Foto: Z. S. M./ArhivaTo nikako nije slučajno i više nikoga ni ne iznenađuje. Iz budžeta se finasiraju samo oni „mediji” koji nemaju veze sa novinarstvom i najviše su puta prekršili kodeks, ali su direktno u funkciji SNS-a i lika i dela Aleksandra Vučića, a ne javnog interesa i informisanja građana, komentari su sagovornika Danasa na činjenicu da su na prvih 100 medijskih konkursa Alo, Informer i ćerke firme dobile skoro 100 miliona dinara.
Početkom vikenda Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da su na prvih 100 medijskih konkursa Alo, Informer i ćerke firme dobile skoro 100 miliona dinara. Na osnovu dosad završenih 100 konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji za 2026. godinu podeljena su sredstva u ukupnoj vrednosti od više od milijardu dinara, objavio je ANEM.
Oni su podsetili i da tri lokalne samouprave i dalje kasne s objavljivanjem konkursa za ovu godinu, s obzirom na to da je rok bio 1. mart, a to su Surdulica, Vrbas i Gadžin Han.
A, na prvih 100 završenih medijskih konkursa, analiza ANEM pokazuje da je najviše sredstava dobila Radiotelevizija Pančevo – ukupno skoro 31,5 miliona dinara, te Kopernikus Cable Network iz Niša 30,5 miliona, Zona plus iz Niša – 29,6 miliona, pa INI media iz Niša 26 miliona.
Stepanović (Nova ekonomija): Flagrantna zloupotreba javnog novca u stranačkom interesu
Za Biljanu Stepanović, direktorku i glavnu urednicu Nove ekonomije raspodela novca na medijskim konkursima problematična je od samog dolaska „naprednjaka” na vlast.
– A poslednjih godina je sasvim eskalirala otvorena zloupotreba javnog, državnog novca za pomoć onim medijima, a najčešće „medijima” koji tu funkciju u javnom interesu i ne vrše, već su ili partijsko glasilo vladajuće stranke, ili su direktno u službi samog Aleksandra Vučića i nemaju nikakvih dodirnih tačaka ni sa informisanjem, ni sa istinom, ni sa Kodeksom novinara. Takvi su recimo Informer i Alo. I eto, baš te dve pojave u medijskom prostoru, bez i jedne odlike medija, koje su najviše kršile Kodeks novinara, dobile su najviše javnog novca, kaže ona.
Prema njenim rečima ovo nikako nije slučajno, to sigurno niko i ne misli.
– Ovo je flagrantna zloupotreba javnog novca u stranačkom interesu i u interesu prvog čoveka vladajuće klike, a nikako u javnom interesu. To je i očekivano, jer to je njihova politika – ko nije sa nama, taj je protiv nas i ne samo da mu ništa nećemo „dati” nego ćemo učiniti sve što možemo da taj i nestane. Tako se ova klika odnosi prema svim državnim resursima, državnoj kasi, javnom novcu i javnim dobrima u svim segmentima, a naročito u medijima, ističe ova naša sagovornica.
I poslove, podseća ona, dobijaju preduzeća koja su u njihovom vlasništvu, tendere, kredite, povlašćene cene, sve. Isto je i u medijima.
– Do pre par godina su profesionalni mediji, da se zadovolji forma, ponekad dobijali na medijskim konkursima bar propisani minimum sredstava, po par hiljada evra, a sad ni to. Ni dinar više ne sme da ode u ruke „neprijatelju”, surovo je realna ali tačna Biljana Stepanović, u svojoj izjavi za Danas.
Švarm: Udar na prave medije i održavanje onih koji seju najpoganiju režimsku propagandu
Da ovakva „raspodela” javnog novca u partijske i lične svrhe više nikog i ne iznenađuje slaže se i Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme.
– Nažalost, jedan od temelja na kojima stoji Vučićev režim jeste, propaganda i udar na profesionalne, slobodne i nezavisne medije. To je i razlog zbog čega ovaj režim, te medije poput Informera i drugih koji krše apsolutno sve što postoji u novinarstvu održava kako bi mogli i dalje da raspamećuju narod i seju najpoganiju režimsku propagandu, smatra on.
Dakle, to nije iznenađenje.
– To znamo odavno, a sada i vidimo koliko je zapravo režimu stalo do tih medija, zaključuje Filip Švarm kratko i jasno.
Milošević Tanasijević (Res Publika): Medijska zajednica negoduje nadležni ne obraćaju pažnju na kritike i zakone
Raspodela novca medijima putem konkursa za projekte već godinama je nefer i obesmišljena, kaže Marija Milošević Tanasijević, aktivistkinja udruženja Res Publika iz Kragujevca koje se već godinama bavi ovim problemom na lokalnom nivou.
– Konkursne komisije, lokalne samouprave, ali i resorno ministarstvo, potpuno zanemaruju smisao ovog procesa – da se građanima obezbede kvalitetni i raznoliki sadržaji o temama važnim za svakodnevni život. Ovakva praksa štetna je za budžet, za lokalne medije koji se trude da u veoma teškim uslovima rade svoj posao profesionalno, ali i za celo društvo kojem se umesto objektivnog informisanja podmeću propaganda i manipulacija, podseća ona.
Nalazi istraživanja kolega iz ANEM-a u skladu su sa trendom koji je Res Publika, kao organizacija koja godinama analizira i dokumentuje trošenje novca iz kragujevačkog budžeta na medije, primetila na mikro nivou.
– Naime, poslednje dve godine gotovo sav novac, kako za projekte, tako i za reklamiranje i subvencije (u slučaju Radio televizije Kragujevac koja se još uvek izdržava javnim novcem) sliva se u propagandna glasila, fantomska udruženja i firme čije je vlasništvo nedovoljno transparentno. To od 2021. do 2024, bar u Kragujevcu nije bio slučaj. Mediji poput Srpskog telegrafa bili su omiljeno mesto za oglašavanje gradske uprave, ali su lokalne redakcije koje nastoje da izveštavaju profesionalno i u javnom interesu dobijale novac za manje projekte. Iako je i tada raspodela bila nepravedna, a proces imao mnogo manjkavosti, iz današnje perspektive to je bilo iole korektno, kaže ona.
Poslednjih godina, čini joj se, što više medijska zajednica negoduje i ukazuje na neregularnosti u javnom finansiranju medija, nadležni ne obraćaju pažnju ni na kritike ni na zakone, zaključuje Marija Milošević Tanasijević svoju izjavu za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
