Foto: Privatna arhivaNajveći ekološki problemi koji muče građane Šapca jesu loš kvalitet vazduha, koji je među najzagađenijima u Srbiji, ali i skladištenje opasnog i neopasnog otpada nadomak samog centra grada.
U borbi za normalan život, Šapčani već neko vreme pokušavaju da skrenu pažnju javnosti i institucija, u nadi da će uspeti u borbi koja neretko liči na onu sa vetrenjačama.
Razlog za to je činjenica da sa druge strane imaju moćne kompanije koje imaju podršku države, dela javnosti i pojedinih medija, ali i činjenica da brzo i lako dolaze do potrebnih dozvola.
Informacija da je kompanija Elixir Zorka Šabac, kao jedini ponuđač, dobila tender za zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada, koji se već neko vreme skladišti u Šapcu, uznemirila je građane.
Iz kompanje su za medije rekli da trenutno imaju dva skladišta na lokaciji bivše fabrike Zorka Obojena metalurgija.
Za prvo su dobili dozvolu 2019. godine, a posle nešto više od godinu dana i za drugo.
Ukupni kapaciteti ovih skladišta su 6.500 tona, a trenutno je u toku proces dobijanja dozvole za prenamenu još jednog skladišta na lokaciji bivše fabrike “Zorka Boje”, koji će njihove kapacitete skladištenja industrijskog otpada podići na ukupno 12.000 tona.
“ Investirali smo preko 3 miliona eura u pripremu i opremanje skladišta i taj posao obavljamo u skladu, kako sa svim domaćim zakonskim regulativama, tako i u skladu sa najboljom praksom u Evropi”, objavili su iz kompanije „Eco Lager“, ogranka „Elixir Zorke“.
Upravo činjenica, da kompanija ima sve potrebne dozvole za rad, zabrinjava i ljuti građane Šapca.
Postavljaju pitanje kako je Elixir mogao dobiti dozvole za skladištenje opasnog i neopasnog otpada, budući da je reč o prostoru koji se nalazi prekoputa jedne od šabačkih srednjih škola i Sprotsko-rekreativnog centara sa otvorenim bazenima, nadomak zgrade policije, nedaleko od naselja, vrtića i samog centara grada.
“Budući da u njihovoj studiji, koja je javno dostupna, piše da nameravaju da skladište i velike količine visoko zapaljivog otpada, moje pitanje je, čime Elixir Zorka garantuje građanima bezbednost? “, kaže Ljupka Stanković iz Eko straže Šabac.
Pozivaa nadeležne organe da reaguju i preispitaju sve dozovole izdate Elixiru od 2019. godine, do danas.
„Postavlja se i pitanje kontrole, ko će nadgledati da li se sve radi po zakonu, ima li propusta, da li se poštuju rokovi do kada otpad sme da se skladišti i drugo“, napominje Stanković.
Spisak materija koje se svakodnevno dopremaju u Šapcu je dugačak.
To su motorna ulja, farbe, lepkovi, pigmenti, razne hemikalije, istrošene baterije, lekovi, otpad od tretmana otpadnih voda, voda od pranja rezervoara, cisterni, metalne i plastične ambalaže, primarna i transportna ambalaža i ostali materijali od kojih su neki kontaminirani opasnim materijama.
Iz Elixira kažu da je, prema zakonskim odredbama, rok za skladištenje godinu dana, do kada imaju obavezu da ga finalno zbrinu, u čemu sarađuju sa više domaćih kompanija.
Najavljuju da će se od 2024. godine, finalno zbrinjavaje obavljati u njihovom energetskom postrojenju u Prahovu.
Podršku Šapčanima u ekološkoj borbi, do sada su pružili brojni pojednici, političke i ekološke organizacije, među kojima i Inicijativa “Eko Barajevo”.
“Elixir je kupio “Junirisk”, koji je najveći pogon za preradu opasnog industrijskog otpada u ovom delu Evrope. Cela priča oko skladištenja koja se dešava u Šapcu je uvod u distribuciju tog otpada iz Šapca ka Barajevu, odnosno ka Beogradu, kao najzagađenijem gradu”, kazao je za Danas Marko Popović iz Inicijative Eko Brajevo.
Vera Popović iz iste inicijative, kaže da postoji problem i kod takozvanih Seveso postrojenja.
“ U Evropi je 2012. godine doneta Seveso-III-Direktiva, koja izjednačava opasan otpad sa hemikalijama iz kojih taj otpad proizilazi. Srbija je bila u obavezi da Seveso-III-Direktivu implementira u svoje zakone još 2018. godine. Oni to još uvek nisu uradili, ali je sada u proceduri zakon koji sadrži ovu direktivu i na osnovu koje ovakva postrojenja ne bi mogla da budu u naseljenim mestima”, kazala je Popović.
Napominje da je nelogično izdavati dozvolu ovoj i sličnim kompanijama jer će, kako kaže, vrlo brzo biti donet zakon po kome one ne bi mogle da ih dobiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
