Nemanja Obradović: Zaista želim da živim ovde, ali u ovakvoj situaciji ne želim da imam potomke 1foto: screenshot

„Nije zagađena samo životna sredina, zagađen je ceo prostor, dijalog je zagađen, kao i komunikacija. Puna su nam usta demokratije, a mi, u suštini, ni ne znamo šta to znači. Nije demokratija to što se neko, negde pojavio i dobio priliku nešto da kaže, već je demokratija – dijalog. Prethodne vlasti imale su svojih grešaka, i danas živimo posledice tih grešaka, ali se isto tako, te greške ne rešavaju, nego se produbljuju još više“, kaže u razgovoru za Danas Nemanja Obradović, ekološki aktivista iz Temerina, o kojem se prethodnih dana govori pošto je premijerki Ani Brnabić u Nišu postavio pitanje o vojvođanskom problemu sa pijaćom vodom.

On je premijerki rekao da je za rešavanje problema sa pijaćom vodom u Vojvodini potrebno 710 miliona evra, a da je Telekom Srbija izdvojio 600 miliona evra za direktan prenos Premijer lige. Tada je istako da ga takva situacija brine i da mu nisu jasni proriteti.

Obradović je kaže da mu je premijerka odgovorila, poručivši mu da „zamenjuje teze i da će Temerin i Kikinda uskoro dobiti fabrike vode.“

-Non-stop na televiziji slušam kako imamo gomilu para, stalno se neki milioni spominju. Ne znam da li država nema para, pa ne rešava ovaj problem ili ima para, ali ih ulaže u neke druge stvari, kao, na primer, u stadion. Zaista mi nije jasno zašto se to pitanje ne rešava. Ja njoj nisam otkrio taj problem. To pitanje otvoreno je 18 godina, ne samo u Temerinu, nego i u Zrenjaninu i u drugim gradovima u Vojvodini.

Šta vas je motivisalo da reagujete i izreknete, može se reći, neočekivanu primendbu premijerki Ani Brnabić?

-Batut je još 2003. godine sproveo istraživanje, koje govori o stanju vode, koje je katastrofalno. Zaista želim da živim ovde, ali u ovakvoj situaciji ne želim da imam potomke na ovakvom tlu, zbog kojeg će biti u opasnosti da zarade tumor, rak ili bilo kakvu drugu bolest. Zato sam odlučio da u nekom momentu adresiram takav problem, u dva minuta koja su nam dali, iako to nije bila tema. Govorilo se o Zakonu o mladima i nacionalnoj strategiji o mladima za narednih deset godina. Poznajući situaciju u zemlji i ove blokade i proteste, imao sam potrebu da iskomuniciram o onome što me tišti u mojoj sredini. Problem je još veći sa našim neznanjem i nečinjenjem. To me boli i, između ostalog, sam zbog toga pokrenuo ekološku inicijativu u Temerinu.

Utisak je da država zaštitu životne sredine samo deklarativno ističe u prvi plan.

-Ako je prioritet države da svi budemo zdravi i živimo u bezbednoj sredini, onda očekujem da se neko postavi tako i da kaže da nam treba taj novac i da vidimo kako ćemo problem da rešimo. U Srbiji ima para, ako nema para, hajde da vidimo ko ih ima, da li ima privreda, da napravimo neki fond, da ulaže privreda, kako bismo to rešili i omogućili ljudima da žive, jer nas ovako teraju iz zemlje.

Smatrate da bi ekologija trebalo da bude ispred politike?

-Da. Ekologija treba da bude ispred politike, treba da nas ujedini. Svima su potrebni voda i vazduh. Životna sredina nije stvar poput automata u koji ubacite pare i izađe vam proizvod. U nju se ulaže godinama, a proces vraćanja na fabrička podešavanja traje decenijama. Kada počne rešavanje problema jezera fekalija u Temerinu, to će trajati 15 godina. Ukoliko bi sada krenuli u rešavanje pitanja vazduha, prodisali bismo tek za deceniju. Zbog toga nam trebaju garancije da će se ta pitanja rešiti u određenim, razumnim rokovima.

Nemanja Obradović: Zaista želim da živim ovde, ali u ovakvoj situaciji ne želim da imam potomke 2
foto FoNet Zoran Mrđa

Prethodnih nedelja održani su protesti i blokade, između ostalog, i zbog kompanije Rio Tinto. Uliva li vam nadu to što su ljudi na protest izašli zbog realnog problema, a ne politike?

-To je tračak nade i sve što nam danas treba. Nebitna je tema zbog koje izlazimo, bitno je da izađemo. Kada gledam opoziciju u Srbiji, to se više ne zna ko je prava, lažna, ovakva ili onakva. Voleo bih da se svi ujedine oko vazduha na primer, koji je postao nacionalni problem, uz gomilu drugih ekoloških bombi i problema, kako onih koji su sada prisutni, tako i onih koji nam dolaze zbog nebrige. Pored spornih zakona, ljudi su izašli na ulicu kako bi rekli da ne žele da žive u ovakvoj zemlji i da žele vazduh, vodu i zemlju. Tako sam shvatio poruku i zato jesam izašao na ulicu. Pored toga što je na tim protestima prebijen moj prijatelj Ivan Jularić, to me nije demotivisalo niti ugasilo želju da nadalje nastavim da učestvujem u protestima. Zakon jeste možda povučen, ali to nam nije rešilo nijedan problem i moramo i dalje da nastavimo da vršimo pritisak, dok se to ne reši i dok ne dobijemo garancije.

Da li nam je potreban strani kapital po svaku cenu?

-Privreda je bitna. Naša zemlja je doživela i prazne rafove i da se nema posla, moji roditelji su dugo bili bez posla i jako smo teško živeli. Bitno je da ljudi imaju posao, da se otvaraju pozicije i da industrija radi, ali ne na račun života, životne sredine i zdravlja. Nemam ništa protiv stranog kapitala, ali lokalnim privrednicima treba dati iste povoljnosti i uslove kao i strancima, s obzirom na to da lokalci imaju više obzira prema životnoj sredini u kojoj su odrasli.

Koliko je bitan dijalog u lokalnoj zajednici, koja je nukleus društva?

-Današnji problem je to što ne postoji zajednica, mesta gde se ljudi sreću, pričaju o problemima i zajedničkim inicijativama, o bazičnim potrebama. Toga sve više fali. Moramo graditi odnose u zajednicama i ljudi se moraju povezivati i sarađivati. U našem društvu nedostaje više razgovora i uvažavanja onog drugog.

Šta vidite kao glavni uzrok odlaska mladih iz Srbije?

-Kvalitet života. Ako nemam vodu i vazduh je zagađen kao, na primer, u Temerinu, gde je koncentracija amonijaka 39 odsto viša od dozvoljene, zbog farme svinja, živimo kao na deponiji, ne mogu da dišem, da pijem vodu, da nađem posao jer me škola nije pripremila za ono što se očekuje na tržištu, mladi i moji prijatelji odlaze. Sve više vidim priliku izvan ove zemlje. Vrednosti koje se promovišu na televiziji, rijaliti programima, sa kojima uopšte ne mogu da se povežem, niti zastupam te vrednosti, su slike koje me užasavaju, a koje gledamo u medijima. Kao mlad čovek sam potpuno demotivisan, utučen, apatičan i na kraju dana verujem da ništa ne mogu da promenim. To je slika današnjice koju moramo promeniti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.