Objavljeni zvanični izveštaji: Potvrđeno katastrofalno zagađenje vazduha u Srbiji 1Foto: FoNet/ Marko Dragoslavić

Tek nešto više od mesec dana pred kraj godine, republička Agencija za zaštitu životne sredine objavila je šest redovnih godišnjih izveštaja o stanju u različitim segmentima za 2021. godinu, ali tek pošto su mediji i stručna javnost negodovali jer tih dokumenata još nema.

Na pitanje koje je Danas poslao Agenciji pre bezmalo mesec dana, zašto izveštaji o stanju kvaliteta životne sredine nisu još postavljeni na zvaničnom sajtu, iako su nezvanično odavno završeni, ta institucija odgovorila je juče, nakon njihovog postavljanja, ali ipak bez objašnjenja o dosadašnjem kašnjenju.

Umesto na jesen, kako je to praksa, izveštaji o stanju kvaliteta vazduha, površinskih i podzemnih voda, o upravljanju otpadom, o ambalaži i ambalažnom otpadu, o plastičnim kesama, kao i o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, objavljeni su krajem novembra, ali još uvek nedostaje krovni izveštaj o stanju životne sredine.

Ovo odugovlačenje sa javnim predstavljanjem zvaničnih podataka do kojih je država došla, a koji i prošle godine pokazuju sve lošije stanje ukupne životne sredine, moglo bi da znači da je njihovo objavljivanje postalo političko pitanje, a ne pitanje zakonske obaveze, tvrde poznavaoci.

– Razlog je u nastavku fingiranja izvršenja zakonskih nadležnosti od strane nestručnog, neodgovornog i partijskog menadžmenta u institucijama ove oblasti. U brizi ko će od bliskih partijskim sekretarima u novoj raspodeli mandata u najnovijoj i „najboljoj Vladi u novijoj istoriji“ dobiti kolač vlasti, nisu ni mislili na obaveze i građane. Treba ih razumeti, bez politike bili bi anonimusi…A samoodgovornost i samokažnjavanje nije u partijskim agendama nosilaca vlasti, komentariše za Danas Milenko Jovanović, uzbunjivač iz Agencije i osnivač Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

On napominje da je veliki problem i to što, posle 10 godina, Agencija prvi put nije izvestila EEA (Evropska agencija za životnu sredinu) o emisijama iz takozvanih PRTR postojenja.

To su veliki zagađivači kao sto su TENT ili Hbis, kojih ima oko 300, ali se izveštava za njih nešto više od 50 koji ispunjavaju kriterijume o prekoračenjima emisija polutanata. To izveštavanje ide u dva koraka, prvi se radi do kraja septembra gde se u EEA pošalje spisak tih preduzeća, a do kraja novembra emisije iz tih postrojenja u vazduh, vodu i slično. Pošto prvi korak nije urađen nema ni drugog, tvrdi Jovanović.

S obzirom da se ove godine Beograd desetinama puta nalazio na svetskim dnevnim listama najzagađenijih glavnih gradova, dok su ga mnogi drugi gradovi u našoj zemlji čak višestruko prevazilazili, najveću pažnju privukao je i ovog puta Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.

Objavljeni zvanični izveštaji: Potvrđeno katastrofalno zagađenje vazduha u Srbiji 2
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Zbog neusklađene metodologije i zakonskih manjkavosti, predstavljeni rezultati na prvi pogled mogu da budu zbunjujući, ali je već i tada jasno da i državni monitoring potvrđuje da građani Srbije iz godine u godinu udišu sve opasniji vazduh, zbog čega godišnje zvanično prevremeno umire više od 14.000 ljudi.

Tako je, prema izveštaju Agencije, vazduh u zonama Srbija i Vojvodina tokom prošle godine označen kao 1. kategorija kvaliteta, odnosno „čist ili neznatno zagađen“, osim u gradovima Kragujevac, Kraljevo, Zaječar, Valjevo, Novi Pazar, Paraćin, Čačak, Loznica, odnosno Sremska Mitrovica, Subotica, Zrenjanin i Sombor, gde je vazduh 3. kategorije, tj. „ prekomerno zagađen“. Vazduh je „prekomerno zagađen“ bio i u svih osam anglomeracija, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Bor, Kosjerić, Užice i Niš.

– Zbog odredbi Zakona o zaštiti vazduha formalno se zone Vojvodina i Srbija tretiraju kao oblasti bez gradova. S druge strane, u skoro svim gradovima gde ima merenja PM čestica, vazduh je 3. kategorija, odnosno prekomerno zagađen. Takođe, i sve aglomeracije su u 2021. označene kao 3. kategorija, zbog odstupanja od dosadašnjeg autističnog vezivanja ocene kvaliteta vazduha samo za srednju godišnju vrednost, objašnjava Jovanović.

Objavljeni zvanični izveštaji: Potvrđeno katastrofalno zagađenje vazduha u Srbiji 3
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Upotrebom zona i anglomeracija kao prostornih celina, napomenuli su stručnjaci NEA, daje se lažna pozitivna slika o nivou zagađenjenosti ambijentalnog vazduha u ovim celinama, pa je neophodno uvesti i termine „gradovi“ i „naselja“ jer se u njima i vrši monitoring i ocenjuje kvalitet vazduha.

– Naime, uobičajeno je u dokumentima napisano da je kvalitet vazduha u zoni Vojvodina ili Srbija 1. kategorije, sem u pojedinim gradovima, a onda su navedeni gotovo svi gradovi gde se mere suspendovane čestice. U gradovima i naseljima živi više od 75 odsto stanovništva i van njih praktično nema monitoringa, pa se ocena kvaliteta vazduha u zonama svodi na deklarativnu informaciju, objašnjavaju iz NEA i dodaju da u prilog toj tezi ide i činjenica da je nadležnost, odosno zakonska obaveza praćenja koncentracija polutanata, ali i donošenja i sprovođenja mera za smanjenje aerozagađenja u rukama lokalnih samouprava.

Dodatno, upoređivati ocene u gradovima sa dosadašnjom i novom metodologijom je takođe pogrešno, upozorava Jovanović.

– Sada se prvi put uzima u obzir broj dana, pa čak i sati sa prekoračenjem pojedinih polutanata, što je novi provizorijum jer nije isto kada je taj granični broj premašen za 1 ili za 100 jedinica. To samo potvrđuje ispravnost inicijative koju je NEA podnela Vladi i resornom Ministarstvu da se važeći Zakon o zaštiti vazduha, donet 2011, poboljša jednostavnim i brzim izmenama pojedinih članova. Ali za to treba hrabrost nestručnjaka da priznaju da su do sada grešili i da neko zna više, a nije politički podoban, zaključuje Jovanović.
Sagovornik Danasa podseća i na ranije iznetu činjenicu da je povrh svega i pouzdanost rezultata čitavog automatskog monitoringa pod određenom sumnjom zbog dvomesečnog prekida u održavanju analizatora u 2021. godini, i to „isključivo propustom resornog Ministarstva i Agencije”.

U ostatku Srbije lošije nego u Beogradu

Podaci iz izvestaja govore da je kvalitet vazduha 3. kategorije, odnosno „prekomerno zagađen“, u anglomeracijama Niš, Pančevo, Užice, Smederevo i Kosjerić, nastao usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2,5, zatim u anglomeraciji Bor zbog prekomerne emisije sumpor-dioksida, a u anglomeraciji Novi Sad, zbog prekoračenja dozvoljenih emisija PM10 čestica. U anglomeraciji Beograd, uzrok je prekoračenje graničnih vrednosti PM10 i PM2,5, kao i granične vrednosti azot-dioksida. Prekoračenje dozvoljenih emisija PM10 čestica razlog je prekomernog zagađenja i u gradovima Kragujevac, Kraljevo, Loznica, Čačak, Zaječar, Paraćin (Popovac), Sremska Mitrovica, Sombor i Zrenjanin. Prekoračenje dozvoljene emisije PM10 i PM2,5 čestica dovelo je do preteranog zagađenja u gradovima Valjevo, Novi Pazar i Subotica.

Objavljeni zvanični izveštaji: Potvrđeno katastrofalno zagađenje vazduha u Srbiji 4

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.