Neće biti povlačenja tužbi za genocid (VIDEO)

– Nije u našoj nadležnosti da komentarišemo tužbe između država, mogućnost povlačenja, kao ni kakve mogu biti posledice sudskog procesa – naglasio je za Danas Peter Stano iz Kancelarije komesara za proširenje EU Štefana Filea.

Potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić posetila je juče Beograd i nakon razgovora sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem izjavila je da povlačenja tužbi neće biti. Pusićeva i Vučić su poručili da su to pitanja iz prošlosti koja „nikako ne treba da utiču na sadašnjost i budućnost“. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Pusićeva je rekla da je bilo želje i napora da se dođe do povlačenja tužbi, ali da oni nisu uspeli, dok je Vučić naveo da je Hrvatska insistirala na pitanju nestalih koje srpska strana nije mogla da reši.

– Vlasti u obe zemlje treba pre svega da se bave sadašnjošću i budućnošću. Da ne trujemo međusobne odnose zbog činjenice da na različite načine vidimo događaje iz prošlosti. Hrvatska na jedan način, Srbija na potpuno drugi – rekao je Vučić. Pusićeva je istakla da šta god se u samom procesu događalo, „to je sastavni deo prošlosti i raščišćavanja prošlosti, a nije sastavni deo naše današnje politike“. Hrvatska ministarka spoljnih poslova ponovila je da je razlog za nepovlačenja tužbi nerešeno pitanje nestalih, dok je Vučić istakao da je Srbija uradila sve što je mogla u vezi s tim pitanjem i da novih podataka nema.

Pusićeva i Vučić su se saglasili da sudskim procesom čiji je početak zakazan za 3. mart pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, verovatno neće biti stavljena tačka na pitanja prošlosti.

– Oko 90 odsto građana Hrvatske smatra da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku, dok 90 odsto građana Srbije misli da su Hrvati počinili najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, nad Srbima iz Krajine. Ne mislim da je lako staviti tačke u odnosima naših naroda – rekao je Vučić, izrazivši želju da se odnosi dve zemlje postave u „realne, pragmatične okvire“.

Izbeglička udruženja u Srbiji ranije su izjavljivala da su svi dostupni podaci već dostavljeni Hrvatskoj, ali njeni zvaničnici su i dalje insistirali na dokumentaciji o nestalima, postavljajući to kao glavni uslov za povlačenje tužbi.

Ipak, iznenadna poseta ministarke spoljnih poslova Hrvatske i to neposredno pred početak usmene rasprave pred sudom u Hagu, među domaćim analitičarima protumačena je kao poslednji pokušaj da se spor po tužbi i protivtužbi za genocid reši van suda. Pokazalo se da nisu bili u pravu, kao i da je Vesna Pusić podržala politiku svoje vlade. Naime, tokom proteklog vikenda i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i ministar pravde Orsat Miljenić poručili su da tužba za genocid protiv Srbije neće biti povučena.

– Postavili smo uslove koji nisu ispunjeni, pa tužba i postupak idu dalje, rekao je Miljenić izrazivši očekivanje da će se dokazati šta se stvarno dogodilo i da će Hrvatska iz procesa izaći kao pobednik.

Ivo Josipović je bio nešto blaži u proceni sudskog ishoda. „Zločina je bilo strašno puno, to svi znamo. Jesu li dosegli kvalifikaciju genocida, to će odlučiti sud“, rekao je predsednik Hrvatske, napominjući da se proces pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu mogao izbeći, „ali nije bilo političkih okolnosti“ u prošlosti koje bi do toga dovele.

Sa druge strane, stručnjaci za međunarodno pravo, kako hrvatski tako i srpski, jednoglasni su u oceni da je zločina na teritoriji Hrvatske u ratu tokom devedesetih bilo sa obe strane, ali naglašavaju da nije bilo genocida i da bi najbolje bilo da se obe tužbe povuku, jer bi ulazak u sudski proces naneo finansijske i političke štete obema državama. Pravnih osnova za dokazivanje genocida, kako tvrde, nema, a antagonizam i mržnja među Hrvatima i Srbima ponovo će eskalirali.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da je već neko vreme postalo jasno da ne postoji politička volja sa hrvatske strane da se tužbe povuku.

– Nažalost, obe zemlje će, uprkos relativno jasnom ishodu obe tužbe, proći kroz proces koji će direktno uticati na bilateralne odnose. Postupak dokazivanja će otvoriti stare rane vezane za period rata tokom devedesetih. Velika je šteta što nije iskorišćena prilika da se tužbe povuku – kaže Joksimovićeva. Ona dodaje da će sudski proces uticati i na evropski put Srbije, te da će „Hrvatska posegnuti za ucenjivačkim kapacitetom, kao što je to nekada Slovenija radila prema Hrvatskoj“.

– Evropskoj uniji predstavlja problem da komentariše tužbe, s obzirom na to da je Hrvatska već članica, a Srbija je otpočela pregovore. EU ne želi da arbitrira da ne bi ušla u konflikt, i zbog toga neće da se izjasni – zaključuje Joksimović.

Istog mišljenja je i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, koji kaže za naš list da EU ne želi da komentariše tužbe između države koja je članica i one koja je na putu da to postane, „iako je svima jasno da nijedna strana nema šanse da dobije sudski spor“.

Snimci

Kao primer konkretne saradnje dve države, Aleksandar Vučić je naveo da je Srbija predala Hrvatskoj oko 39.000 snimaka iz vazduha koji će toj zemlji omogućiti legalizaciju. On je dodao da se Pusićeva zahvalila za aero-snimke vojske napravljene 1960-ih godina, ističući da su oni odneti iz Hrvatske 1990-ih.