foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Udaranje, guranje, hvatanje za gušu i vređanje, obeležili su početak sednice novosadskog parlamenta na kojoj je u utorak izglasana Odluka o izradi Plana generalne regulacije prostora između primarnog odbrambenog nasipa uz kasarnu Rečne flotile i Ribarskog ostrva, odnosno kako je to u javnosti prozvano – „Novi Sad na vodi“.
Opozicija predvođena strankom „Zajedno“ pozvala je građane i aktiviste da se pridruže protestu koji je počeo od 9 časova, sat prije same sednice. Dva člana ove partije, Mladen Cvijetić i Radovoje Jovović, zatražili su da prisustvuju sednici, ali odgovor od predsednice Skupštine Jelene Marinković Radomirović nisu dobili.
To je bio povod da pokušaju da uđu unutra, odnosno da nekako stupe u komunikaciju sa službama novosadskog parlamenta. Obezbeđenje im to nije dozvolilo i u jednom momentu pretilo je da situacija potpuno eskalira. I na jednim i na drugim vratima Skupštine, došlo je do naguravanja, vređanja i upućivanja ozbiljnih pretnji.
Mladen Cvijetić iz stranke „Zajedno“ kaže da je u sukobu sa obezbeđenjem dvoje ljudi lakše povređeno, ali da nema svrhe pokretati bilo kakve pravne postupke, jer tužilaštvo svaki pokušaj opozicije da se žali na neke od organa uprava sistematski odbacuje.
„Oni su pre svega fizički nasrnuli na nas. Mi smo sa podignutim rukama pokušali da uđemo. Nikada nismo bili nasilni, niti smo ikada ikog udarili, pogovoto ljude iz uprave. Napali su nekoliko naših aktivista, tu je bilo i verbalnog nasilja, ali i pretnji pre svega privatnog obezbeđenja Intersec koji su i ovde angažovani da nas batinaju, kao i kada se usvajao novi Generalni urbanistički plan. Obezbeđenje Intersec-a nam je pretilo da će nas „razmontirati“, „rasklopiti“ i naći na ulici“, rekao je Cvijetić.
Kako dodaje, pola ljudi iz obezbeđenja nije imalo legitimaciju, a u vređanju i pretnjama prednjačili su zaposleni u pomenutom Intersec-u.
Cvijetić navodi i da se od desetina tačaka na sednici nije našla niti jedna za pomoć porodicama koje su u Novom Sadu i okolini izgubile krov nad glavom u superćelijskoj oluju, a takvih ljudi ima mnogo. Dapače, umesto toga raspravlja se o izgradnji eltinog naselja za bogate.
„Ovo je prvi plan koji se usvaja, treba da se usvoje još dva, kao i detaljna regulacija. Sve to mora da prođe kroz Skupštinu grada i mi pokušavamo da sprečimo ta usvajanja do lokalnih izbora koji se očekuju na proleće, kada se nadamo se da će doći do političkih promena u gradu, nakon čega bi stopirali „Novi Sad na vodi“, ali i odbacili čitav GUP. Uložićemo i žalbu Bernskoj konveciji povodom gradnje ovog projekta“, nastavio je Cvijetić.
Aktivista „Zajedno“ Srđan Marković iz Beograda, koga je obezbeđenje grubo izguralo sa ulaza, a zabeležena fotografija tog okršaja obišla domaće medije, kaže da su oni pokušali pristojno da razgovaraju, ali je obezbeđenje krenulo da zatvara vrata kako bi prekinuli svaku komunikaciju, što je on pokušao da spreči.
„Stao sam na vrata kako se ne bi zatvorila i tu je došlo do haosa. Pokušavali su da me sklone sa vrata. Nisam imao neke povrede, pa ne nameravam nikog da tužim. Treba napomenuti da su unutra u Skupštini bili raspoređeni batinaši iz Intersec osiguranja koji su nas ranije tukli kada se usvajao GUP. Oni su na prvu liniju stavili ljude iz obezbeđenja Skupštine, ali nas je unutra čekalo privatno obezbeđenje“, rekao je Marković.
Demonstranti su pokušali da spreče i ulazak odbornika na sednicu. Međutim, većina njih je već ranije ušla ili je to učinila na neki od sporednih ulaza, jer je na sednici na kraju bilo 53 od 78 odbornika, od čega je njih 46 diglo ruku za početak projekta „Novi Sad na vodi“.
Kola su se ironično slomila na Miloradu Mirčiću, odborniku Srpske radikalne stranke, kom okupljeni nisu dali da uđe unutra, iako su radikali kao opozicija u Novom Sadu glasali protiv ovog projekta.
On je pokušao „na mišiće“ da uđe na sednicu i u jednom momentu počeo je da gura ženu na ulazu koja mu je preprečila put, da bi ga Srđan Đurić iz „Zajedno“ bukvalno podigao i sklonio sa vrata.
Mirčić koji je još 1993. godine bio predsednik novosadskog parlamenta ipak se pokazao kao uporniji ili veštiji, pa je dočekao trenutak nepažnje aktivista i ugurao se između obezbeđenja u skupštinski hol.
„Čovek sam koji je u 67. godini života i prvi put, a dugo sam u politici, doživljavam ovakvo nešto u Novom Sadu. Bilo je protesta, okupljanja, protivljenja, ali nikada nije bilo fizičkog nasrtaja na bilo kojeg odbornika ili funkcionera Novog Sada“, naveo je Mirčić za skupštinskom govornicom nakon problema na ulasku.
Po njegovim rečima, kada su okupljeni videli da ne mogu da ga spreče da prisustvuje sednici i da uđe kroz glavni ulaz, počelo je vređanje, te ističe da su drugi odbornici koristili alternativne ulaze u lokalni parlament.
Dan nakon incidenta, Mirčić je za Danas kratko prokomentarisao kako mu ljudi koji hoće da na ulici menjaju stvari, „nikad nisu bili interesantni i zanimljivi“.
„Znam kakva je njihova sudbina. Svi ti koji zagovaraju anarhiju na kraju od nje stradaju. Princip radikala je potpuno jednostavan, nema tog koji nas može da spreči da obavljamo svoju funkciju, da li je to odbornik, poslanik ili neka treća, za koju nas je narod izabrao. Oni to ne mogu da shvate zato sto su menjali više stranaka i ideologija, svakog dana kod njih je neka promena“, rekao je Mirčić.
Na pitanje da prokomentariše kako je ipak uspeo da uđe na sednicu, dodaje, „malo ih je bilo, tako sam i ušao“.
Narodni poslanici Jelena Kalajdžić, Nebojša Novaković i Nebojša Cakić, takođe su pokušali da uđu na sednicu, ali im to nije dozvoljeno.
Sa druge strane, gradonačenik Novog Sada Milan Đurić na pitanje zašto aktivistima i građanima nije dozvoljeno da se obrate odbornicima u parlamentu, odgovorio je kako postoji procedura.
„Da bi se neko obratio, mora da se zatraži od predsednice Skupštine da se obrati i predsednica procenjuje da li će se to desiti – to se radi i za i članove veća, čak mora da se da saglasnost i glasa da bi se direktori preduzeća obratili. Protest je legitiman, a mi ćemo da radimo svoj posao“, navodi gradonačelnik.
Dodaje da je pitanje za predsednicu Skupštine grada da li je dobila bilo kakav zahtev, a koji je na uvid dat medijima ispred zgrade gradskog parlamenta.
„Meni je predsednica rekla da nije dobila nikakav zahtev. Odbornici su izabrani u Skupštini grada, od strane građana“, kratko je zaključio Đurić.
Pomeranje nasipa zbog velsačke staze, a ne novih dvadesetospratnica
Podsetimo, građani i aktivisti koji su skupili više od 15.000 primedbi na GUP, smatraju da će „Novi Sad na vodi“ uništiti poslednju prirodnu oazu Ribarskog ostrva, Šodroša i Kameničke ade. Sumanut je ističu i zbog činjenice što se najavljuje pomeranje nasipa za 500 metara u korito reke, samo da bi privatna kompanija „Galens“ došla do vrednog zemljišta brodogradilišta koje je ranije kupila.
Prostor nekadašnjeg brodogradilišta je plavno područje, ali je sada postalo i građevinsko zemljište, okarakterisano kao opštegradski centar, što u prevodu znači da za spratnost više nema prepreka sem same mašte investitora.
Iz Javnog preduzeća „Urbanizam“ koje zdušno brani GUP, ranije su rekli da nasip pomeraju nekoliko stotina metara u korito reke zbog veslačkih staza, a ne iz razloga da investitor dođe do vrednih parcela nekadašnjeg brodogradilišta gde je predviđenja gradnja mastodonskog stambenog kompleksa sa dvadesetospratnicama.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
