foto: M.M./ATAImagesVesti o poskupljenju školarina svake godine negativno odjeknu u javnosti, otuda bi fakulteti najradije voleli da mediji o tome ne izveštavaju, iako poslenici sedme sile uporno predočavaju da je reč o informaciji od javnog značaja i za mnoge porodice presudnoj pri izboru studija budućih brucoša.
Ove godine, međutim, vest o povećanju cena na manjem broju fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu posebno je interesantna tabloidima, koji su odgovornost za korekciju cena pripisali rektoru Vladanu Đokiću.
„Ovako rektor brine o interesima studenata“ jedan je od naslova u režimskim medijima koji „političaru Đokiću i njegovim saradnicima“ spočitavaju da nastavljaju da urušavaju obrazovni sistem u Srbiji „posle godinu dana nereda i blokada“. Logikom tabloida istu „odgovornost“ bi trebalo pripisati i „naprednjačkim“ rektorima, budući da su pojedini fakulteti u sastavu drugih državnih univerziteta takođe najavili poskupljenje školarina za narednu školsku godinu.
A istina je da uprave univerziteta nemaju nikakvu nadležnost da odlučuju o ceni školovanja samofinansirajućih studenata već je odluka o tome isključivo na savetima visokoškolskih ustanova.
Država je lukavo tu odluku prepustila fakultetima, čuvajući sebe odijuma u javnosti, pa je resornim ministrima bilo zgodnije da načelno podrže zahteve studenata da se cene školarina ne povećavaju i to preporuče visokoškolskim ustanovama, nego da kao osnivač (i glavni finansijer, kako često napominje aktuelni ministar prosvete) reši probleme finansiranja državnog visokog obrazovanja.
Nije tajna da se manjak novca za funkcionisanje fakulteta obezbeđivao iz školarina i da su neki fakulteti iz tog fonda povećavali zarade zaposlenima, a ceh su plaćali studenti i njihovi roditelji.
Poznato je i da su fakulteti za koje vlada veliko interesovanje za upis najskuplji dok oni manje atraktivni koji kubure sa studentima, a imaju objektivne troškove, decenijama drže najniže cene.
Bogati fakulteti gotovo po pravilu svake godine dižu cene za po nekoliko hiljada, pravdajući tu odluku inflacijom.
Na kritike o skupim školarinama fakulteti su uzvraćali argumentom da za dobre studente ima dovoljan broj mesta na budžetu, te da su troškovi koje plaćaju akademci mnogo manji od realnih.
Činjenica je da obrazovanje, pa i visoko, košta, samo je pitanje ko će i u kojoj meri snositi troškove.
U celoj priči treba imati na umu da su se upravo studenti blokadama izborili da država refundira 50 odsto iznosa školarine samofinansirajućim akademcima, kao i da se poveća izdvajanje za visoko školstvo. A vlast je dozvolila fakultetima da mogu svake godine da povećaju školarine do prosečne stope inflacije, što su neki sada i uradili.
Da para u budžetu i te kako ima svedoči i namera vlasti da sufinasira strane univerzitete, na čijem dolasku insisitira, umesto da jača domaći sistem visokog školstva i obezbedi besplatno studiranje, ako joj je zaista cilj da poveća broj visokoobrazovanih i spreči odliv mladih u zemlje gde se studije ne plaćaju.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
