Foto: OŠFGIstraživački tim Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“, obišao je još jednu lokaciju na kojoj je utvrdio nezakonitu seču većih razmera u šumama kojima gazduje Eparhija sremska.
Iz analize Osnove gazdovanja šumama Eparhije sremske (GJ 3826), utvrdili su da su seče u suprotnosti sa ovim dokumentom, a ekološka katastrofa dešava se u Nacionalnom parku „Fruška gora“ u zoni drugog stepena zaštite. Deo posečene šume graničio se sa područjem prvog stepena zaštite.
Kako ističu, na jednom delu (u odseku „a“), posečena je površina 5,85 hektara. Urađena je potpuna seča izdanačke bukove šume stare 117 godina.
Po Planu gazdovanja ovde je urađena seča obnavljanja od 2017. do 2022. godine i nikakve dalje seče nisu bile planirane niti su smele da se dese.
U drugom delu u (odseku „c“), površine 3,11 hektara je učinjena potpuna seča izdanačke šume hrasta kitnjaka stare 117 godina.
U OGŠ je planirana takođe samo seča obnavljanja koja je već urađena u pomenutom razdoblju od 2017. do 2022. godine.
U trećem delu (u odseku „b“) površine 4,73 hektara, posečena je mlada lipova šuma stara 15 godina. U OGŠ je planirano „čiššćenje u mladim prirodnim sastojinama“, a ne totalna seča.
„Ceo ovaj prostor graniči se sa površinama koje su u zoni prvog stepena zaštite, pa je to dodatna nezakonita radnja shodno regulativi iz Zakona o zaštiti prirode. Podneli smo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor šumarskoj inspekciji. Ovo se više ne može nazvati ni intenzivnim gazdovanjem šumama, već je ovo intenzivno masakriranje neviđenih razmera na celom području NP Fruška gora. Država bi morala da uvede prinudnu upravu u NPFG, ako je to uopšte pravno moguće“, saopštavaju iz OŠFG.
Dragana Arsić iz ovog Pokreta, kaže da su prve dojave o nezakonitoj seči na južnim padinama Fruške gore dobili pre mesec dana.
– Ovo je kulminacija intenzivnog gazdovanja šumama. Odnosno, ovo što se sada dešava je na nivou pustošenja šuma. Negde smo to i očekivali da će se desiti znajući kako je urađen plan Osnova gazdovanja šumama. Vrlo nestručno. Firma koja je definisala te planove je radila pre svega u sopstvenom interesu. Potpisnici tih dokumenata o gazdovanja šumama su ubrzo počeli da osnivaju svoje firme za seču i da sklapaju ugovore, poput ovog sa Eparhijom sremskom – rekla je Arsić.
Ako čovek koji je potpisao planove gazdovanja šumama nakon par godina počne da ih seče, jasno je da tu nešto nije u redu i da pričamo o sukobu interesa, dodaje ona.
Kako ističe, najpogubije od svega su oplodne seče u kojima šumari zapravo ogole padinu, poseku sva stara stabla, a da podmladak još nije ojačao, odnosno ni nema ga, što je protivzakonito. Tada dobijemo zaparloženu šikaru iz koje je posle teško raste šuma i takvih padina je sada jako puno.
Ono što se trebalo uraditi kroz 70 godina, postepenim oplodnim sečama, na Fruškoj gori je učinjeno u deset godina. U tom smislu, kako objašnjava Arsić, to katastrofalan način planiranja gazdovanjem šumama.
Razlike, da li šumama gazduje Nacionalni park odnosno država ili crkva, kaže nisu velike.
– Intenzivne su seče i na jednoj i na drugoj strani. Sa NP je situacija malo drugačija jer možemo da tražimo zahteve za informacije od javnog značaja i imamo koliko-toliko neku komunikaciju. Ali sa crkvom nema nikakve komunikacije i to je ono što je jako loše. Na ovaj problem su ukazivali redom svi naši stručnjaci kada se vraćala imovina crkvi. Oni su bili za to da im se vrati u novcu ili zamenom za njive, međutim crkva je insistirala da to budu šume. Stav stručnjaka kako će to biti pogubno po zaštitu prirode sada je svima jasan. NP trenutno nema kapaciteta da sprovodi zakone o zastiti prirode na teritoriji koju obuhvataju, niti mogu da kontolišu šta se dešava u šumama Eparhije sremske – nastavila je Arsić.
Od prijave inspekciji kaže ne očekuje puno, eventualno prekršajno kažnjavanje. To svakako neće sistemski rešiti problem.
Ono što bi moralo da se uradi je kako kaže, obustavljanje seče i donošenje moratorijuma na seču dok se ne donesu novi i stručni planovi gazdovanja šumama. Trenutni OŠG važi do 2026. godine, nakon čega će biti urađen novi desetogodišnji plan.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
