Foto: Novi optimizamVišednevni društveno angažovani program u Šapcu, pod nazivom „Zona novog optimizma“, biće nastavljen večeras u tom gradu tribinom „Radim, dakle (ne postojim) – rad i aktivizam u Srbiji danas“, koja treba da odgovori na pitanje „ima li aktivizma bez istinske solidarnosti?“.
Četvrte večeri festivala biće reči se o jednoj od ključnih, a u javnom prostoru čini se skrajnutoj temi – radu. Govoreći o radu i radnim pravima, tribina će osvetliti i temu aktivizma – centralnu temu tribinskog programa – iz još jednog ugla. Da li je aktivizam na ulici svrsishodan, ako se ne govori o nebrojenim primerima kršenja ranih prava u Srbiji i regionu danas? Da li je moguće probuditi građansku svest u uslovima siromaštva? Kako se u današnjim uslovima boriti za radna prava, i kako je ta borba povezana sa drugim borbama – pre svega sa borbom za ženska prava?
Čini se da su danas u Srbiji mogućnosti za aktivizam vrlo ograničene. Osim teških uslova rada i vrlo niskih plata, poseban problem je što su ljudi ucenjeni svojim radnim mestima da budu lojalni vlasti ili poslodavcu, piše Novi optimizam. Bilo kakav vid pobune može da završi otpuštanjem, za šta imamo i sveže primere povezane sa protestima. Međutim, važno je postaviti pitanje koliko sve to ima veze samo sa našom političkom situacijom, a koliko sa neoliberalizmom kao vladajućom paradigmom na globalnom nivou.
Na tribini će se govoriti o nekim od brojnih primera kršenja radnih prava u Srbiji, a posebna pažnja biće posvećena primerima seksualnog zlostavljanja na radnom mestu, kao i specifičnim celokupno lošem položaju žena u procesu rada.
Na tribini će učestvovati: Jovana Gligorijević, Milica Lupšor, Dragan Milanović Pilac, Sofija Mandić, Marija Lukić, Miomirka Mila Melank i Srđan Milošević, a diskusiju će moderirati Milica Kravić Aksamit.
Udruženje građana „Novi Optimizam“, u saradnji sa RTV Šabac, i ovog leta organizovalo je petodnevni društveno angažovani program u Šapcu, pod nazivom „Zona novog optimizma“.
Program se sastoji od tribina, izložbi, projekcija filmova i pozorišnih predstava, a cilj je podsticanje debate u društvu o važnim pitanjima, o kojima se ne govori dovoljno u javnom prostoru usled zatvorenosti institucija i najvećeg broja medija za slobodne i kritičke stavove.
Program je počeo u nedelju uveče izložbom „Karikature protiv dikatature – Corax i Petričić godinu dana kasnije“.
Prve večeri festivala grupa od petnaestak mlađih ljudi u majicama sa porukom „Niste dobrodošli“ pojavila se ispred Šabačkog pozorišta. Oni su vikali: „Zeleni, zabrana“, „Ne damo Šabac ustašama“, „Aco, Srbine“, „Kosovo je srce Srbije“ dizali buku duvaljkama i nosili posprdne parole protivgradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića.
Građani koji su došli da posete festival i prisustvuju tribini „Karikature protiv diktature Corax i Petričić – godinu dana kasnije“, reagovali su smehom, poručujući im da „idu na Kosovo“, a posle desetak minuta, kada je grupa desničara počela da se povlači, pozdravili su ih ironičnim aplauzom.
Isti scenario viđen je i druge večeri na tribini „Opoziciono ili nezavisno novinarstvo? Mediji pod pritiskom politike“ koju je grupa mladića prekinula na 15 minuta uzvikujući „Zeleni, lopove“ i noseći transparente sa natpisima „Koliko građane Šapca košta ovo kulturno leto i svi vi gospodo?“.
Organizovana grupa od 50-ak mladića i treće večeri je ometala održavanje tribine Građanski marš – 30. jul na šabačkom Gradskom trgu. Međutim, za razliku od prethodna dva dana, policija im ovog puta nije dozvolila približavanje bini sa govornicima i građanima koji su popunili tribine da bi ispratili događaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
