Odbornica sa invaliditetom tek posle dve godine za govornicom, na sednice je nose kolege: Skupština grada Niša nema lift 1Foto: Vesna Torović

Odbornica Jasmina Barać-Perović, jedina osoba sa invaliditetom u aktuelnom sazivu Skupštine grada Niša od 61 odbornika, ove sedmice je prvi put govorila za skupštinskom govornicom, iako je izabrana pre više od dve godine.

Govornica je izdignuta i za nju teško pristupačna.

Na zasedanja Skupštine u sali na prvom spratu nose je trojica odbornika, “Miloš, Sveta i Aleksandar”, kojima je “posebno zahvalna”, jer to rade dobrovoljno, iz kolegijalnih i ljudskih motiva.

Diskriminatorski odnos prema odbornici Barać-Perović u najvišem organu vlasti u Nišu posledica je činjenice da u skupštinskoj zgradi nema lifta, uprkos tome što je gradski parlament još pre deset godina doneo odluku o njegovoj ugradnji, za šta je iz budžeta bilo opredeljeno četiri miliona dinara.

Sredstva za lift su potom bila planirana i u nekoliko narednih gradskih budžeta.

Odbornica sa invaliditetom tek posle dve godine za govornicom, na sednice je nose kolege: Skupština grada Niša nema lift 2
Jasmina Barać Perović: Foto Yuoutube/NTV/ screenshot

Inicijativu za ugradnju lifta podneo je pre jedne decenije Mile Ilić, tadašnji predsednik Skupštine grada i aktuelni šef odborničke grupe Socijalističke partije Srbije, a za nju su glasali svi prisutni odbornici.

Poslove u ovoj zgradi od tri sprata krajnje otežano obavljaju ili su sprečeni da to učine i ostali građani sa invaliditetom.

U njoj se nalaze i njima potrebne četiri, od ukupno šest gradskih uprava – za organe grada i građanska stanja, imovinu i održivi razvoj, finansije i društvene delatnosti, kao i gradska Poreska uprava i matična služba.

U zgradi ne postoji ni platforma koja bi pomogla nepokretnima ili teško pokretnima da dobiju uslugu zbog koje su došli.

Predsednik Skupštine grada Boban Džunić, iz Srpske napredne stranke, najavio je na poslednjoj skupštinskoj sednici, održanoj u utorak, da će okupiti šefove svih odborničkih grupa, kako bi zajednički podržali inicijativu da se u predlogu budžeta za 2023. godinu predvide sredstva za lift u ovoj zgradi.

“Ovo je pitanje koje ne treba da bojimo bilo kojom bojom. U ovu zgradu dolaze mnogi građani, među jednakima ne bi trebalo da bude jednakijih”, rekao je Džunić na sednici na kojoj je usvojena Strategija socijalne zaštite grada Niša od 2022. do 2026. godine.

Odbornica sa invaliditetom tek posle dve godine za govornicom, na sednice je nose kolege: Skupština grada Niša nema lift 3
Dragana Sotorovski i Boban Džunic, foto: zvanicni fejsbuk profil Dragane Sotirovski

Odbornica Barać- Perović (SNS) je upitala “da li smo možda mi krivi” za nazadovanje u oblasti socijalne zaštite, u kojoj je Niš u nekim od prethodnih godina umeo da prednjači.

“Mi u Nišu se još bavimo barijerama, ivičnjacima, rampama, platformama. Nemamo lift u ovoj zgradi, nemamo ga ni u Centru za socijalni rad. Za to vreme u Beogradu se gradi ‘Beograd na vodi’, a položaj osoba sa invaliditetom je značajno bolji”, rekla je ona.

Barać- Perović je predložila formiranje komisije ili saveta na nivou Grada u kojoj bi bili predstavnici osoba sa invaliditetom i romske zajednice, te odlučivali o svojoj sudbini.

I u Strategiji se pominju gradonačelnik, Gradsko veće, skupštinski odbori, stalna tela Skupštine, ali u njima nema osoba sa invaliditetom ili pripadnika romske manjine, upozorila je.

“Među osobama sa invaliditetom postoje obrazovani ljudi sa dosta znanja i iskustva, koji bi mogli uspešno da rade na našem pitanju. Sada drugi odlučuju o našoj sudbini, a niko ne zna bolje od nas šta su naše potrebe i problemi”, rekla je ona.

“Moći ćemo da kažemo da je situacija u Gradu dobra kada ovde i u Centru za socijalni rad budemo imali lift, kada budemo imali 65 geronto domaćica, kada budemo imali personalne asistente 12 meseci bez bojazni da ćemo ostati bez njih ako javno kažemo šta mislimo o našem položaju, kada osobe sa invaliditetom ili predstvnici romske zajednice budu na visokom položaju, kada Niš bude imao dva ministra u Vladi. Nadam se da će se to ostvariti u bliskoj budućnosti”, dodala je.

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava, ocenjuje da nedostatak lifta u skupštinskoj zgradi između ostalog onemogućava građane da aktivno učestvuju u političkom životu, što je njihovo osnovno pravo.

Odbornica sa invaliditetom tek posle dve godine za govornicom, na sednice je nose kolege: Skupština grada Niša nema lift 4
Dragan Đorđević: Foto Media reform centar Niš

“Zbog postojanja brojnih barijera ili nedostatka platformi i liftova, Grad Niš krši Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o zabrani diskriminacije, Statut grada Niša i niz važnih međunarodnih pravnih akata”, kaže on za Danas.

On podseća da je lokalna samouprava obavezna da sve objekte u javnoj upotrebi i javne površine učini dostupnim osobama sa svim vrstama invaliditeta.

“Niš nije grad jednakih mogućnosti za sve njegove građane. Da bi to bio, morao bi sistematski i svake godine da radi na uklanjanju barijera, obaranju ivičnjaka, instaliranju pristupnih rampi i zvučnih semafora, izgradnji liftova i platformi u objektima. To nije pitanje para nego pitanje ljudskih prava. Mi se, uprkos deklarativnom zalaganju, ne trudimo da ta prava budu dostupna svim građanima. Nečinjenje je akt diskriminacije isto kao i činjenje”, kaže Đorđević.

On još kaže da liftove i platforme nema ni Gradska kuća, u kojoj su kabineti gradonačelnika i članova Gradskog veća, Osnovni i Viši sud, većina fakulteta, skoro sve škole.

Dodaje da su, recimo, za dve škole, gimnaziju “9. Maj” i osnovnu školu “Branko Miljković”, sredstva za izgradnju lifta i adataciju toaleta predviđena još u budžetu za 2019. godinu, na predlog više udruženja osoba sa invaliditetom i Odbora za ljudska prava, ali da takva arhitektonska rešenja do danas nisu realizovana.

Odbor je predložio Gradu da se ona opredele u predlogu budžeta za 2023. godinu.

Predložio je, takođe, da se u tom budžetu predvidi i novac za adaptaciju pristupnih površina i staza na Nišavskom keju, kako bi reka bila dostupna i sugrađanima sa invaliditetom.

Odbornica: Zar smo mi u Nišu niža rasa?

Barać-Perović je na poslednjoj sednici Skupštine grada kazala da je Niš u jednom trenutku imao 22 miliona dinara iz budžeta za 16 udruženja sa socijalnom funkcijom, 44 personalnih asistenata, 35 geronto domaćica, 13 ličnih pratilaca.

Danas su te cifre uglavnom niže.

Usluge personalne asistencije i lične pratnje preuzela je ustanova “Mara”, zbog čega postoje strahovanja nekih osoba sa invaliditetom da će ih presvlačiti, hraniti i negovati novi i nepoznati asistenti, koje oni nisu izabrali, a našta po evropskim standardima imaju pravo.

Grad sada ima samo sedam geronto domaćica koje za taj težak posao primaju svega 29.000 dinara, zbog čega “stalno odlaze”.

“Beograd ima 732 geronto domaćica, a njihove plate su 50.000 dinara. Pa šta ako je reč o Beogradu, zar smo mi niža rasa?”, upitala je.

Ona je kazala da Vlasotince ima 17 geronto domaćica, Surdulica koja “ima ministra” čak 43, Bela Palanka 15, a Kruševac 45.

“Pančevo je izdvojilo za svoje geronto domaćice 60 miliona dinara, a Niš svega 10, 8 miliona”, rekla je.

Međusobno sporenje funkcionera SNS-a

Zamenica Gradonačelnice Niša Dušica Davidović (SNS) je na skupštinskoj sednici kritikovala delove izlaganja Barać- Perović, navodeći između ostalog da ova odbornica “ima dva personalna asistenta”.

Barać- Perović je takvu tvrdnju kategorički demantovala, a odbornik Miloš Banđur (SNS) je kazao da je obraćanje Davidović neprimereno i da predstavlja “pokušaj perfidne diskreditacije” odbornice.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.