Odsustvo opozicije u parlamentu dovelo do napada na nevladin sektor i etiketiranja 1Foto: Screenshot

Zbog odsustva opozicije u parlamentu nevladinom sektoru se lepe etikete političkih protivnika i svaki kritički glas se tumači kao napad državu, jedan je od glavnih zaključaka današnje konferencije na kojoj je predstavljen Izveštaj o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021.

U Izveštaju, koji je izradio Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i Udruženjem Narodni parlament, a na osnovu podataka prikupljenih za Mapu incideneta, navodi se da su najčešći napadi na slobodu izražavanja, udruživanja i okupljanja.

– Prošla godina je bila izuzetno izazovna, jer u parlamentu nije postojala opozicija, a iz tog razloga su oni koji kritikuju dobijali, pre svega, etikete političkih protivnika, ali i stranih izdajnika, soroševca, rokfelera, lažnih ekologa i one su lepljene od strane privatnih medija i privatnih lica, istakla je Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

Golubović je ukazala da su oni koji su lepili te etikete koristili nezakonito pribavljene dokaze, „pre svega, izvode sa bankovnih računa određenih organizacija iz jedne državne akcije, koju je osudila međunarodna zajednica”.

– Napadi i pritisci koje smo 2021. zabeležili na Mapi incideneta su kontinuirani i oni se ponavljaju. Samo jedna patina predstavlja pojedinačne napade. Tome sigurno doprinosi pasivnost tužilaštva, i sad već četvrt veka nekažnjivosti nad organizacijama, koje se, pre svega, bave suočavanjem sa ratnom s prošlošću, što ostaje i kao razlog da se institucionalna zaštita traži i dobija direktno od strane međunarodnih organizacija, kakav je Evropski sud za ljudska prava – navela je Golubović.

Kako je naglasila, u Izveštaju se beleži da su najčešći napadi i povređena prava slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja.

– Upravo ovih dana beležimo organičavanja slobode okupljanja gde se protiv pojedinaca vode prekrđajni postupci a na osnovu objava na društvenim mrežama preko kojih su istaknuti branitelji ljudskih prava pozivali na proteste a potom na njim i učestvovali – kazala je Golubović i dodala da će YUCOM u saradji sa drugim organizacijama nastaviti da pruža direktnu pravnu pomoć.

Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, istakla je da je značaj dokumentovanja napada na branitelje i braniteljke ljudskih prava u Srbiji do momenta nekažnjivosti izuzetno važan.

Kako je navela, organizacije koje su kontinuirano ugrožene su one koje se bavi suočavanjem s prošlošću.

– Svake godine imamo novu temu, kao što je ove godine sloboda okupljanja – ukazala je Vasić, dodajući da se sloboda izražavanja krši na brojne načine, kao što su organizovane kampanje protiv organizacija koje iznose neke informacije.

Kada je reč o slobodi udruživanja, Vasić je podsetila na slučaj “Spisak” kada su neosnovano kontrolisane finansije nevladinih organizacija i ukazala da iako su podnete krivične prijave, tužilaštvo nije reagovalo.

Dodala je da se trenutno vodi kampanja koja jasno artikuliše ideju organičenja finansiranja nevladinog sektora.

– Odustvo opozicije u Skupštini Srbije je učinilo da se svaki kritički glas koji dolazi od nevladinog sektora tumači kao napad državu i Vladu Srbije. To je eksaliralo nezadovoljsvom građana koji su izašli na ulicu, ali je prouzrokovalo i masovno kršenje prava na okupljanje – istakla je Vasić, dodajući da se ne zna koliko je tačno prekršajnih prijava podneto, ali da ih je sigurno bilo preko 1.000.

Prema njenim rečima, politička situacija u Srbiji je jako ozbiljna, jer je ugušen svaki vid kritike.

Advokat Mihailo Pavlović, naveo je, između ostalog, da je Srbija jedna od pet zemalja sa brojem predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer nevladine organizacije koriste sve raspoložive mehanizme kako bi tražile zaštitu tog suda.

– Kada imate situaciju da se država penje na toj lestvici broja predstavki to očigledno ukazuje na problem u funkcionisanju državnih tela. Mi imamo kontinuirani problem sa nečinjenjem državnih organa u pružanju bilo kog vida pravne zaštite koji vam stoji na raspolaganju, a kada se obratite dobijate odgovore koji suštinsi nisu odgovori na pitanja koje ste im postavili – naveo je Pavlović.

Kako je ukazao, Komitet UN se manje koristi u Srbiji, ali je delotvoran, kao i Evropski sud za ljudska prava.

– Tačno je da Evropski sud odbaci devet od deset predstavki, ali u poslednje vreme mali broj predstavki mi se vrati – objasnio je Pavlović.

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je, između ostalog, da se mnogo stvari promenilo u svetu i kod nas.

– Ljudska prava u setu nisu na onom nivou na kojem su bila devedesetih, a masovno kršenja ljudskih prava nakon “11. septembra” je uticalo da se građani odriču svojih prava brineći se za svoju bezbednost. Ljudska prava u Srbiji mi izgledaju kao klica koja se nije primila. Branitelji ljudskih prava su predmet najčešće debate, a mnogo manje predmet pravne zaštite – istakao je Bandović.

Po njegovom mišljenju, međunarodnoj zajednici ljudska prava nisu više visoko na lestvici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.