Foto: J. Patarčić/DanasDa slab vid nije prepreka da se stvori delo vredno višeminutnih ovacija, pokazali su Karmela Kurtović, Mića Grba, Marina Gencel, Tajana Bulajić, Ivica Antolović, Boris Čegar, Radica Stojčevska i Marica Kovačević, članovi Udruženja slepih i slabovidih Subotice koji su izveli predstavu “Radovanka Treća” u režiji Branislava Trifkovića i potpuno oduševili sve one koji su nakon sat vremena svedočenja njihovom glumačkom umeću imali samo reči hvale.
Kada se 2019. godine pridružila Udruženju slepih i slabovidih, Radica Stojčevska nije ni slutila da će jednoga dana sa svojim kolegama igrati u predstavi.
Zato kada je dobila ponudu, ne samo da ju je rado prihvatila, već je i, kako kaže, odmah naučila tekst, jer je nije bilo strah da izađe na pozorišnu scenu.
“Nije mi bilo teško, nego sam bila presrećna”, započinje priču Radica.
“Po profesiji sam učiteljica i u ono lepo vreme, uvek sam imala predstave za svaki razred sa decom, tako da sam u to vreme ja učila decu da glume, a nikad mi nije palo na pamet da ću jednog dana ja glumiti. I otišla sam u penziju, a evo, posle toliko godina mi se pružila prilika da glumim i da pod stare dane obučem venčanicu, što mi je najdraže”, ističe naša sagovornica.
Kako objašnjava, u vreme kada se udavala, nije imala lepu haljinu, zbog čega joj je drago što je u osmoj deceniji dočekala da obuče redovnu venčanicu tumačeći lik Georgine, čime je osvojila publiku.
“Jako su zadovoljni i jako puno aplauza dobijem, jer sam među svima najstarija, a igram najmlađu ulogu. Najstarija sam, a igram mladu”, našalila se Radica, koja će sledećeg meseca proslaviti 72. rođendan.
Radica kaže da je veoma srećna zbog uspeha predstave, ali da joj je posebno drag kolektiv čiji je deo i što ima priliku da se zajedno sa njima druži kako na sceni, tako i van nje.
“Meni ovo puno znači, zato što mi je muž umro i ja sam ostala sama. Meni je ovo spas. Imam gde da izađem, imam sa kim da se družim i jedva čekam da se sastanemo, da budemo zajedno i eto, sad se pojavila ova predstava i nadam se da ću i dalje nastaviti da učestvujem u njoj koliko mogu”, poručuje Radica.
Predstava je rađena po tekstu Dušana Kovačevića, a kako objašnjava reditelj Branislav Trifković, nastala je sasvim slučajno, nakon razgovora sa njegovom prijateljicom, psihološkinjom Majom Gvozdenović.
“Mi smo inače ranije radili zajedno u ‘Kolevci” i pravili smo predstave sa decom iz ‘Kolevke’, pa se tako nađemo, pitamo za zdravlje na kafici, i ona meni ispriča kako je sa divnim ljudima iz Udruženja slepih i slabovidih imala radionicu. Odmah sam je pitao što ne bismo napravili neku predstavu i tako je sve počelo. Maja je predložila njima, ja sam napravio jedan sastanak i ljudi su prvo bili iznenađeni. Kakva predstava, kakva gluma, jer niko od njih nikada u životu nije glumio, nije ni sanjao o tome”, kaže Trifković.
“Onda sam im rekao: ‘Slušajte ljudi, nama je bitno da mi zajedno radimo nešto, da nama bude dobro, a da li će to biti predstava od 10 ili 30 minuta, da li će uopšte biti predstava od sat i po vremena, to ćemo da vidimo kad budemo radili. Hajde da se lepo družimo’. I zaista smo se divno družili, slagali, pili kafice, smejali se, znači ovo je jedna pozitivna i topla ljudska priča i to je meni bilo dovoljno”, dodaje reditelj.
Trifković kaže da se u režiranje predstave upustio bez mnogo prethodnih priprema i predrasuda, “kao da radim sa glumcima iz Holivuda”.
“Svestan sam njihovih nedostataka, ali oni imaju puno više, da tako kažem, dostataka. Puno su više na zemlji i puno mi je draže sa njima bilo raditi, nego nekad sa profesionalcima, zašto što su ovo pravi ljudi. Ovi ljudi nisu zaboravili emociju, nisu zaboravili ljubav, žive normalnim životom. Njima je malo dovoljno da budu zadovoljni i bilo je zadovoljstvo, bilo je fenomenalno i bilo je nestvarno raditi sa njima”, podvlači Trifković.
Tako je iz čiste ljubavi, kako naglašava reditelj, nastala jednočasovna predstava “Radovanka Treća”, za koju je teško proceniti kome je draža – publici, glumcima ili njemu i njegovim saradnicima.
“Šta se može iz ljubavi stvoriti? Može se stvoriti nešto lepo, nešto predivno i mi smo napravili tu predstavu, a ono što je najvažnije, jeste da je publika bila zatečena, glumci su bili zatečeni i mi, koji smo sve to spremali, bili smo zatečeni. Znači, sve tri strane su bile prezadovoljne i nastavili smo da letimo i dan danas lebdimo negde gore”, zadovoljno će Trifković.
Predstava Udruženja slepih i slabovidih Subotice je, osim nekoliko izvođenja, dobila i poziv da u oktobru učestvuje na Međunarodnom festivalu pozorišta za slepe u Zagrebu, gde će zajedno sa još pet ansambala iz celoga sveta, izvesti ovaj komad.
“To nam je šlag na tortu, da malo putujemo, da srećemo druge kolege i razmenjujemo iskustva. Divno smo izvođenje predstave imali na gostovanju u Novom Sadu u Pozorištu mladih i nemamo velike ambicije, jer je svaki mali komadić dovoljan da budemo srećni, zadovoljni i zahvalni na tome”, poručuje Branislav Trifković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
