Ešlih Moris, devetnaestogodišnja devojka iz Melburna ne može sa svojim vršnjakinjama da ode na plažu, a što je još gore, ne može ni da se istušira zbog toga što je alergična na vodu. Čak i obično znojenje za nju prestavlja veliki problem, jer dobije bolni osip po telu. Ešlih je od pre pet godina alergična na vodu, a reč je o o izuzetno retkom obliku od koje pati samo nekoliko ljudi na svetu.
Ešlih Moris, devetnaestogodišnja devojka iz Melburna ne može sa svojim vršnjakinjama da ode na plažu, a što je još gore, ne može ni da se istušira zbog toga što je alergična na vodu. Čak i obično znojenje za nju prestavlja veliki problem, jer dobije bolni osip po telu. Ešlih je od pre pet godina alergična na vodu, a reč je o o izuzetno retkom obliku od koje pati samo nekoliko ljudi na svetu. Kada Ešlih dođe u kontakt s vodom njeno telo odmah odgovori bolnim crvenim osipom, a olakšanje nastupi tek za nekoliko sati. Tuširanje je za tu devojku veoma bolno iskustvo, a kako bi izbegla osip ne sme se izlagati vodi duže od jednog minuta.
„Ljudi teško poveruju da je nešto tako moguće. Odmah me pitaju kako se perem, zbog čega se uvek osećam neprijatno, iako veoma brinem o ličnoj higijeni“, priča Ešlih. „Moj osip izgleda zaista loše, bolan je i osećam se bolesno. Ponekad ne mogu da izdržim, pa se češanjem raskrvarim“, kaže Ešlih. Za takav slučaj alergije nisu čuli ni mnogi lekari, pa Ešlih provodi mnogo vremena kako bi ljudima objasnila stanje u kojem se nalazi. Mnogi joj i ne veruju, što je ne čudi jer je, kako kaže, i sama teško poverovala u to.
Osip od vode prvi put je dobila pre pet godina posle jake upale krajnika. Bila joj je prepisana velika doza penicilina koja ju je oslobodila upale, ali je stvorila drugi, još veći problem. „Odjednom sam počela da dobijam osip posle tuširanja ili plivanja. Jedno vreme sam to ignorisala, ali mi je sve više smetalo i na kraju sam otišla kod dermatologa“, kaže Ešlih. Dermatolog joj je objasnio da je zbog penicilina povećana doza histamina u njenom telu, što je dovelo do alergije na vodu. Nažalost, za tu bolest nema leka.
‘U početku nisam verovala u to. Plakala sam nekoliko sati, ali sam na kraju shvatila da moram dalje bez obzira na sve. Shvatila sam da je to nešto s čim ću morati na naučim da živim“, priča Ešlih. U proteklih pet godina pronašla je način da živi normalno a da ne dolazi u kontakt s vodom i sada joj je najveći problem odnos s mladićem, a on se javlja svaki put kada se ona ili on oznoje. Za sada nisu uspeli da ga reše, ali Ešlih kaže da se „nekako snalaze“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
