Obeležava se 75 godina od proboja logora Jasenovac

Tako će ponovo, nakon 2014. godine, na zvaničnoj državnoj komemoraciji biti i predsednik Hrvatske, predsednik Sabora i predsednik Vlade, kao i predstavnici srpske i romske nacionalne manjine, jevrejske zajednice i Saveza antifašističkih boraca.

Proteklih pet godina bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović na komemoraciju je slala izaslanika, a počast žrtvama odavala je sama, uglavnom nekoliko dana pre državne komemoracije.

Od 2016. godine predstavnici manjina i antifašisti odbijali su prisustvo državnoj komemoraciji ocenjujući da se u Hrvatskoj revidira istorija Drugog svetskog rata.

Zbog epidemije koronavirusa, komemoracija će se ove godine održati uz poštovanje mera socijalne distance, a pred spomenikom „Kameni cvet“ državni vrh Hrvatske će položiti venac, a ostali po cvet i neće biti drugih aktivnosti.

Koncentracioni logor Jasenovac postojao je 1337 dana, a javna ustanova Spomen područje Jasenovac prikupila je imena i podatke za 83.145 žrtava toga logora ubijenih zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.

U Jasenovcu su 22. aprila 1945. godine logoraši pokušali proboj. Od 1.073 logoraša, koliko ih je tada bilo, u proboj je krenulo njih 600, a preživelo je stotinjak.

Preostalih 473, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni. Istoga dana počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u mestu Jasenovcu. Od 167 logorša, proboj ih je preživelo 11.