Nedostatak negativnih jona u prostoru u kojem provodimo vreme razlog za glavobolje, vrtoglavice i malaksalost

Da bismo se dobro osećali, ona trvdi da je potrebno da u jednom kubnom centimetru prostora bude više od 1.500 negativnih jona.

U sobama koje se malo provetravaju, kancelarijama i sličnim prostorima ima 50 negativnih jona, u selima oko 1.000, na planinama od 1.500 do 5.000, dok je pored vodopada i do 50.000 jona u jednom kubnom centimetru.

Obradović je objasnila da su tegobe, usled nedostatka negativnih jona, posebno izražene kod hroničnih bolesnika, starijih ljudi i dece, jer im je hormonski sistem u disbalansu.

Pominjući ljude osetljivije na vremenske promene, koje je označila kao meteoropate, ona je obrazložila da se kod njih u većim količinama luči hormon stresa.

Oni se mnogo teže privikavaju na vremenske promene, pa njihova glavobolja ili neka hronična bolest, poput migrene ili astme, traju mnogo duže nego kod drugih, ukazala je Obradović.

Kako je precizirala, jedan od klimatskih faktora koji utiče loše na zdravlje ljudi, usled promena vremena, jeste i atmosferski pritisak.

„Pred promenu vremena atmosferski pritisak je povišen, ali onda padne kada usledi lepo vreme i tada se loše osećamo, jer je ljudski organizam u najvećem procentu sastavljen od vode koja izlaže pritisku obolela mesta u težnji da izađe napolje“, rekla je Obradović.

Prema njenim rečima, ta mesta su uglavnom kod reumatičara zglobovi, ali jedan od čestih problema su i upaljeni sinusi, kada vazduh izlaže pritisku sluzokožu sinusa.

Osim toga, kako je ukazala, tada se u većim količinama luči hormon stresa, pogotovo kod meteoropata, a u manjim količinama endorfin, nazvan hormon sreće.

Samim tim, tvrdi Obradović, smanjuje se prag za bol, tako da neki bol nižeg intenziteta, uoči i tokom promena vremena, osećamo mnogo intenzivnije.

Možda još veći zdravstveni problemi nastaju kada oluja prođe, ocenila je ona i navela da je tada vazduh prepun vlage, pošto dolazi do isparavanja, što je „idealno“ vreme za toplotni udar.

„Kada se organizam nađe u toplotnoj sredini teži da oda višak toplote, a to čini tako što se šire krvni sudovi, znoji se i samim tim pritisak pada“, rekla je Obradović i dodala da ljudski organizam ne može da isparava kada u atmosferi ima mnogo vodene pare.

Dodatni problem predstavlja i neadekvatna ili slabo porozna odeća, koja ne dopušta da organizam isparava, pa dolazi do glavobolje, vrtoglavice, malaksalosti, a na kraju može doći i do kolapsa, što se proteklih dana dešavalo po gradskim autobusima.

Problem kod kolapsa je taj što ljudi uglavnom pogrešno reaguju i ne ukazuju prvu pomoć na prikladan način, smatra Obradović.

Kada se neko onesvesti, većina ljudi ga stavi da sedne, polivaju ga vodom, umesto da ga stave da legne i da mu podignu ekstremitete, kako bi mu krv došla do mozga.

Mozak je osetljiv na nedostatak kiseonika i zbog toga je zapravo i došlo do kolapsa, predočila je Obradović.

Da bi se predupredila pojava tegoba usled promene vremena, naročito oluja, Obradović savetuje da se nosi prikladna garderoba i unosi mnogo više vode nego inače.

Smatra da bi bilo dobro da se na svakih 20 minuta unosi po jedna čaša vode, kada su ljudi na suncu izloženi ekstremno visokim temperaturama.