Nije misteriozni virus, deca vraćaju "imunološki dug": U Srbiji kod dece nije potvrđen nijedan slučaj novog hepatitisa 1Foto: (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Novi tip akutnog hepatitisa nepoznatog porekla koji se poslednjih nedelja širi među decom u sve više zemalja sveta, još uvek nije registrovan u Srbiji, iako se sumnjalo da bi devetogodišnji dečak koji leži na Institutu za majku i dete u Beogradu mogao da bude prvi zvanično zabeleženi pacijent.

S obzirom na teške oblike bolesti, Institut za javno zdravlje Batut poslao je dopis svim zdravstvenim institucijama u kom se insistira da prijave svaku sumnju ili potencijalni slučaj akutnog hepatitisa nepoznatog porekla kod dece.

Iako dečak, prema pisanju medija, ima oštećenja jetre čije poreklo nije poznato, iz Instituta nisu potvrdili da se radi o novom tipu akutnog hepatitisa, ali nisu ni odgovorili na pitanje Danasa da li postoji mogućnost da se radi upravo o tom oboljenju.

Naš list nije dobio odgovor ni iz Batuta da li je bilo prijava sumnjivih stanja oštećenja jetre kod dece, a da uzrok nije poznat.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj slučajeva „misterioznog hepatitisa“, kako ga često nazivaju, porastao je na najmanje 228 dece u 20 zemalja, uz još preko 50 slučajeva pod istragom.

To je rezultiralo jednom potvrđenom smrću i četiri dodatna smrtna slučaja koja su verovatno uzrokovana istom bolešću. Velika Britanija je trenutno vodeća u svetu sa 145 slučajeva retkog hepatitisa, a slede SAD, Španija i Izrael, Holandiji, irska, Danskoj, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Belgiji, Rumuniji…

Kod skoro polovine dece, njih najmanje 74, otkriven je adenovirus zbog čega se pretpostavlja da bi on mogao biti uzročnik akutnog hepatitisa među decom. Ono što međutim zbunjuje lekare jeste činjenica da adenovirus ne izaziva simptome kakvi su viđeni u ovom slučaju.

– Kada isključimo sve poznate razloge, i infektivne i neinfektivne, onda kažemo da je to akutno oštećenje jetre nepoznatog uzročnika. Ovde se ne radi ni o kakvom misterioznom hepatitisu, i mi jesmo ranije upoznati sa tim, kaže za Danas infektolog Dragan Delić.

On objašnjava da je akutni hepatitis širok pojam i novonastalo zapaljenje jetre praćeno oštećenjem ćelija jetre. NJega daju infektivni agensi, ali i mnogi drugi neinfektivni. Postoje i hronični hepatitisi gde oštećenje jetre traje duže od šest meseci, nastavlja dr Delić.

-Od infektivnih agensa ima i bakterija ali najčešći su virusi. I to primarno hepatotropni virusi koji su i dokazani u Srbiji, to su virus hepatitis A, B, C, D i E. Međutim, pored tih registrovanih, primarno hepatrotropnih virusa, koji deluju primarno prema jetri, postoje i potencijalno hepatotropni virusi, koji u sklopu druge infekcije, drugog organa, sistema ili tkiva, daju oštećenje i jetre. Dakle, postoji veliki broj virusnih uzročnika hepatitisa. Međutim, postoji i velika grupa neinfektivnih uzroka, kao što su toksično-medikamentozni, kada se jetra ošteti lekovima i raznim toksinima. Postoje i brojne autoimune bolesti jetre, metaboličke bolesti, zatim ishemijski hepatitisi, kada jetri nedostaje kiseonik iz različitih razloga, nabraja brojne uzroke ove bolesti naš sagovornik.

Delić objašnjava da, od kada je 1995. otkriven poslednji virus hepatitis E, akutna oštećenja se testiraju na sve, pa je te godine i uveden termin akutno oštećenje jetre nepoznatog uzročnika.

– Svakako se od tada pojavljuje, mi godišnje kod šest do osam odsto bolesnika koji su ležali na odeljenju, a imali akutno oštećenje jetre, nismo dokazali koji je uzročnik takvog oštećenja. Prema tome, susrećemo se sa takvim nalazom, i kod dece i kod odraslih, bilo je i smrtnih ishoda. Za mene kao kliničara to nije ništa novo. Radili smo i biopsije jetre kod tih osoba i patolog bi nam odmah odgovorio da histopatološki nalaz najviše odgovara virusnoj etiologiji. Sada mi pokušavamo da te viruse dokažemo u toj krvi, u Institutu za genetiku i genetički inženjering, a videćemo da li ćemo uspeti u tome. To je jedan deo priče, nešto sa čim se susrećemo redovno, zato nije „misteriozno“ nego akutno oštećenje jetre, ali sa nepoznatim uzročnikom, naglašava Delić.

On, međutim, podseća da su Amerikanci navodno dokazali kod većine obolele dece adenovirusnu infekciju.

– Adenovirus je takođe poznat virus, pre svega kod dece predškolskog i školskog uzrasta, i kada bi sve nas odrasle testirali, gotovo kod svih bi našli zaštitna antitela IGG klase. Tu infekciju smo preležali. Ali, adenovirusi imaju 49 serotipova, dosta različitih. Neki se prenose kapljičnim putem, najčešće, neki putem kontakta, a neki fekalno-oralnim putem, dakle, to je bolest prljavih ruku. Kapljičnim putem su najčešće infekcije gornjih disajnih puteva i to smo viđali, to je faringo-konjuktivalna groznica, gde imate upalu konjuktiva, ždrela, povišenu temperaturu i povećane limfne žlezde na vratu, što je često kod školske dece. Neki adenovirusi mogu da daju upalu pluća ili upalu moždanica (zarazni meningitis), viđali smo čak i encefalitis sa adenovirusom, gastroenteritise ili gnojnu anginu, koju obično izazivaju bakterije, kaže Delić.
Ističe da je adenovirus 41 najčešće prouzrokovao povišenu temperaturu, povraćanje i proliv, a kod dečaka upalu mokraćnih puteva i bešike sa prisustvom krvi u mokraći.

– Dakle, to je dosta potentan virus koji daje zaista šarenu kliničku sliku, a ima mnogo serotipova, ističe Delić i dodaje da do sada nije viđan hepatitis, odnosno oštećenje jetre sa ovim virusima do sada, ili je viđan isključivo kod imunokompromitovanih osoba.

– Dakle, kod pacijenata koji imaju imunosupresiju, recimo kod onih koji imaju transplantirane organe, pa primaju kortikosteroide, ali kod imunokompetentnih ne. Tako da je pravo pitanje da li se taj virus promenio pa je postao prijemčiv da ima afinitet i kod ljudi koji su imunokompetentni, i to će istraživanja pokazati, pokazaće da li je zaista adenovirus kriv ili možda neki drugi, navodi Delić.

Naš sagovornik takođe napominje da će odgovor na pitanje da li je adenovirus uzrok neobičnih akutnih hepatitisa kod dece, javnost saznati veoma brzo, verovatno u narednim danima.

– Medicina je toliko napredovala da zaista očekujem brzo sekvenciranje tog genoma virusa. Kinezi su za korona virus pročitali gen za desetak dana, verujem da će i na zapadu to uspeti. SZO je najavila da će ta informacija uskoro biti dostupna, i da se na tome već radi, a s obzirom da je metoda nova i dostupna, očekujem brzo saopštavanje rezultata. Onda ćemo znati da čli je to identičan virus ili se nešto promenilo u njemu, naveo je Delić i podsetio da se koronavirus uopšte ne razmatra u vezi sa ovim oboljenjem.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis rekao je ranije za Danas da se slučajevi najpre mogu objasniti infekcijom adenovirusom i da ne postoji uticaj kovida 19.

On je dodao da je jedna od pretpostavki, „koja na posredan način ima veze sa kovidom“, da se ovo dešava zbog svojevrsnog imunološkog duga, odnosno da je zbog smanjenog kontakta sa virusima tokom pandemije usled mera prevencije i zatvaranja došlo i do manje otpornosti na viruse.

Simptomi
Roditelji mogu lako da prepoznaju kliničku sliku. Prvo imate fazu pre pojave žutila. U toj fazi koja traje obično nekoliko dana, dete ima muku, gađenje, slab apetit, malaksalost, može da povraća i da ima povišenu temperaturu. Posle te faze, javlja se tamna mokraća boje piva, žutilo beonjače, žutilo kože i na kraju se javi svetla stolica. To je klasičan tok jednog manifestnog akutnog virusnog hepatitisa. Međutim, često virusni hepatitisi prođu bez simptoma, pa najčešće prođu nedijagnostikovani, naglašava Delić.

Higijena najbolja prevencija
Infektolog Delić naglašava da za hepatitis B ili C, ali i neke druge viruse, postoje antivirusni lekovi, dok za adenovirus lek ne postoji.
– Amerikanci jesu nešto pokušali, ali uglavnom je terapija mirovanje, ležanje, odmaranje, i trebalo bi da se tokom vremena organizam izbori sa virusom, kaže Delić.
Ipak, naglašava da je najbolja zaštita prevencija, odnosno higijena. „Lična higijena je veoma bitna, pranje ruku, da se ne pije tečnost iz istih čaša ili flaša, što deca često rade. Podrazumeva se i spremanje hrane kvalitetno i po pravilima. To su mere zaštite koje važe za sve respiratorne i crevne infekcije“, jasan je Delić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.