek posete na većini stadiona u Srbiji, umesto uobičajenih 6.000 gledalaca po utakmici. Poslednji je trenutak da ,,veliki“ prestanu sa izgovorima kako su za kvazi fudbal koji nam prikazuju jedini krivci loši tereni i sudije. Niko neće reći da je travnata podloga na Gradskom stadionu bila dobra, ali će se svako zapitati, kad toliko nije valjala kako je onda moguće da Milijaš baš na njoj postigne možda i najlepši gol u dosadašnjem delu šampionata.
Ulični fudbalski teoretičari iz čitave zemlje znali su i ono što niko drugi nije znao, da će Crvena zvezda pobediti. Pobedu je zaslužila, a da nije došla do nje, a i to je moglo da se dogodi u nadoknadi vremena, zanimljivo bi bilo čuti obrazloženje zbog čega se to nije dogodilo. Ovako, kako pobiti njihove argumente: a/ Zvezdi bodovi nikad nisu bili potrebniji b/ za Novi Pazar je rano da igra kvalifikacije za Ligu Evrope c/ ne ide da se jedan od bivših čelnika FK Novi Pazar, budući potpredsednik Vlade Srbije i budući ministar za spoljnju i unutrašnju trgovinu, telekomunikacije i informaciono društvo zameri šefu najjačeg državnog tima i velikom „zvezdašu“ Aleksandru Vučiću zbog tamo neke „krpenjače“. Stvarno, da je onaj Selimovićev oštar ubačaj u 95. minutu okrznuo umesto Gogićevog temena obrvu nekog fudbalera Novog Pazara i lopta završila u mreži verovatno bi sve te ,,proverene informacije“ pale u vodu, naravno samo do neke naredne utakmice.
Nije sporno, u našem fudbalu ima svega i svačega, verovatno i nameštenih utakmica, ali dovoljno je pogledati tabelu i shvatiti – mnogo ih je manje nego se misli. Uostalom, na sve i svašta nije imuno ni loptanje u fudbalski jačim zemljama. U Novom Pazaru kod jednog dela poklonika fudbala odavno se ukorenio fenomen dogovorenih utakmica njihovog tima. Takve ni stvarnost ne može da demantuje. Definicija po kojoj je Novi Pazar sve utakmice koje je ovog proleća izgubio – izgubio zato što je negde i sa nekim dogovoreno da ih izgubi, a sve koje je dobio – dobio ih je jer nigde nije dogovoreno da ih izgubi je kod njih zacementirana i o njoj je nesvrsishodno i polemisati.
Sudije, „navijači“ i „novinari“
Nije Novi Pazar pre tri dana poražen od nekog Donjeg Srema. Izgubio je od jednog odličnog tima, koji je u ovoj sezoni odigrao 0:0 i 1:1 sa Vojvodinom, 2:2 sa Crvenom zvezdom na Marakani, a od Partizan u Beogradu izgubio samo sa 3:2. Još samo kad bi neko umeo da objasni kako je to Novi Pazar na Karaburmi pobedio OFK Beograd? Pobedio je zato što je ponekad potrebno imati i sreće da bi se pobedilo. Ništa bolje ili gore plavi nisu odigrali tu utakmicu od one na Banjici, u Ivanjici ili ove poslednje u Pećincima. Da je postojao neki mozak koji rukovodi čitavom operacijom, neki ,,čarobnjak“ iz Novog Pazara, Beograda ili Stare Pazove teško da bi Pazar pobedio u Beogradu ,,romantičare“ u utakmici koja je za njih bila biti ili ne biti. Za neke utakmice, to je nedavno javno rekao predsednik niškog Radničkog Darko Bulatović, ,,čarobnjaka“ izgleda ima, ali ni on ni bilo ko drugi nije naveo o kojim utakmicama se radi.
Da se dogodilo da je Novi Pazar pobedio Crvenu zvezdu ili igrao nerešeno nepobitno da bi svakom igraču i članu nekog klupskog tela pripao delić kolača slave, treneru Zoranu Njegušu sigurno ne bi zapao ni okrajak. Napada se i kad za napade ima i nema razloga. Takav hod po mukama skoro da trenutno ne prati nijednog superligaškog trenera. Naravno, ima mu se šta zameriti. Grešio je u nekim mečevima u izboru taktike i prilikom sastavljanja tima. Ali, zar nije isti taj Njeguš ostao neporažen u duelima sa Partizanom i Jagodinom i neće biti da on nema nikakvog udela u pobedi na Karaburmi i trijumfu nad Vojvodinom. Ovaj tim je najbolji koji je Novi Pazar imao u poslednjih 10, pa i 15 godina, što i trenutna tabela pokazuje. Još će ispasti da žalimo za igrom i rezultatima iz drugoligaškog, odnosno prvoligaškog perioda. Za one sa slabijim pamćenjem, u tadašnjim ligama sa 18 klubova Novi Pazar je ovako završavao prvenstva – 2005. godine 11. mesto, 2006. 15. mesto, 2007. 13. mesto, 2008. 12. mesto, 2009. 16. mesto, 2010. deveto mesto, 2011. treće mesto i u Superligi 2012. 14. mesto i 2013. 14. mesto.
Mnogi su sa ponosom preneli podatak da je za utakmicu Novi Pazar – Crvena zvezda akreditovano, kao nikad ranije, više od 100 novinara. Detalj važan za isticanje da im je svima prioritetni cilj dolaska u Novi Pazar bila fudbalska utakmica. Na osnovu tekstova nastalih posle meča nije teško zaključiti da je među njima bilo i predstavnika medija koji nemaju sportske redakcije, samim tim ni sportske rubrike, što će reći da o fudbalu znaju tek toliko da je to sport koji se igra loptom. Ono što su tražili to su i dobili, doduše ni približno onoliko koliko su očekivali. Da ne zaboravimo sudije i ,,navijače“. Većina naših arbitara kao da je usaglasila sudijski princip ,,skrati pa vrati“. Negde zbog njihovih slučajnih ( mnogo ih je više ) i namernih grešaka ostaneš bez bodova, na nekom drugom mestu ih osvojiš. Naravno, to je princip koji važi za 14 klubova, za preostala dva predviđena su specijalna pravila.
Svoje viđenje „navijača“ u nikad oštrijem tonu dao je jedan od nekadašnjih čelnika FK Novi Pazar Rasim Ljajić ( utakmicu pratio u televizijskom prenosu ) i zaključio ga priznanjem da država nema snage da izađe na kraj sa tim vrućim krompirom. Kad neko ko personifikuje državu taj problem vidi kao kvadraturu kruga onda je besmisleno da bilo ko drugi o njemu išta više kaže ili napiše. Budemo li i dalje znali šta fudbalske sudije doručkuju, s kim piju kafu u podne ili u kom kafiću je viđen taj i taj fudbalski navijač, a ne znamo ništa, često ni ime, levog beka ili desnog krila ekipe za koju navijamo, fudbalsku utakmicu posmatraćemo na način kako se ona godinama posmatra – sve je zanimljivije od igre na terenu. Ovako kako nam je trenutno postavljena i predstavljena „najlepša sporedna stvar na svetu“, da su trenutno deo našeg fudbala i svetske veličine poput Mesija, Ronalda, Riberija i Suareza verovatno bi se vodili pod nebitne persone, i to kao neki Mesi, neki Ronaldo, neki Riberi, neki Suarez.
Stiže Voždovac
Tri uzastopna poraza i pet mečeva bez pobede bilans je fudbalera Novog Pazara posle poraza u utakmici 25. kola Superlige od Donjeg Srema u Pećincima 2:1 (Zec u 7. i Damnjanović u 28. minutu za Donji Srem – Predrag Pavlović u 54. minutu za Novi Pazar). Posle ovog poraza Novopazarci se nalaze na sedmom mestu superligaške tabele, a priliku za popravak plasmana imaće već sutra u duelu sa Voždovcem (6. mesto) na Gradskom stadionu (16.30).
Ovacije Džajiću
U utakmici 24. kola Superlige Crvena zvezda je golom Milijaša u 17. minutu iz slobodnog udarca pobedila Novi Pazar 1:0. Gol je zaista bio sjajan, ali najlepši detalj na utakmici dogodio se uoči njenog početka kada je na putu ka svečanoj loži terenom prošao legendarni as crveno – belih, jugoslovenskog i srpskog fudbala Dragan Džajić, koga je novopazarska publika nagradila dugotrajnim aplauzima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
