Nenadić: „Mrdićevi“ dodatni troškovi

„To će biti troškovi, pre svega kroz organizaciju novih skupštinskih sednica, ali i niz indirektnih posledica koje je teže precizno kvantifikovati“, rekao je Nenadić FoNetu.

Kako objašnjava, troškove rada parlamenta nije jednostavno precizno izračunati, jer pretežni deo rashoda ne zavisi od toga koliko često zaseda, ali je izvesno da će dodatni angažman institucija generisati i neke nove izdatke – putni troškovi poslanika, prekovremeni rad zaposlenih.

Nenadić je ocenio da slučaj „Mrdićevih zakona“ predstavlja ilustrativan primer odnosa vlasti prema evropskim standardima, ističući da su izmene usvojene bez prethodnih konsultacija sa relevantnim domaćim i međunarodnim akterima, uključujući Venecijansku komisiju.

Prema njegovim rečima, da je postojala namera da se proveri usklađenost zakona sa ciljevima reforme pravosuđa, njihovo usvajanje bi bilo odloženo do pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije.

„U praksi smo videli suprotno – mišljenje je zatraženo tek nakon što su zakoni već usvojeni, proglašeni i počeli da se primenjuju“, naveo je Nenadić, upozorivši na šire posledice po odnose Srbije sa Evropskom unijom.

„Donošenje ovih zakona bez prethodnih konsultacija, ne samo sa Venecijanskom komisijom, već i sa domaćom stručnom javnošću i Evropskom komisijom, narušilo je poverenje između vlasti u Srbiji i evropskih institucija“, ocenio je Nenadić.

Govoreći o efektima primene zakona, on je istakao da je jedna od spornih odredbi dovela do vraćanja tužilaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal u matična tužilaštva, što može izazvati zastoje u osetljivim istragama.

„Kolike će tačno posledice biti, mogu proceniti jedino nadležni u samom tužilaštvu, ali je jasno da ovakve promene neminovno utiču na kontinuitet rada“, rekao je Nenadić.

On smatra da problem prevazilazi konkretne zakonske izmene i ukazuje na širi obrazac u zakonodavnoj praksi.

„Umesto da se rešavaju već prepoznati problemi, često se stvara utisak da se otvaraju novi, čime se dodatno usporava napredak i opterećuju institucije“, naveo je Nenadić.

Kao ključnu pouku iz ovog slučaja, programski direktor Transparentnosti Srbija predlaže izmene procedura u radu Skupštine Srbije.

„Potrebno je obezbediti da nijedan zakon, bez obzira na to da li ga predlažu poslanici ili Vlada, ne može biti usvojen bez prethodnih konsultacija sa javnošću, relevantnim institucijama i uz adekvatno obrazloženje“, naveo je Nenadić.