Mihailo Džoganović sa motorima, foto: J. PatarčićPrvo što za oko zapadne, jesu jarke boje koje poigravaju na svetlu kao da su žive, a potom i delovi do te mere izglančani da je u njima moguće videti sopstveni odraz. Tako danas izgledaju “Tomos” motori iz sedamdesetih godina, kojima je mladi Mihailo Džoganović iz Subotice udahnuo novi život, restaurirajući ih do najsitnijih detalja.
“Uzeo sam ga u skroz originalnom stanju. Nije trebalo mnogo delova da se menja, falila je možda koja stvar, ali su niklovani delovi bili zarđali, farba matirala, mašina isto. Nije išao nikako, nije dobro palio”, počinje priču Mihailo, pokazujući na “Tomos” 15 SLC iz 1979. godine, prvi motor koji je restaurirao.
Znajući da je pred njim mnogo posla, Mihailo kaže da se u početku premišljao da li da se uopšte upušta u restauraciju ovog crvenog dvotočkaša, ali je prelomio u trenutku kada ga je rastavio na delove, što je bila tačka bez povratka.
“Bilo je, hoću ga sređivati ili neću. Rastavio sam ga i onda sam odneo delove na peskarenje, cinkovanje, niklovanje. Kada je sve bilo gotovo, polako sam počeo da ga sastavljam, što je bilo milina raditi. To je bilo prošle godine, a sve je trajalo sigurno jedno pola godine zato što sam radio dosta laganim tempom”, objašnjava mladi Subotičanin.
Ove godine je restauritao još stariji model, za koji kaže da je “otac” prethodnog motora. U pitanju je “Tomos” 15 SL iz 1974. godine koji je, kako nam otkriva, prvobitno želeo sam da sastavi iz delova.
“Kupim neki motor, nešto skinem i sačuvam sa strane da bi jednog dana od tih delova sastavio taj motor. I skupio sam već manje-više sve, ali su delovi bili u lošem stanju”, kaže Mihailo.
Onda se desilo nešto neočekivano, a to je da je u Nišu uspeo da pronađe čoveka koji je baš ovaj model prodavao u originalnom stanju, spremnom za sređivanje.
“Nije bio tip-top, ali je imao sve svoje delove i to mi je bilo najbitnije. Naručio sam ga i kad je stigao, ono što je valjalo sam sačuvao i tako sam praktično od dva motora iskombinovao jedan. On je pre sastavljanja bio u jedno pet-šest boja sigurno”, priseća se Mihailo.
A danas je u jednoj i to najlepšoj tirkiznoj boji sa sedefastim sjajem. Gledajući ga s ponosom, Mihailo kaže da je ovaj dvotočkaš, čiju restauraciju je završio pre samo nekoliko dana, mnogo bolje urađen iz više razloga.
“Na prvom ima više delova iz male privrede, kineskih i raznih. To je ono zašto je slabije urađen, dok je na drugom mnogo više stvari niklovano. Felne nisam niklovao, ali su došle iz Italije. To je navodno fabrika koja je kupila tu fabriku koja je proizvodila njihove originalne felne sedamdesetih. Blatobran i rezervar su niklovani. Far još nije završen tako da je, nažalost, ovaj stari, ali je i on u dosta lepom stanju. Na SLC-u su glavčine loše polirane. To sam se malo zeznuo, dao sam jednom čoveku koji to nije uradio baš kako treba, dok su na SL-u već dobro urađene. Mašina na SLC-u nije farbana, na SL-u jeste, tako da je definitivno detaljnije urađen”, ističe naš sagovornik.
Mihailo je srednjoškolac iz Subotice, koji se u Tehničkoj školi “Ivan Sarić” školuje za tehničara drumskog saobraćaja, te mu je znanje koje je stekao u školi bilo od pomoći u ovom poduhvatu, kao i njegov najbolji drug, koji je bio zadužen za poslove varenja i struganja.
“U međuvremenu sam se i upoznao sa nekim ljudima, mnogo više znanja sam stekao i zato mogu da kažem da je ovaj drugi motor bolje urađen”, dodaje Mihailo.
Iako želja da se restauracijom profesionalno bavi postoji, Mihailo smatra da je to teško ostvarivo jer u ovom poslu, kako kaže, nema dovoljno interesovanja i novca kod nas, što ističe kao glavne probleme.
“Da se restaurira jedan motor, potrebno je dosta novca. Ovakav motor da se nađe u tom stanju u kojem sam ga ja našao je dosta skup. Ako je potpuno originalan sa čistom papirologijom, cena je negde od 800 do 1.000 evra, a da se uradi to izađe još oko 700 do 800 evra. Dakle, nije jeftino, ali ko voli, nek izvoli”, poručuje uz osmeh Mihailo Džoganović.
To su bili motori
Ljubav prema motorima Mihailo je razvio još u detinjstvu, kada ga je, kako se seća, tata vozio na dvotočkašu u zabavište. Za sebe kaže da je generalno ljubitelj motora, bilo da su stariji ili novi, odnosno moderniji, ali ako bi morao da bira, izabrao bi stare.
“To su bili motori. Nema elektronike i nije toliko komplikovano, a malo je i frajerski”, kaže Mihailo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
